Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић, учествовао је, заједно са сарадницом Маријом Антић, на 18. заседању Међувладине групе експерата за право и политику конкуренције Конференције Уједињених нација о трговини и развоју – UNCTAD у Женеви.

Током заседања групе, усвојен је документ „Руководећа начела и процедуре према УН сету принципа и правила конкуренције“, који је израђен на иницијативу Федералне антимонополске комисије Руске федерације – ФАС, у сарадњи са телима за заштиту конкуренције Јапана, САД, Мађарске, Немачке, Хрватске, Италије и Аустрије. Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије такође је, у претходном периоду интензивно радила, са колегама из других тела на коначној верзији овог документа, а који би требао да допринесе већој ефикасности тела за заштиту конкуренције у проналажењу најбољих заједничких решења у сузбијању антимонополског понашања.

Др Обрадовић је, током заседања, одржао бројне билатералне разговоре са челницима тела за заштиту конкуренције широм света, са циљем размене искуства на успостављању механизама за што квалитетнији рад на обезбеђивању равноправних услова за све учеснике на тржишту. Заједнички је закључено да је један од највећих изазова усклађивање политике и права заштите конкуренције у све заступљенијој дигитализацији, као и да борба против антиконкуренцијског понашања тржишних учесника све мање има националне границе, те да се у том смислу мора појачати међународна сарадња у овој области.

На 18. заседању Међувладине групе експерата за право и политику конкуренције учествовали су челни људи преко 50 тела за заштиту конкуренције из целог света, представници међународне академске заједнице и институција, међудржавних организација и слично.

Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић и в.д. директора Републичког секретаријата за јавне политике Бојана Тошић потписали су Меморандум о разумевању између две институције.

Меморандум има за циљ да обезбеди оквир за интензивнију сарадњу између Комисије и Републичког секретаријата за јавне политике у поступцима анализе ефеката предлога прописа на конкуренцију на тржишту у процесу усвајања прописа од стране Владе, како би се благовремено идентификовали могући негативни ефекати које предложена решења могу имати на конкуренцију на тржишту.

На овај начин обезбеђује се побољшање квалитета и учинка прописа у контексту остваривања што конкурентнијег окружења, а које директно утиче на унапређење привредног амбијента у Републици Србији.

Меморандум је потписан у контексту боље имплементације Пројекта за унапређење пословног окружења у Србији који спроводи Међународна финансијска корпорација (IFC), чланица Групације Светске банке у сарадњи са Владом Републике Србије, и уз подршку Британске Амбасаде у Београду и Фонда за добру управу Владе Уједињеног Краљевства чији су представници и присуствовали овом догађају.

Пројекат за унапређење пословног окружења у Србији има за циљ да допринесе побољшању пословног окружења кроз: смањење административног оптерећења за привреду – поједностављењем 1.750 административних поступака за добијање лиценци, дозвола и сагласности и дигитализацију 100 поступака, као и кроз уклањање пракси које негативно утичу на развој конкуренције.

Интензивирање сарадње Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије и Комисије за фер трговину Републике Кореје (Korean Fair Trade Commission – KFTC) отворило је простор за додатну размену знања, у оквиру студијских боравака. Тако су, током јуна месеца, представнице Стручне службе Комисије за заштиту конкуренције Нина Васић и Марија Петровић, овлашћена службена лица у Комисији, учествовале на двонедељној стручној пракси у Јужној Кореји. (Korean Fair Trade Commission – KFTC).

Циљ програма стручне праксе био је упознавање са функционисањем и мандатом ове државне институције Републике Кореје које се сматра једном од најефикаснијих у свету, а затим и размена искустава са представницима других земаљама који су, такође, били гости KFTC, ради унапређења примене и промоције права и политике заштите конкуренције.

Ове године су колеге из Републике Кореје, као кључне теме стручне праксе, одабрали анализу права конкуренције са фокусом на алате за откривање рестриктивних пракси, што је представљало и добру прилику да Комисија изнесе своје резултате и приближи колегама из Републике Кореје начин поступања у области заштите конкуренције у Републици Србији.

Током праксе, представнице Стручне службе Комисије имале су и прилику да се састану са председником KFTC-а, Ким Санџоом (Sang-Jo Kim).

Уставни суд Републике Србије донео је Закључак којим се одбацује предлог за оцену уставности одредбе члана 45. Закона о заштити конкуренције. Предлог за оцену уставности одредбе чл. 45 поменутог Закона, поднео је јула прошле године Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Наведена одредба члана 45. Закона се односи на обавезу Комисије за заштиту конкуренције, да у случају захтева странке, може одредити меру заштите извора података или одређених података, ако се оцени да је интерес подносиоца тог захтева пред Комисијом оправдан и по значају битно већи у односу на интерес јавности у погледу предмета тог захтева.

Оцену Повереника да су одредбе члана 45. Закона о заштити конкуренције којим се подаци које „штити“ Комисија за заштиту конкуренције супротна решењима из Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, демантовао је Уставни суд, закључком са седнице одржане 25. априла ове године.

Комисија за заштиту конкуренције поздравља овај потез Уставног суда, имајући у виду да се на овај начин доприноси правној сигурности тржишних учесника који послују у Републици Србији, али и уједначеној пракси у предметима који се воде пред Комисијом.

У поступцима који се воде пред телима надлежним за заштиту конкуренције, укључујући Комисију за заштиту конкуренције, али и Директорат за конкуренцију ЕУ и тела држава чланица, учесници на тржишту достављају бројне, изузетно осетљиве пословне податке, као што су подаци о добављачима и купцима, вредности и обиму продаје и набавке, тржишним уделима, разлозима за спровођење концентрација, уговоре, акте који садрже пословне планове и стратегије будућег развоја и слично, а без којих Комисија не би могла да врши своја овлашћења прописана законом. Откривањем ових података трећим лицима може се нанети значајна штета учесницима на тржишту који су доставили податке, због чега је у упоредној пракси и установљено правило да тела за заштиту конкуренције не објављују, нити стављају на располагање податке, односно документацију која садржи пословне тајне или друге поверљиве податке.

Наведена пракса је општеприхваћена и у праву конкуренције ЕУ, јер се и према Обавештењу Европске комисије о правилима увида у списе предмета који се воде пред ЕК у поступцима заштите конкуренције, Смерницама за припрему одлука о концентрацијама за јавно објављивање, као и Смерницама за припрему за јавно објављивање одлука донетим у складу са Уредбом 1/2003, као пример наводи да се подаци о купцима, дистрибутерима, тржишним плановима, трошковима и ценама као и продајној стратегији сматрају пословном тајном којој се не сме дати приступ. Сличан став и овлашћења националних тела за заштиту конкуренције потврђена су и Директивом (ЕУ) 2019/1 Европског парламента о овлашћењу тела за заштиту конкуренције држава чланица за ефикасно спровођење правила о тржишној утакмици и обезбеђењу правилног функционисања унутрашњег тржишта.

Комисија за свој рад одговара Народној скупштини, којој подноси годишњи извештај о раду. Надлежни Одбор Парламента је на седници одржаној 27. марта 2019. године размотрио и прихватио извештај Комисије о раду за 2018. годину.

Народна скупштина Републике Србије разматрала је, на 24. посебној седници, извештај о раду Комисије за заштиту конкуренције за 2018. годину.

О главним елементима Извештаја о раду, као и о кључним активностима Комисије у претходном периоду, посланицима је, у уводном излагању говорио председник Комисије др Милоје Обрадовић.

Извештај Комисије, констатовао је председник Обрадовић, садржи све кључне елементе везане за рад у оквиру свих надлежности институције. Комисија је у наведеном периоду повећала административне и институционалне капацитете и била фокусирана на ефикасну и ефективну примену закона и његово спровођење, у циљу обезбеђивања што ефикасније заштите конкуренције у Србији.

„Наш циљ је креирање конкурентског тржишта на коме ће учесници повећати своју продуктивност, иновативност и инвестиције, што ће резултирати растом, развојем и повећањем животног стандарда грађана Републике Србије. Успостављени висок ниво транспарентности и предвидивости поступања у раду Комисије биће кључни инструмент да се и у наредном периоду сачува поверење у рад Комисије и обезбеди правна сигурност учесницима на тржишту“ рекао је, обраћајући се народним посланицима, председник Комисије.

Председница Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Скупштине Србије, Снежана Петровић је истакла – „да је чињеница да активности Комисијe на развоју политике заштите конкуренције представљају један од важних стубова реформе економије, који су резултат опредељења наше земље за тржишну привреду и модерну економску политику након турбулентног периода у претходним декадама. Досадашње искуство показује да Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије представља добар пример функционисања независне институције, која је у својим активностима транспарентна, што значи и подложна оцени и контроли грађана и јавности“.

Извештај, као и рад Комисије за заштиту конкуренције, похваљени су од већине присутних народних посланика, који су честитали на постигнутом и изразили подршку даљем раду Комисије.

Пленарној седници на којој је разматран Извештај о раду Комисије за заштиту конкуренције за 2018. годину су, осим председника др Обрадовића, присуствовали чланови Савета КЗК – Чедомир Радојчић, Мирјана Мишковић-Вукашиновић и др Вељко Милутиновић, као и руководиоци Стручне службе Комисије за заштиту конкуренције.

Комисија за заштиту конкуренције је у пословним просторијама фирми СЦлифт2018 и Микролифт у Бабушници, спровела ненајављени увиђај.

Ненајављени увиђај је спроведен у оквиру поступка испитивања повреде конкуренције по службеној дужности против наведених странака због сумње да је дошло до намештања понуда за јавну набавку сервисирања лифтова у Општој болници Пирот. Оваква радња би могла да представља рестриктивни споразум из члана 10. Закона о заштити конкуренције

Изненадна контрола просторија, документације, података, исправа и ствари спроведена је уз подршку припадника Министарства унутрашњих послова, а због основане сумње да постоји опасност од уклањања или измене доказа.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничног стања у овом поступку да исте доставе на адресу: Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције објављује Обавештење о подношењу Предлога обавеза, у складу са чланом 58. Закона о заштити конкуренције, које je друштвo ЕПС Дистрибуција д.о.о. Београд, спремно добровољно да преузме ради отклањања могуће повреде конкуренције, са позивом свим заинтересованим странама да доставе писане примедбе, ставове и мишљења који се односе на предложене обавезе.

Комисија за заштиту конкуренције отворила је посебну телефонску линију и адресу електронске поште намењену онима који располажу информацијама и другим расположивим подацима о постојању повреде конкуренције на неком од тржишта у Републици Србији.

Путем мејл адресе inicijativa@kzk.gov.rs или телефонским позивом на број 011 38 11 958 могу се добити информације о свим детаљима везаним за могућност и начин подношења иницијативе за испитивање повреде конкуренције.

С обзиром на то да Комисија, у складу са чланом 35. Закона о заштити конкуренције, може покренути поступак испитивања повреде конкуренције и на основу примљених иницијатива, позивамо и охрабрујемо све који располажу информацијама или подацима о постојању било које повреде конкуренције, да се јаве Комисији и поднесу иницијативу за покретање поступка пред Комисијом. Поднете иницијативе биће анализиране и обрађене од стране овлашћених службених лица Комисије. Подносиоци иницијативе биће, одмах по окончању њене обраде, обавештени о исходу. У свим случајевима када Комисија покрене поступак испитивања повреде конкуренције на основу поднете иницијативе, подносиоци имају и право да буду обавештени о току испитног поступка.

ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ да подносиоци иницијатива немају својство странке у поступку покренутом по службеној дужности на основу њихове иницијативе, али њихов идентитет, као и подаци који представљају пословне тајне или други пословно осетљиви подаци, може бити заштићен у складу са чланом 45. Закона о заштити конкуренције.

Комисија за заштиту конкуренције је, закључком председника Комисије, по службеној дужности наставила поступак по пријави концентрације Привредног друштва за производњу хлеба и пецива Дон Дон д.о.о. Београд, ради стицања непосредне појединачне контроле над делом Акционарског друштва за прераду житарица Житопромет, Зајечар.

Поступак ће бити окончан доношењем решења у законском року од четири месеца од дана покретања поступка по службеној дужности.

У испитном поступку, Комисија ће испитати да ли би се спровођењем концентрације значајно ограничила, нарушила или спречила конкуренција на тржишту Републике Србије или његовом делу, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.

Биће спроведене све потребне радње и утврдити све чињенице и извести докази неопходни за дефинисање релевантног тржишта, структуру релевантног тржишта, степен концентрисаности релевантног тржишта, идентификацију стварних и потенцијалних конкурената, положај на тржишту учесника у концентрацији, правне и друге препреке за улазак на релевантна тржишта, интереси корисника и слично.

Комисија позива сва лица која располажу подацима, исправама или другим информацијама које могу допринети правилном утврђивању чињеничног стања у овом поступку, да их у најкраћем могућем року доставе Комисији на адресу Савска 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције је утврдила да је Акционарско друштво за саобраћајну делатност Ниш-експрес Ниш злоупотребило доминантан положај на тржишту изласка на перон аутобуске станице на територији града Ниша, и тиме учинило повреду конкуренције из члана 16. Закона о заштити конкуренције.

Ниш-експрес ад је, као управљач Аутобуском станицом Ниш, путницима наплаћивао различите цене станичне услуге у вези са возном картом, у зависности од дужине релације путовања.

Поред наведеног, Комисија је утврдила да је Ниш-експрес ад примењивао неједнаке услове пословања и према лицима која су куповала перонску карту. Њима је наплаћиван износ већи од највећег износа станичне услуге у вези са возном картом која обухвата и излазак на перон.

Ниш-експресу је наложено да на име мере заштите конкуренције уплати на рачун буџета Републике Србије износ од 40.726.439,00 РСД, што представља 1,3% од укупног прихода оствареног у Републици Србији у години која претходи години покретања поступка испитивања повреде конкуренције.