Komisija za zaštitu konkurencije u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS) održala je jednodnevno predstavljanje Smernica za izradu programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije u Regionalnoj privrednoj komori Moravičkog i Raškog okruga – kancelarija u Čačku.

Predstavljanje je bilo drugo u nizu koji će se održati širom Srbije u cilju upoznavanja učesnika na tržištu sa pravilima u oblasti zaštite konkurencije i smernicama za izradu Programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije koje je Komisija objavila u decembru prošle godine.

Dosadašnja praksa Komisije za zaštitu konkurencije pokazuje da do povreda konkurencije često dolazi zbog neznanja ili nedovoljne upućenosti učesnika na tržištu. Na osnovu ovoga, prepoznata je potreba da se kod učesnika na tržištu podigne nivo svesti o potrebi i načinima da se poslovanje uskladi sa propisima u oblasti zaštite konkurencije.

U nameri da učesnicima na tržištu pomogne u procesu donošenja programa usaglašavanja poslovanja sa pravilima o zaštiti konkurencije (eng. compliance program), Komisija ovim radionicama i smernicama u kratkim crtama daje opis i pojašnjenja pojedinih „koraka“ u donošenju takvih programa kao i pravila zaštite konkurencije.

Na predstavljanju u Čačku je učestvovalo više od 30 predstavnika učesnika na tržištu. Sledeća radionica će se održati 1. novembra u Regionalnoj privrednoj komori Nišavskog, Pirotskog i Topličkog upravnog okruga u Nišu.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv povezanih privrednih društava Apcom iz Mađarske i Apcom Distribution iz Beograda zbog postojanja osnovane sumnje da navedena društva određuju cene „Apple“ proizvoda u daljoj prodaji u Republici Srbiji i izvršila nenajavljene uviđaje na četiri lokacije.

Komisija za zaštitu konkurencije je analizirala uslove konkurencije na tržištu (1) mobilnih telefona i tableta, (2) „smart” satova, (3) dodatne opreme (slušalice i bežične slušalice), (4) „smart” TV boksova i (5) periferne računarske opreme (tastature i miševi), između ostalog i za proizvode brenda „Apple“ u Republici Srbiji. Tom prilikom je, uvidom u javno dostupne podatke, konstatovala da su cene pojedinih proizvoda brenda „Apple“ u Republici Srbiji ujednačene kod posmatranih maloprodavaca proizvoda ovog brenda, i to bez obzira da li maloprodavci imaju određeni status „Apple“ ovlašćenog prodavca ili ne, kao i bez obzira na kanal prodaje, odnosno da li se ista obavlja na klasičan način u maloprodajnim objektima („bricks and mortar stores/retailers“) ili putem tzv. „online“ prodaje.

Takođe je uočeno da, osim što su ujednačene, cene proizvoda brenda „Apple“ na tržištu Republike Srbije su i više u odnosu na cene u zemljama u okruženju, zbog čega je Komisija osnovano pretpostavila postojanje povrede konkurencije u vidu određivanja cena u daljoj prodaji u smislu člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, odnosno da društva Apcom Distribution i Apcom iz Mađarske određuju cene „Apple“ proizvoda u daljoj prodaji.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Na osnovu člana 47. Zakona o zaštiti konkurencije i Odluke Saveta, Komisija je sprovela sektorsku analizu stanja konkurencije na tržištu ostalih poštanskih usluga.

Predmet analize je bilo utvrđivanje odnosa između glavnih konkurenata na tržištu ostalih poštanskih usluga, kurirskih službi, što je podrazumevalo procenu njihovih tržišnih udela i relativne snage, kao i analizu ugovornih odnosa između korisnika i pružalaca usluga, komercijalne politike pružaoca usluga i relevantnog regulatornog okvira.

Razvoj elektronske trgovine u Republici Srbiji imao je za posledicu povećanje obima (broja) poštanskih pošiljaka, posebno u segmentu paketa, kao i ekspres pošiljaka. Razvoj sektora ostalih poštanskih usluga značajno utiče na poslovanje svih privrednih subjekata. Veliki privredni subjekati nastoje da izdvoje sporedne delatnosti od osnovne, te veliki deo istih prepuštaju poštanskim operatorima. Malim i srednjim preduzećima otvara se mogućnost da razvijaju sopstvene lance vrednosti putem saradnje sa poštanskim operatorima. Međutim, ograničavanjem konkurencije između poštanskih operatora, mogu se stvoriti uska grla u kanalima distribucije maloprodajnog sektora.

Osnovni cilj sektorske analize odnosio se na sagledavanje stanja i dinamike konkurencije na predmetnom tržištu, kao i ukazivanje na eventualne probleme u smislu potencijalnih ograničenja koja utiču na nivo konkurencije.

Komisija se zahvaljuje svim učesnicima na tržištu koji su tokom analize dostavili tražene podatke.

Komisija za zaštitu konkurencije je na osnovu člana 47. Zakona o zaštiti konkurencije sprovela sektorsku analizu stanja konkurencije na tržištu udžbenika za osnovno obrazovanje u Republici Srbiji u periodu 2018-2020. godina.

Komisija je uočila potrebu da analizira stanje konkurencije na tržištu udžbenika imajući u vidu česte izmene relevantnog pravnog okvira, kao i određene specifičnosti ovog tržišta, koje omogućavaju školama da se na nedovoljno transparentan način opredeljuju za izbor udžbenika pojedinih izdavačkih kuća.

U analizi je posebna pažnja posvećena postupku izdavanja i prodaje udžbenika i udžbeničkih kompleta za osnovno obrazovanje, kao i uslovima pod kojima se vršila prodaja udžbenika na tržištu Republike Srbije u posmatranom trogodišnjem periodu. Istraživanje je obuhvatilo analizu tržišne strukture i tržišnih udela izdavača udžbenika, analizu (ugovornih) odnosa između izdavača udžbenika s jedne strane i njihovih kupaca, distributera, knjižara i škola, kao i efekata koji ti odnosi mogu imati na stanje konkurencije na tržištu. Predmetnom analizom je obuhvaćen i način formiranja cene udžbenika, kao i analiza same strukture prodajne cene udžbenika.

Za potrebe analize prikupljeni su i obrađeni podaci 16 izdavača udžbenika za osnovno obrazovanje i njihovih 10 najvećih kupaca, distributera, koji udžbenike dalje prodaju školama i knjižarama.

Komisija se zahvaljuje svim učesnicima na tržištu koji su tokom sektorske analize uredno dostavili tražene podatke.

Kao nastavak rada na širenju svesti o potrebi usklađivanja poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije, Komisija je pripremila Model programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije koji prati Smernice za izradu programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije.

Model predstavlja polaznu osnovu za učesnike na tržištu koji bi bili zaintersovani za izradu programa usklađenosti (Compliance), a sadrži predloge koji elementi da se uključe u program, kako da se pristupi izradi i obukama, na koje elemente je posebno potrebno obratiti pažnju. Namera je da se na ovaj način učesnicima na tržištu dodatno pomogne da lakše primene Smernice i usklade svoje poslovanje.

Komisija daje ovaj model kao primer i predlog, koji ne predstavlja obaveznu formu, sa ciljem da učesnicima na tržištu, koji se odluče da izrade sopstveni program usklađenosti poslovanja, olakša sprovođenje takve odluke i implementaciju programa usklađenosti poslovanja u svom poslovanju. Komisija još jednom skreće pažnju da bi svaki program usklađenosti trebalo da bude izrađen u skladu sa potrebama konkretne kompanije i prilagođen tržištu ili tržištima na kojima kompanija posluje.

Komisija za zaštitu konkurencije i Republički sekretarijat za javne politike zajednički su izradili Kontrolnu listu za ocenu uticaja propisa na konkurenciju.

Kontrolna lista za ocenu postojanja uticaja propisa na konkurenciju je pomoćno sredstvo/alat koji nadležnim organima, odnosno predlagačima propisa olakšava da pravilno ocene postojanja uticaja propisa na konkurenciju tj. da li određeni predlog/nacrt propisa može dovesti do narušavanja konkurencije na tržištu.

Ukoliko se na osnovu ove liste utvrdi da može postojati takav uticaj, predlog/nacrt propisa je potrebno dostaviti Komisiji za zaštitu konkurencije radi pribavljanja mišljenja.

Komisija za zaštitu konkurencije je, u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, jedina nadležna za davanje mišljenja nadležnim organima na predloge propisa, kao i na važeće propise koji imaju uticaj na konkurenciju na tržištu.

Kontrolna lista je dostupna na internet stranici Komisije za zaštitu konkurencije (Uputstva) i čini sastavni deo Priručnika za analizu efekata javnih politika i propisa koji je dostupan na internet strani Republičkog sekretarijata za javne politike.

Komisija za zaštitu konkurencije u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS) predstavila je učesnicima na tržištu nove Smernice za izradu programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije.

Predstavljanje je bilo namenjeno svim učesnicima na tržištu radi upoznavanja sa pravilima u oblasti zaštite konkurencije i smernicama za izradu Programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije koje je Komisija objavila u decembru prošle godine.

Na predstavljanju u Beogradu je učestvovalo više od 70 predstavnika učesnika na tržištu i stručne javnosti. Ovo je prva u nizu radionica koju će Komisija u saradnji sa PKS – om organizovati na ovu temu jer je važno dalje unapređivati znanja učesnika na tržištu, posebno malih i srednjih preduzeća na temu politike zaštite konkurencije

Dosadašnja praksa Komisije za zaštitu konkurencije pokazuje da do povreda konkurencije često dolazi zbog neznanja ili nedovoljne upućenosti učesnika na tržištu. Na osnovu ovoga, prepoznata je potreba da se kod učesnika na tržištu podigne nivo svesti o potrebi i načinima da se poslovanje uskladi sa propisima u oblasti zaštite konkurencije.

U nameri da učesnicima na tržištu pomogne u procesu donošenja programa usaglašavanja poslovanja sa pravilima o zaštiti konkurencije (eng. compliance program), Komisija ovim radionicama i smernicama u kratkim crtama daje opis i pojašnjenja pojedinih „koraka“ u donošenju takvih programa kao i pravila zaštite konkurencije.

Predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, učestvovali su na savetovanju koje je organizovalo Udruženje banaka Srbije, gde su održali predavanje na temu „Usklađivanje poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije“.

Teme predavanja su bile pravni okvir, cilj pravila o zaštiti konkurencije, institucionalni okvir i nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije, a zatim i konkretni rizici u vezi sa zaštitom konkurencije koje je potrebno uočiti i izbeći prilikom usklađivanja poslovanja, potrebom usklađivanja poslovanja i smernicama za izradu programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije koje je Komisija donela krajem 2021. godine.

Savetovanje „Komplajans funkcija u bankama“ je organizovano kao 17. godišnje savetovanje u Vrnjačkoj Banji i na njemu su učestvovali predstavnici poslovnih banaka, Uprave za sprečavanje pranja novca, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Udruženja za usklađenost poslovanja i drugi.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije donela je novo Uputstvo za otkrivanje nameštenih ponuda u postupku javne nabavke imajući u vidu nova zakonska rešenja (Zakon o javnim nabavkama, izmene u Krivičnom zakoniku) koja su doneta nakon donošenja Uputstva iz 2011.godine.

Komisija za zaštitu konkurencije je uočila potrebu da se kod učesnika na tržištu još naglasi i podigne nivo svesti o potrebi i načinima da se poslovanje uskladi sa aktuelnim propisima i propisima u oblasti zaštite konkurencije.

Cilj donošenja Uputstva da spreči i osujeti sprovođenje „nameštenih ili lažiranih ponuda“ (engl. bid rigging), kao najtežih oblika kartela. Posledica ovakvih dogovora između konkurenata – ponuđača u vezi sa ponuđenom cenom je eliminisanje konkurencije među njima, zbog čega bi naručilac platio više za predmet nabavke nego što bi platio u uslovima konkurencije.

Pri izradi korišćene su OECD Smernice za borbu protiv nameštanja ponuda u javnim nabavkama te Notice Evropske komisije u skladu sa potrebama saradnje Komisije i Kancelarije za javne nabavke.

Predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije učestvovali su na 21. ICN godišnjoj konferenciji i 21. međunarodnoj konferenciji o konkurenciji u Berlinu, čiji je domaćin bilo nemačko telo za zaštitu konkurencije Bundeskartelamt (Bundeskartellamt).

Nemačka komisija za zaštitu konkurencije je spojila dva najpoznatija međunarodna događaja koja se bave politikom zaštite konkurencije i primenom prava o zaštiti konkurencije, i to Međunarodnu konferenciju o konkurenciji (IKK) i Godišnju konferenciju Međunarodne mreže za zaštitu konkurencije (ICN). Međunarodna konferencija o konkurenciji je pokrenuta 1982. godine u Berlinu od strane nemačke komisije za zaštitu konkurencije, i od tada se održava svake druge godine. Ove godine Bundeskartelamt je takođe organizvao i godišnju konferenciju ICN, Međunarodne mreže za zaštitu konkurencije koja je osnovana 2001. godine, koja danas ima 140 agencija članica iz 130 jurisdikcija.

Glavne teme bile su pitanja odnosa prava i politike zaštite konkurencije sa drugim oblastima, pre svega sa zaštitom potrošača i pristupom i korišćenjem poverljivih podataka, regulatorne i druge mere neophodne za uspostavljanje i jačanje konkurencije na tržištima digitalnih plarformi, kao i druga aktuelna pitanja iz oblasti antitrasta, ocene koncentracija, zastupanja zaštite konkurencije i sl.

Konferencijama je prisustvovalo oko 450 učesnika iz preko 80 zemalja, najviših predstavnika tela za zaštitu konkurencije, sudija, profesora univerziteta, anti-trust advokata/pravnika, predstavnika nemačkih ministarstava i drugih organa vlasti, međunarodnih kompanija itd.