Komisija za zaštitu konkurencije odredila je, zbog nepostupanja po Zahtevu Komisije za davanje informacija, meru procesnog penala u iznosu od 8.500 evra učesniku na tržištu, „MIMO“ d.o.o., Beograd.

Pomenutim zahtevom kojim je naloženo dostavljanje podataka za potrebe postupka ispitivanja povrede konkurencije koji Komisija za zaštitu konkurencije vodi po službenoj dužnosti protiv društva Industrija smrznute hrane „Frikom“ d.o.o.. Društvo „Mimo“ je, zbog nepostupanja po Zahtevu KZK, u dva navrata upozoreno na posledice nepostupanja po nalogu Komisije.

S obzirom na to da je i dodatno određeni rok za dostavljanje traženih podataka istekao dana 25. avgusta 2018. godine, a da se navedeno privredno društvo nije obratilo Komisiji sa zahtevom za produženje roka za dostavljanje podataka, niti na drugi način izvestilo Komisiju o razlozima svog nepostupanja po Zahtevu Komisije, Savet Komisije je, doneo odluku o određivanju mere procesnog penala.

Navedeni iznos „MIMO“ d.o.o., Beograd mora da uplati u roku od dva meseca od dana prijema rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja. Novčani iznos mere procesnog penala se uplaćuje na račun budžeta Srbije.

Ponašanja suprotno nalogu Komisije, odnosno nepostupanja po njenom nalogu, podležu merama procesnog penala u iznosu od 500 do 5.000 evra za svaki dan koliko takvo ponašanje ili nepostupanje traje, što je definisano odredbama člana 70. Zakona o zaštiti konkurencije.

Prilikom određivanja visine iznosa mere procesnog penala, Komisija primenjuje kriterijume propisane Zakonom o zaštiti konkurencije, Uredbom o kriterijumima za određivanje iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera, kao i Smernicama za primenu navedene uredbe, koje je Savet Komisije doneo 19. maja 2011. godine.

Zakon o zašititi konkurencije precizira da procesni penal ne može da iznosi više od deset procenata od ukupnog godišnjeg prihoda obračunatog na način uređen Zakonom. Uz to, određivanje mere procesnog penala ne oslobađa od obaveze dostavljanja traženih podataka, odnosno postupanja po Zahtevu Komisije.

Srbija je učinila sve neophodne korake u cilju pune primene Zakona o zaštiti konkurencije. Za još efikasniju primenu politike zaštite konkurencije u Srbiji, važno je osigurati proširenje kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije – komentar je eksperata Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u redovnom izveštaju o konkurentnosti u Jugoistočnoj Evropi.

Ova publikacija pruža, inače, sveobuhvatnu procenu ekonomskog učinka i regionalne konkurentnosti u 17 oblasti, sa ciljem da pomogne državama Zapadnog Balkana u kreiranju boljih razvojnih politika. Tokom sačinjavanja ove procene, OECD je sarađivala, u periodu od početka 2016. do početka 2018. godine, sa državama regiona Jugoistočne Evrope, kao što su Srbija, Albanija, BiH, Republika Makedonija, Crna Gora, kako bi obezbedila analizu zasnovanu na činjenicima, koja je potrebna kao podrška procesu strukturnih reformi.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije bila je aktivan učesnik u pripremi ovog dokumenta.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je protiv 172 učesnika na tržištu bebi opreme postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti. Ovo je, inače, sedmi postupak protiv učesnika na tržištu bebi opreme u ovoj godini.

Kao i prilikom pokretanja prethodnih šest postupaka protiv učesnika na tržištu bebi opreme, Komisija je osnovano pretpostavila da su prodavac i kupci bebi opreme prilikom ugovaranja saradnje utvrđivali prodajne cene i druge uslove trgovine. Osnovana pretpostavka se, u ovom postupku, zasniva na činjenici da su predmetni ugovori sadržavali odredbe kojima se utvrđuju cene u daljoj prodaji. Pomenutom odredbom, kupac se ograničava da samostalno i nezavisno donosi poslovne odluke koje se odnose na cenovnu politiku.

Zakon o zaštiti konkurencije definiše da su restriktivni sporazumi oni sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije. To mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine.

Smatramo da je tržište bebi opreme od izuzetnog značaja za potrošače, kao i društvo u celini i, u tom smislu, svi postupci koji se odnose na ovo tržište su od prioritetnog značaja za Komisiju koja intenzivno radi i na sektorskoj analizi celokupnog tržišta bebi opreme sa čijim nalazima ćemo upoznati javnost.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu platnih kartica, po službenoj dužnosti, protiv MasterCard platnih organizacija, koju predstavljaju društva MasterCard Incorporated, 2000 Purchase Street, Purchase New York 10577, USA; MasterCard International Incorporated, 2000 Purchase Street, Purchase New York 10577, USA i Mastercard Europe S.p.r.l, Chaussee de Tervuren 198A, V-1410 Waterloo, Belgija (u daljem tekstu: Mastercard).

Komisija je osnovano pretpostavila da Mastercard, kao oblik udruženih učesnika na tržištu Republike Srbije, određuje minimalne međubankarske naknade u nepravičnom iznosu, koje primenjuju banke na teritoriji Republike Srbije u sistemu Mastercard-a, a koje su nekoliko puta veće od onih koje se primenjuju u zemljama EU.

Imajući u vidu da su međubankarske naknade uključene u trgovačke naknade koju banke zaračunavaju trgovcima za uslugu plaćanja platnim karticama, Komisija osnovano pretpostavlja da se na taj način ograničava konkurencija među bankama – prihvatiocima platnih kartica, koje ne mogu da ugovaraju visinu trgovačke naknade ispod iznosa međubankarske naknade. To posledično može imati uticaja i na potrošače, ukoliko trgovci ugrađuju u maloprodajnu cenu iznos trgovačke naknade, što poskupljuje za taj iznos proizvode ili usluge nezavisno od toga da li se plaćanje vrši platnom karticom ili gotovinom, a moguće je da utiče negativno i na konkurenciju na tržištu izdavalaca platnih kartica na teritoriji Republike Srbije, ako su banke podstaknute da nude platne kartice čije korišćenje na prodajnim mestima podleže najvišoj stopi međubankarske naknade.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom postupku da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25/IV, Beograd.

Organizatori međunarodne konferencije Udruženja ekonomista iz oblasti politike konkurencije (Association of Competition Economics – ACE) izabrali su slučaj Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije vezan za tržište proizvodnje i prodaje jestivog suncokretovog ulja kao reprezentativan za predstavljanje učesnicima ovog prestižnog skupa.

Susret ekonomista iz oblasti politike konkurencije iz cele Evrope biće održan sredinom novembra u Bolonji, Italija. Predmet Komisije izabran je među desetine nominovanovanih predmeta. Jedan od kriterijuma za odbir bio je da slučaj ilustruje određeno unapređenje u primeni ekonomskih znanja i veština u predmetima zaštite konkurencije ili da bude od posebnog interesa za ekonomiste u oblasti konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije vest o izboru ovog slučaja doživljava kao još jedno priznanje za ostvarene rezultate na unapređenju ekonomskih ekspertiza u poslednjih nekoliko godina, a što se reflektuje na kvalitet njenih odluka.

Od svog osnivanja 2003. godine, glavna aktivnost ACE-a je godišnja konferencija koja okuplja ekonomiste iz oblasti konkurencije. Na ovogodišnjoj konferenciji očekuje se učešće brojnih predstavnika evropskih tela za zaštitu konkurencije, uglednih konsultantskih kuća i akademske zajednice, koji će razmeniti svoja iskustva u pogledu ocene efekata aktivnosti institucija nadležnih za zaštitu konkurencije.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije dr Miloje Obradović sastao se sa ambasadorom Japana u Srbiji Đunići Marujamom. Dr Obradović je sa Nj.E.Marujamom podelio svoje ideje o mogućnostima proširenja vrlo dobre saradnje koju Ambasada, ali i telo za zaštitu konkurencije Japana ima sa Komisijom za zaštitu konkurencije Republike Srbije.

Ambasador Marujama je, takođe, izrazio zadovoljstvo zbog kvalitetne saradnje sa Komisijom za zaštitu konkurencije, kao i sve intenzivnije razmene iskustava tela za zaštitu konkurencije Japana i Srbije. Dokaz za to su, podsetili su sagovornici, dvodnevni seminar u Beogradu, na kome su predavanja na temu trenutnih i budućih izazova Japana u borbi protiv kartela i nameštanja javnih nabavki održali ugledni stručnjaci iz Japana, kao i seminar u Tokiju, koji je, i ove godine, pohađao jedan zaposleni u Komisiji za zaštitu konkurencije Republike Srbije.

Nj.E. Marujama informisao je predsednika Obradovića o slučajevima koje je japansko telo za zaštitu konkurencije imalo u prethodnom periodu, kao i o očekivanim uticajima tih slučajeva na unapređenje politike zaštite konkurencije u Japanu.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije dr Miloje Obradović sastao se sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije Brankom Ružićem.

Glavne teme razgovora bile su mogućnosti unapređenja saradnje u cilju  poboljšanja rada javne uprave u Republici Srbiji, a  koje bi obezbedile još kvalitetniji privredni ambijent, ravnopravne uslove za sve tržišne učesnike, ekonomsku stabilnost Srbije i povećanje životnog standarda građana.

Dr Obradović je upoznao ministra Ružića i sa dosadašnjim radom i planovima Komisije, naročito onim koji su vezani za unapređenje zakonodavnog okvira koji se odnosi na politiku zaštite konkurencije, pre svega u kontekstu  poboljšanja uslova za poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji.

U Komisiji za zaštitu konkurencije Republike Srbije održan je sastanak članova Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije sa ovlašćenim predstavnicima Komisije.

Predstavnici Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije izneli su svoje viđenje odnosa uljara prema proizvođačima suncokreta. Tokom sastanka obavešteni su da će Komisija, u saradnji sa drugim državnim institucijama, povodom aktuelnog problema, postupati u skladu sa ovlašćenjima koje joj daje Zakon o zaštiti konkurencije.

Komisija za zaštitu konkrencije pokrenula je četiri nova postupka ispitivanja povrede konkurencije  protiv deset učesnika na tržištu bebi opreme, a zbog osnovane sumnje da su zaključivali restriktivne sporazume kojima su utvrđivane cene u daljoj prodaji proizvoda namenjenih bebama (varalice, cucle, glodalice, flašice, pumpe za mleko, kozmetika za bebe, tekstil i dr.).

Postupci utvrđivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti pokrenuti su protiv društava Yuglob doo Beograd, Keprom doo Beograd, Aksa doo Beograd, „K-Pharma“ ZU apoteka iz Beograda i ZU apoteka Kraljevo, kao i protiv  veledrogerija Farmalogist doo Beograd, Vega doo Valjevo, Lekovit doo Šabac, Medicom doo Šabac i NS Pharm doo Novi Sad.

Podsećamo da je Komisija za zaštitu konkurencije tokom aprila 2018. godine već pokrenula dva postupka ispitivanja povrede konkurencije na tržištu bebi opreme.

Komisija za zaštitu konkurencije smatra da je  tržište bebi opreme  od izuzetnog značaja za potrošače, kao i za društvo u celini i podseća da, pored spomenutih postupaka ispitivanja povrede konkurencije,  sprovodi i sektorsku analizu celokupnog tržišta bebi opreme, a sa čijim rezultatima ćemo upoznati javnost.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenim postupcima da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, na adresu Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije imala je i ove godine svog predstavnika na dvonedeljnom seminaru posvećenom efikasnoj primeni politike zaštite konkurencije, a koju tradicionalno organizuju Japanska agencija za međunarodnu saradnju (Japan International Cooperation Agency-JICA) i Komisija za zaštitu konkurencije Japana (Japan Fair Trade Commission – JFTC).

Viši savetnik u Sektoru za ekonomske analize KZK, Aleksandra Ravić bila je jedna od osam predstavnika tela za zaštitu konkurencije širom sveta koji su izabrani među brojnim prijavljenim kandidatima za pohađanje ovog međunarodno prestrižnog seminara. Tokom seminara polaznici su bili u prilici da se bliže upoznaju sa primenom prava konkurencije u Japanu, a sve u cilju što efikasnije primene zakona, jačanja institucionalnih kapaciteta i podizanja nivoa svesti o ulozi i značaju politike zaštite konkurencije u zemljama učesnicama.

Komisija je od svog osnivanja 2006. godine učesnik ovog trening programa usavršavanja iz oblasti zaštite konkurencije.

Učešće predstavnika KZK na seminaru u Tokiju predstavlja nastavak uspešne saradnje Komisije i japanskog tela za zaštitu konkurencije, a koju je ove godine obeležio uspešno organizovani dvodnevni seminar u Beogradu, na kome su predavanja na temu trenutnih i budućih izazova Japana u borbi protiv kartela i nameštanja javnih nabavki održali profesorka Arisa Vakabajaši sa Komazava univerziteta – iz Tokija i Hidejuki Šimozu iz Sektora za međunarodne poslove JFTC-a, tela za zaštitu konkurencije Japana.