Савет Комисије за заштиту конкуренције донео је 23. децембра 2016.године решење којим се утврђује да је Оператор дистрибутивног система ЕПС Дистрибуција д.о.о. Београд, као једини оператор на тржишту дистрибуције електричне енергије Србије злоупотребио доминантан положај. Овом тржишном учеснику изречена је и мера заштите конкуренције у висини од 330 милиона динара коју је дужан да уплати у буџет Републике Србије, као и мере понашања у циљу изједначавања услова пословања на тржишту.

Током поступка Комисија је утврдила да је наведено друштво свој доминантан положај злоупотребило тако што је поједине комерцијалне снабдеваче електричном енергијом, а посебно ЕПС Снабдевање, ставило у повољнији положај у односу на друге конкуренте. Овакво понашање је између осталог и последица нетранспарентне пословне политике ЕПС Дистрибуције.


ЕПС Дистрибуција је приликом уговарања приступа систему за дистрибуцију електричне енергије наметала обавезу депоновања средстава обезбеђења свим комерцијалним снабдевачима, осим ЕПС Снабдевању. Истовремено, привредно друштво ЕПС Дистрибуција је правило разлику у погледу износа средстава обезбеђења, јер је за неке кориснике система износ рачунат на бази месечне, а за друге на бази тромесечне вредности пружене услуге. При томе, готово сви комерцијални снабдевачи електричном енергијом, могли су да врше депоновање средстава обезбеђења само у једној пословној банци, по избору ЕПС Дистрибуције. ЕПС Снабдевање имало је, у краћем временском периоду, значајно дужи рок за плаћање доспелих обавеза, у односу на све остале комерцијалне снабдеваче.

Све наведене радње за последицу имају повећање цене коштања електричне енергије којом комерцијални снабдевачи снабдевају крајње потрошаче.

Комисија је нарочито ценила сарадњу и поступање ЕПС Дистрибуције која је, још током трајања поступка, изменила спорне акте и исказала вољу да у потпуности отклони понашање на тржишту које је довело до повреде конкуренције.

У организацији Регионалног центра за конкуренцију ОЕЦД-a у Будимпешти (RCC OECD – GVH), одржана је радионица са темом „Правила конкуренције и финансијски сектор“. Тродневни радни скуп је обухватио предавања и размену искустава о аспектима заштите конкуренције који су специфични за финансијске услуге, укључујући пословање банака и осигуравајућих друштава и функционисање платних система.

Ово је била прилика и за дискусије о темама заштите конкуренције као што су рестриктивни споразуми, злоупотребе доминантног положаја, предмети из области концентрација, као и секторске анализе финансијских тржишта.

Панелисти су били представници DG Competition-a, OECD-а, британског тела за финансијско пословање (FCA – Financial Conduct Authority) и америчког министарства правде (Department of Јustice).

Представнице Комисије за заштиту конкуренције биле су Сунчица Ђорђевић из Сектора за утврђивање повреда конкуренције и Александра Равић из Сектора за економске анализе. Сунчица Ђорђевић је одржала предавање у којем је дала основне информације о спроведеној секторској анализи тржишта осигурања у Републици Србији за период 2012-2015. године, а коју је недавно завршила Комисија за заштиту конкуренције.

Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић примио је шефа Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијна (Tony Verheijen).

Др Обрадовић је господину Верхеијну представио досадашње активности, као и планове Комисије који за циљ имају унапређење политике заштите конкуренције у нашој земљи. Председник Комисије је, током разговора, посебно истакао важност перманентне едукације из области права конкуренције свих институција и нивоа власти, а нарочито правосудних органа.

Шеф Канцеларије Светске банке за Србију истакао је да ова међународна институција учествује у пројекту реформе судства у Републици Србији, током којег су примили бројне притужбе приватног сектора на функционисање судова у нашој земљи, посебно управних и привредних.

У том смислу, заједнички је констатован интерес да се сарађује са свим надлежним органима и институцијама, а како би се унапредило функционисање судства у Србији. Такође, закључено је да обе институције имају важну улогу у унапређењу конкурентности наше земље и процеса реструктуирања државних и јавних предузећа.

Договорено је да се комуникација Комисије за заштиту конкуренције и Канцеларије Светске банке у Србији у наредном периоду интензивира, а у циљу унапређења привредног амбијента наше земље.

Састанку су присуствовали и Срђан Свирчев, експерт Светске банке за јавни сектор, Марко Обрадовић, члан Савета Комисије за заштиту конкуренције, као и Нина Васић, самостални саветник у Сектору за домаћу и међународну сарадњу Комисије.

Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић састао се са Радицом Нусдорфер (Radica Nusdorfer), новим шефом економског сектора и европских интеграција Делегације Европске уније у Србији.

На састанку су разматрана актуелна питања која се односе на политику заштите конкуренције и активности Комисије у оквиру процеса приступања ЕУ, имајући у виду значај који политика конкуренције има у правном и институционалном поретку ЕУ.

Председник Обрадовић је упознао Нусдорферову са припремама за унапређење законског оквира заштите конкуренције у Србији, као и са активностима на промоцији политике заштите конкуренције које Комисије спроводи.

Шефица економског сектора и европских интеграција Делегације ЕУ у Србији Радица Нусдорфер похвалила је досадашње активности Комисије и предложила што интензивнију сарадњу са Делегацијом ЕУ у Србији, у контексту унапређења политике заштите конкуренције у нашој земљи.

Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић учестововао је, на позив Агенције за борбу против корупције на конференцији „Сарадња Агенције за борбу против корупције са државним институцијама у борби против корупције“.

Обзиром да Комисија за заштиту конкуренције има потписане споразуме са бројним државним институцијама, а све интензивније сарађује и са Агенцијом за борбу против корупције, а што је потврђено и Споразумом који су ове две институције, заједно са Републичком комисијом за заштиту права понуђача, овај скуп био је и права прилика за представљање активности које Комисија за заштиту конкуренције, у складу са својим законским овлашћењима, свакодневно предузима.

Председник Комисије др Милоје Обрадовић подсетио је учеснике Конференције да Закон о заштити конкуренције спада у групу антикорупцијских системских закона.

„Један од предуслова ефикаснијег рада Комисије је и стални дијалог и квалитетан систем размене информација са надлежним телима у Републици Србији“, нагласио је на скупу др Обрадовић и, као пример успешне сарадње, издвојио баш недавно потписан Споразум са Агенцијом за борбу против корупције и Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки. „Циљ овог споразума је заштита јавног интереса, смањења ризика од корупције и јачања интегритета институција“ истакао је др Обрадовић.

Директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић нагласила је да је борба против корупције заједнички посао свих институцијa.

„Ниједна антикоруптивна институција не може да постигне много ако нема на својој страни полицију, судове и ако нема финансије“, рекла је директорка Бабић. Она је додала да је у борби против корупције неопходно „бескрајно стрпљење“ и да је неопходно уложити огроман напор за мале помаке.

Циљ конференције је био да се истакне посвећеност и досадашња сарадња свих државних институција у борби против корупције.

На конференцији су учествовали поред потпредседника Владе и министра унутрашних послова др Небојше Стефановића, председника Државне ревизорске институције Радослава Сретеновића, декана Правног факултета проф. Др Симе Аврамовића, и директор Пореске управе и Управе за јавне набавке, као и представници међународних организација, цивилног друштва и медија.

Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић обратио се, у уводном делу, учесницима стручног скупа „Значај јавних набавки у креирању пословног амбијента“.

Говорећи о надлежностима Комисије у овом сегменту пословних активности, председник Обрадовић је подсетио да, према Закону о заштити конкуренције, намештене или лажиране понуде при јавним набавкама, спадају међу најтеже повреде конкуренције.

Др Обрадовић је нагласио, између осталог, да се откривање намештих јавних понуда санкционише, према Закону, новчано и то у висини до 10% укупног прихода из претходне године, али и забраном учешћа у јавним набавкама у одређеном периоду. Понекад се, констатовао је др Обрадовић, „чини да и то није довољна претња онима који верују да су њихови лични финансијски интереси изнад просперитета друштва чији су део“.

Комисија је, иначе, током прошле године, објавила Мишљење у вези примене члана 10. Закона о заштити конкуренције, а којим се дефинише став Комисије поводом статуса повезаних лица у поступцима јавних набавки. Намера Комисије при изради овог документа била је, како то истиче и др Обрадовић, обезбеђење постизања већег степена правне сигурности свих учесника у поступцима и транспарентности у раду Комисије и ефикаснијој примени како Закона о заштити конкуренције, тако и Закона о јавним набвкама.

У другом делу скупа, представник Комисије за заштиту конкуренције, Владимир Антонијевић представио је улогу Комисије за заштиту конкуренције у поступцима јавних набавки.

Скуп је организовала Привредна комора Србије у сарадњи са Комисијом за заштиту конкуренције, Управом за јавне набавке, Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки.

Комисија за заштиту конкуренције изражава забринутост јер Скупштинa града Суботице није у потпуности поступила по мишљењу Комисије у вези са спорним одредбама одлуке којом се уређује комунална делатност сахрањивања и управљања гробљима у Суботици.

Став Комисије, изражен у мишљењу, је да не сме доћи до нарушавања конкуренције и доделе монопола јавно–комуналном предузећу у том граду на штету корисника тих услуга. Комисија не сматра да је оправдано успостављање монопола на основу тумачења законских појмова „сахрањивање“ и „друге радње“, како то сматра Скупштина града Суботице.

По сличном питању, Комисија је упутила мишљења Скупштини града Новог Сада и Скупштини града Панчева, које су прихватиле став Комисије и у потпуности га примениле.

Комисија напомиње да и даље сматра да је тумачење Скупштине града Суботице прешироко и да за последицу има ограничавање конкуренције и стварање монопола у обављању комуналних услуга сахрањивања и управљања гробљима када то није ни неопходно, ни пожељно. У том смислу, очекујемо да ће спорне одредбе одлуке којим је Скупштина града Суботице уредила комуналну делатност сахрањивања и управљања гробљима без одлагања бити промењене у складу са мишљењем Комисије.

Због тога Комисија је упутила мишљење и ресорном министарству у којем је указала на потребу прецизног дефинисања појмова који уређују област сахрањивања и управљања гробљима у будућим прописима, како би се избегла монополизација тих делатности на основу различитих тумачења законских одредби.

Овом приликом Комисија истиче значај поступања Скупштине Града Суботица, јер би усвајањем измена спорне одлуке позитивно утицала на конкуренцију. Изменама спорних одредби би било омогућено обављање појединих погребних услуга свим заинтересованим учесницима, односно не само јавном комуналном предузећу, већ и другим привредним друштвима, предузетницима и осталим привредним субјектима, на добробит свих корисника услуга.

Председник Комисије др Милоје Обрадовић говорио је на редовном састанку Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију у Бриселу.

Др Обрадовић упознао је представнике Европске комисије о свим активностима у примени Закона о заштити конкуренције као и степеном усклађености прописа из области заштите конкуренције са европским законодавством, а што је у складу са обавезама из члана 73. Споразума о стабилизацији и придруживању.

Председник Обрадовић је, презентујући резултате рада Комисије, истакао да ће обавеза усклађивања Закона о заштити конкуренције са новим Законом о општем управном поступку бити велики изазов, али и да је за примену политике заштите конкуренције од великог значаја да поступци који се воде пред Комисијом буду препознати и дефинисани као посебан управни поступак који је прилагођен потребама Закона о заштити конкуренције.

У свом излагању, председник Комисије је нагласио и да ће се институција на чијем је челу, а у складу са могућностима и надлежностима, трудити да допринесе креирању пројеката који би материју права заштите конкуренције приближили судијама, у циљу специјализације за рад на предметима из ове области, а што би утицало и на ефикаснију примену Закона о заштити конкуренције.

У свом обраћању председник Обрадовић је посебно истакао: “Фокус секторских анализа биће усмерен на тржишта која су у претходном периоду већ изазвала интересовање Комисије, као предмет поступка, или на основу информација које указују на чињеницу да постојеће стање конкуренције може изазвати забринутост Комисије. Могући сектори које ћемо испитивати у наредном периоду, могли би да буду тржишта гаса, малопродаје и фармацеутских производа ”

Наглашено је и да је намера Комисије да у оквиру својих активности још интензивније промовише Leniency програм и упознаје учеснике на тржишту са његовим предностима.

“Комисија ће наставити још интензивније радити и на подизању свести о неопходности, заштите конкуренције у Србији, као спровођења праксе укључивања свих заинтересованих, приликом израде нацрта прописа, у циљу обезбеђења транспарености у раду Комисије“ поручио је на крају излагања председник Комисије др Милоје Обрадовић.

На састанку Пододбора који се редовно одржава у оквиру процеса приступања Србије ЕУ изнето је да наша земља прати динамику развоја заштите конкуренције у ЕУ и тежи да у што већој мери усклади своје стандарде са стандардима у ЕУ. То потврђује и оцена ЕК у недавно објављеном Извештају о напретку за 2016. годину, а у коме се наглашава да је законодавни оквир у великој мери усклађен са правним тековинама ЕУ.