Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић учестововао је, на позив Агенције за борбу против корупције на конференцији „Сарадња Агенције за борбу против корупције са државним институцијама у борби против корупције“.

Обзиром да Комисија за заштиту конкуренције има потписане споразуме са бројним државним институцијама, а све интензивније сарађује и са Агенцијом за борбу против корупције, а што је потврђено и Споразумом који су ове две институције, заједно са Републичком комисијом за заштиту права понуђача, овај скуп био је и права прилика за представљање активности које Комисија за заштиту конкуренције, у складу са својим законским овлашћењима, свакодневно предузима.

Председник Комисије др Милоје Обрадовић подсетио је учеснике Конференције да Закон о заштити конкуренције спада у групу антикорупцијских системских закона.

„Један од предуслова ефикаснијег рада Комисије је и стални дијалог и квалитетан систем размене информација са надлежним телима у Републици Србији“, нагласио је на скупу др Обрадовић и, као пример успешне сарадње, издвојио баш недавно потписан Споразум са Агенцијом за борбу против корупције и Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки. „Циљ овог споразума је заштита јавног интереса, смањења ризика од корупције и јачања интегритета институција“ истакао је др Обрадовић.

Директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић нагласила је да је борба против корупције заједнички посао свих институцијa.

„Ниједна антикоруптивна институција не може да постигне много ако нема на својој страни полицију, судове и ако нема финансије“, рекла је директорка Бабић. Она је додала да је у борби против корупције неопходно „бескрајно стрпљење“ и да је неопходно уложити огроман напор за мале помаке.

Циљ конференције је био да се истакне посвећеност и досадашња сарадња свих државних институција у борби против корупције.

На конференцији су учествовали поред потпредседника Владе и министра унутрашних послова др Небојше Стефановића, председника Државне ревизорске институције Радослава Сретеновића, декана Правног факултета проф. Др Симе Аврамовића, и директор Пореске управе и Управе за јавне набавке, као и представници међународних организација, цивилног друштва и медија.

Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић обратио се, у уводном делу, учесницима стручног скупа „Значај јавних набавки у креирању пословног амбијента“.

Говорећи о надлежностима Комисије у овом сегменту пословних активности, председник Обрадовић је подсетио да, према Закону о заштити конкуренције, намештене или лажиране понуде при јавним набавкама, спадају међу најтеже повреде конкуренције.

Др Обрадовић је нагласио, између осталог, да се откривање намештих јавних понуда санкционише, према Закону, новчано и то у висини до 10% укупног прихода из претходне године, али и забраном учешћа у јавним набавкама у одређеном периоду. Понекад се, констатовао је др Обрадовић, „чини да и то није довољна претња онима који верују да су њихови лични финансијски интереси изнад просперитета друштва чији су део“.

Комисија је, иначе, током прошле године, објавила Мишљење у вези примене члана 10. Закона о заштити конкуренције, а којим се дефинише став Комисије поводом статуса повезаних лица у поступцима јавних набавки. Намера Комисије при изради овог документа била је, како то истиче и др Обрадовић, обезбеђење постизања већег степена правне сигурности свих учесника у поступцима и транспарентности у раду Комисије и ефикаснијој примени како Закона о заштити конкуренције, тако и Закона о јавним набвкама.

У другом делу скупа, представник Комисије за заштиту конкуренције, Владимир Антонијевић представио је улогу Комисије за заштиту конкуренције у поступцима јавних набавки.

Скуп је организовала Привредна комора Србије у сарадњи са Комисијом за заштиту конкуренције, Управом за јавне набавке, Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки.

Комисија за заштиту конкуренције изражава забринутост јер Скупштинa града Суботице није у потпуности поступила по мишљењу Комисије у вези са спорним одредбама одлуке којом се уређује комунална делатност сахрањивања и управљања гробљима у Суботици.

Став Комисије, изражен у мишљењу, је да не сме доћи до нарушавања конкуренције и доделе монопола јавно–комуналном предузећу у том граду на штету корисника тих услуга. Комисија не сматра да је оправдано успостављање монопола на основу тумачења законских појмова „сахрањивање“ и „друге радње“, како то сматра Скупштина града Суботице.

По сличном питању, Комисија је упутила мишљења Скупштини града Новог Сада и Скупштини града Панчева, које су прихватиле став Комисије и у потпуности га примениле.

Комисија напомиње да и даље сматра да је тумачење Скупштине града Суботице прешироко и да за последицу има ограничавање конкуренције и стварање монопола у обављању комуналних услуга сахрањивања и управљања гробљима када то није ни неопходно, ни пожељно. У том смислу, очекујемо да ће спорне одредбе одлуке којим је Скупштина града Суботице уредила комуналну делатност сахрањивања и управљања гробљима без одлагања бити промењене у складу са мишљењем Комисије.

Због тога Комисија је упутила мишљење и ресорном министарству у којем је указала на потребу прецизног дефинисања појмова који уређују област сахрањивања и управљања гробљима у будућим прописима, како би се избегла монополизација тих делатности на основу различитих тумачења законских одредби.

Овом приликом Комисија истиче значај поступања Скупштине Града Суботица, јер би усвајањем измена спорне одлуке позитивно утицала на конкуренцију. Изменама спорних одредби би било омогућено обављање појединих погребних услуга свим заинтересованим учесницима, односно не само јавном комуналном предузећу, већ и другим привредним друштвима, предузетницима и осталим привредним субјектима, на добробит свих корисника услуга.

Председник Комисије др Милоје Обрадовић говорио је на редовном састанку Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију у Бриселу.

Др Обрадовић упознао је представнике Европске комисије о свим активностима у примени Закона о заштити конкуренције као и степеном усклађености прописа из области заштите конкуренције са европским законодавством, а што је у складу са обавезама из члана 73. Споразума о стабилизацији и придруживању.

Председник Обрадовић је, презентујући резултате рада Комисије, истакао да ће обавеза усклађивања Закона о заштити конкуренције са новим Законом о општем управном поступку бити велики изазов, али и да је за примену политике заштите конкуренције од великог значаја да поступци који се воде пред Комисијом буду препознати и дефинисани као посебан управни поступак који је прилагођен потребама Закона о заштити конкуренције.

У свом излагању, председник Комисије је нагласио и да ће се институција на чијем је челу, а у складу са могућностима и надлежностима, трудити да допринесе креирању пројеката који би материју права заштите конкуренције приближили судијама, у циљу специјализације за рад на предметима из ове области, а што би утицало и на ефикаснију примену Закона о заштити конкуренције.

У свом обраћању председник Обрадовић је посебно истакао: “Фокус секторских анализа биће усмерен на тржишта која су у претходном периоду већ изазвала интересовање Комисије, као предмет поступка, или на основу информација које указују на чињеницу да постојеће стање конкуренције може изазвати забринутост Комисије. Могући сектори које ћемо испитивати у наредном периоду, могли би да буду тржишта гаса, малопродаје и фармацеутских производа ”

Наглашено је и да је намера Комисије да у оквиру својих активности још интензивније промовише Leniency програм и упознаје учеснике на тржишту са његовим предностима.

“Комисија ће наставити још интензивније радити и на подизању свести о неопходности, заштите конкуренције у Србији, као спровођења праксе укључивања свих заинтересованих, приликом израде нацрта прописа, у циљу обезбеђења транспарености у раду Комисије“ поручио је на крају излагања председник Комисије др Милоје Обрадовић.

На састанку Пододбора који се редовно одржава у оквиру процеса приступања Србије ЕУ изнето је да наша земља прати динамику развоја заштите конкуренције у ЕУ и тежи да у што већој мери усклади своје стандарде са стандардима у ЕУ. То потврђује и оцена ЕК у недавно објављеном Извештају о напретку за 2016. годину, а у коме се наглашава да је законодавни оквир у великој мери усклађен са правним тековинама ЕУ.

Комисија за заштиту конкуренције намерава да спроведе анализу стања конкуренције на тржишту трговине на мало у неспецијализованим продавницама претежно храном, пићем и дуваном. Анализа би обухватила тржиште малопродаје производа крајњим потрошачима и тржиште набавке, са фокусом на однос између малопродаваца и њихових добављача.

Секторска анализа на овом тржишту значајна је с обзиром на то да трговина на мало представља сектор код кога је, можда највише, изражен значај за саме потрошаче и зато је нарочито важно сагледати тенденције у овом сектору привреде, као и у повезаним секторима у оквиру ланца снабдевања.

Поред тога, у последњих десетак година у Србији дошло до значајног укрупњавања на тржишту малопродаје и дистрибуције прехрамбених производа, што се одразило и на комерцијалне односе између малопродаваца и њихових добављача, као и на значајну концентрисаност на овом тржишту.

Комисија, је имајући у виду ове чињенице, закључила да ситуација на тржишту малопродаје у Републици Србији, указује на потребу анализе услова конкуренције и промена у тржишној структури, као и испитивање понашање учесника на овом тржишту које би могло да представља повреду конкуренције.

Резултати ове анализе омогућили би Комисији и могућност спровођења ex-post анализа значајнијих концентрација које су реализоване у претходном периоду.

Анализа би требало да допринесе и бољем сагледавању уговорних односа између добављача и трговинских ланаца, као и ефеката који ти односи могу имати на стање конкуренције на тржишту, имајући пре свега у виду релативно мали број иницијатива за покретање поступака повреде конкуренције у претходном периоду.

Савет страних инвеститора у Србији представио је 28. новембра 2016. године овогодишње издање „Беле књиге“, традиционалног приказа пословне климе у Србији, као и препоруке за њено унапређење.

У овом документу констатује се значајан напредак у раду Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије.

Према оцени Савета страних инвеститора, „напредак у области заштите конкуреције је резултат сталних регулаторних унапређења, јачања административног капацитета и значајних заговарачких активности Комисије за заштиту конкуренције. Кључна побољшања укључују следеће активности Комисије: успешно спровођење обавезујућег поступка; доношење нове Уредбе о пријави концентрације (у складу са правом ЕУ); отвореност за консултације са учесницима на тржишту пре подношења пријаве ради отклањања евентуалних недоумица; чешће спровођење ненајављених увиђаја; снажне активности везане за развој политике заштите конкуренције путем пружања више информација о свом раду, објављивања мишљења и одлука на вебсајту и осталих промотивних активности.“

Препорука за Комисију је да омогући бољи преглед својих активности на месечном нивоу, а не само у оквиру годишњих извештаја, јер би то обезбедило још виши ниво транспарентности,у раду Комисије..

“Бела књига” је приказ пословне климе у Србији из угла страних инвеститора и на транспарентан начин уједно представља и платформу за дијалог са органима власти и у том смислу садржи и одређене препоруке за унапређење рада државних органа.

Представници Сектора за економске анализе Комисије за заштиту конкуренције, др Синиша Милошевић, руководилац сектора и мр Јелена Поповић Маркопоулос, виши саветник, присуствовали су 14. годишњој конференцији Удружења економиста из области политике конкуренције (Association of Competition Economics – ACE), одржаној у Амстердаму.

Дводневна конференција је организована у три пленарне сесије и више паралелних сесија, током којих су разматрани бројни актуелни случајеви из праксе европских органа за заштиту конкуренције, од концентрација (Celesio/Sainsbury, Ahold/Delhaize, British Telecom/EE и сл.), преко злоупотребе доминантног положаја (Deutsche Post) и усаглашене праксе (Cointainer Shipping), до испитивања тржишта енергетике у Великој Британији.

Представници Комисије су током боравка у Холандији присуствовали и конференцији коју је организовало холандско тело за потрошаче и тржишта (Netherlands Authority for Consumers and Markets – ACM), у част десетогодишњице рада Сектора за економске анализе.

На конференцији су учествовали бројни представници европских тела за заштиту конкуренције, угледних консултантских кућа и академске заједнице, који су разменили своја искуства у погледу оцене ефеката активности институција надлежних за заштиту конкуренције и заштиту потрошача.

Председник Комисије за заштиту конкуренције 14. новембра 2016. године, донео је Закључак којим се наставља, по службеној дужности поступак покренут по пријави концентрације привредног друштва „Serbia Broadband – Srpske kablovske mreže“ d.o.o., која настаје стицањем контроле над привредним друштвом „Interaktivne kablovske objedinjene mreže – I.KOM“ d.o.o. Поступак се наставља по службеној дужности ради испитивања да ли пријављена концентрација испуњава услове дозвољености из члана 19. Закона, односно да ли би се спровођењем концентрације значајно ограничила, нарушила или спречила конкуренција на тржишту Републике Србије или његовом делу, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.

У испитном поступку Комисија ће спровести све потребне радње и утврдити све чињенице и извести доказе неопходне за дефинисање релевантног/их тржишта, структуру релевантног/их тржишта, степен концентрисаности релевантног/их тржишта, идентификацију стварних и потенцијалних конкурената, положај на тржишту учесника у концентрацији, могућности избора добављача и корисника, правне и друге препреке за улазак на релевантна тржишта, ниво конкурентности учесника у концентрацији, интересе корисника, итд.

Према одредбама Закона, Комисија је дужна, да предметни поступак оконча у року од четири месеца од дана покретања поступка по службеној дужности.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим информацијама које могу допринети правилном утврђивању чињеничног стања у овом поступку, да их неодложно доставе Комисији за заштиту конкуренције, на адресу Савска 25/IV, Београд.

На основу Одлуке Савета Комисије за заштиту конкуренције, спроведена је анализa стања конкуренције на тржишту постпродајних услуга (aftermarkets). Aнализа је обухватила услуге сервиса, гаранције, промет и коришћење резервних делова за моторна возила и најпродаваније производе беле технике – фрижидере и веш машине.

Поред свеобухватне анализе стања, изведени су одређени закључци и сачињен низ препорука које за циљ имају унапређење законитог и фер тржишног пословања свих учесника, као и да потрошачима и њиховим организацијама олакшају увид у трошкове коришћења производа.

Намера је и да се, овом анализом, а посебно њеним закључцима и препорукама, надлежним државним институцијама укаже на стање на анализираним тржиштима, а самој Комисији олакша проактивно деловање са циљем одвраћања тржишних учесника од поступака повреде конкуренције.

Резултати спроведених истраживања и закључци који су на основу њих изведени омогућили су усвајање једног броја ставова који могу послужити Комисији за заштиту конкуренције и другим надлежним органима РС као и удружењима потрошача приликом планирања, усвајања и спровођења мера и поступака из њихове надлежности.

Једна од препорука је да се иницира истраживање цена и просечних трошкова одржавања и оправке аутомобила, као и да се она објаве и популаризују, како би се купцима аутомобила олакшало сагледавање укупних трошкова које имају приликом набавке аутомобила и вредности коју добијају за плаћену цену производа. Процена је истраживачког тима да би такво истраживање допринело да купци реалније сагледавају величину трошкова које имају приликом куповине аутомобила и приликом сервисирања и оправке возила, што би допринело интензивирању конкуренције не само на тржишту основног производа, већ и на постпродајном тржишту.

Резултати анализе биће коришћени приликом припреме Нацрта Уредбе о условима за групно изузеће споразума у сектору моторних возила, којом ће се у наше законодавство транспоновати Уредба Комисије ЕУ 461/2010.

Пројекат је спроведен у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике уз финансијску и техничку подршку PERFORM пројекта Швајцарске агенције за развој и сарадњу. Према пројектном задатку који је израдила Комисија као наручилац анализе, истраживање је спровео Институт економских наука као партнер истраживач на пројекту.

Позивају се учесници на тржишту и остала стручна јавност да доставе своје коментаре у погледу Извештаја, до 31. децембра 2016. године, на е – маил: office.kzk@kzk.gov.rs са напоменом: Коментар на секторску анализу тржишта постпродајних услуга.