Predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije, boravili su u dvodnevnoj studijskoj poseti Agenciji za zaštitu tržišnog natjecanja Republike Hrvatske – AZTN. Kolege iz hrvatskog tela za zaštitu konkurencije su zajedno sa Hanfom (Hrvatskom agencijom za nadzor finansijskih usluga) predstavili regulatorni okvir i iskustva iz nadzora i postupaka koji su vođeni na tržištu osiguranja u Republici Hrvatskoj.

S obzirom na slično istorijsko nasleđe i regulatorni okvir, kao i navike stanovništva, Komisija za zaštitu konkurencije je inicirala ovu studijsku posetu, kako bi na detaljan način stekla uvid u praktična iskustva koja je AZTN imao u zaštiti konkurencije, i istraživanjima i postupcima koji su vođeni na tržištu osiguranja.

Jedna od Uredbi koja je preostala Komisiji, koje je potrebno pripremiti za usvajanje u narednom periodu, je Uredba o grupnom izuzeću u sektoru osiguranja, u okviru obaveza usklađivanja s pravnom tekovinom Evropske komisije iz oblasti zaštite konkurencije, a nakon obavljenog tzv. „skrininga“ u poglavlju 8 „Zaštita konkurencije“. Pre donošenja same Uredbe, Komisija će sprovesti sektorsku analizu tržišta osiguranja.

AZTN već duže vreme Komisiji za zaštitu konkurencije pruža podršku kako na bilateralnoj osnovi, tako i kroz formalizovan sporazum o saradnji. Ova studijska poseta je bila organizovana u okviru „TAIEX“ instrumenta tehničke pomoći i razmene informacija Evropske komisije, koji se obično koristi za pružanje ekspertize državama koje se prilagođavaju svakom pojedinom korisniku i kao predpristupni element, najpre služi kao pomoć državama kandidatima u prilagođavanjima koje je potrebno izvršiti u predpristupnom procesu.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, preduzima radnje prikupljanja informacija, podataka i dokaza u cilju utvrđivanja činjenica o eventualnom postojanju povreda pravila konkurencije u slučaju Javno komunalnog preduzeća Infostan iz Beograda.

Prikupljanje informacija se vrši radi utvrđivanja i ocene postojanja osnovane pretpostavke o kršenju pravila konkurencije. U slučaju da akti i radnje Javno komunalnog preduzeća Infostan iz Beograda budu ocenjeni kao moguća povreda konkurencije, Komisija će pokrenuti postupak u okviru svojih nadležnosti.

U Beogradu, u Medija centru je predstavljena publikacija „Transparentnost i odgovornost agencija: Komparativna analiza pet regulisanih sektora u Srbiji i Makedoniji“, u kojoj je analizirano deset regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji i Makedoniji, među kojima je i Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije.

U ovoj publikaciji su predstavljeni rezultati jednogodišnjeg istraživanja koji pokazuju da Komisija primenjuje visok stepen transparentnosti u svom radu.

„Detalji koji se odnose na njene osnovne nadležnosti, kao što su informacije o povredama konkurencije i ispitivanju konkurencije, intenzivno su objavljivani na sajtu Komisije. Komisija je stoga ostvarila visok stepen transparentnosti, naročito u pogledu prvog, drugog, trećeg i četvrtog elementa transparentnosti koji se tiču odluka, pravila, ponašanja i kontrole tržišnih aktera“ – navodi se u publikaciji.

Na predstavljanju publikacije „Transparentnost i odgovornost agencija: Komparativna analiza pet regulisanih sektora u Srbiji i Makedoniji“ učestvovao je sekretar Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije Dragan Penezić, koji je govorio o daljim koracima u unapređenju transparentnosti rada, kao i planovima za jačanje prisustva Komisije u javnosti, pre svega kod građana i poslovnoj zajednici.

Sekretar Komisije je tokom izlaganja posebno istakao zadovoljstvo povodom činjenice iznete u publikaciji, po kojoj je Komisija za zaštitu konkurencije izdvojena od ostalih analiziranih institucija, zbog pozitivnih efekata odluke Komisije kojom se na sajtu objavljuje više informacija od onih koje su zakonska obaveza. Podsećanja radi, Komisija od 2013.godine u okviru objave donetih rešenja, objavljuje i obrazloženja donetih odluka, čime podiže nivo transparentnosti procesa odlučivanja.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije dr Miloje Obradović i član Saveta, Mirjana Mišković Vukašonivić, prisustvovali su 23. septembra, na  poziv Federalne antimonopolske službe Ruske Federacije,  jubilarnoj sednici povodom 25 godina od njenog osnivanja i „Nedelji konkurencije“ u Moskvi. Tim povodom predsednik Komisije je imao zapaženo izlaganje na svečanom delu sednice, kome je prisustvovao i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

Predsednik Komisije dr Miloje Obradović  u svom obraćanju je istakao da je politika konkurencije odavno prevazišla nacionalne okvire i da ona ne zavisi samo od domaćih pravila rada, već se usklađuje redovno sa opštim pravilima zaštite konkurencije koja važe u svetu. Zato je saradnja sa telom za zaštitu konkurencije Ruske Federacije, koja  je po njegovim rečima, podignuta na najviši nivo poslednjih par godina, otvorila  još jedno značajno poglavlje razvoja srpske Komisije za zaštitu konkurencije. Brža razmena informacija, uporedna praksa, kao i mogućnosti razmene iskustava kroz zajedničke skupove, od velike su koristi stručnoj službi Komisije.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije i Federalna antimonopolska  služba Ruske Federacije potpisale su Sporazum o saradnji 2012. godine,  nakon čega je usledio niz zajedničkih aktivnosti koje su značajno uticale na unapređenje rada Komisije. Na osnovu Sporazuma organizovani su seminari i obuka u trening centru FAS-a u Kazanju, gde  su učestvovali mnogi zaposleni iz stručne službe Komisije, kao i studijska poseta i boravak ruskih kolega prethodne godine u Srbiji.

Komisija za zaštitu konkurencije je uputila danas Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Mišljenje na Predlog Zakona o opštem upravnom postupku.

U Privrednoj komori Srbije održana je stručna konferencija povodom završetka projekta „Jačanje kapaciteta Komisije za zaštitu kokurencije“ koji je finasirala Evropska unija.

U uvodnom delu Konferencije potpisan je Sporazum o saradnji Komisije za zaštiti konkurencije i Privredne komore Srbije. Ovim Sporazumom, nastavlja se unapređivanje dosadašnje uspešne saradnje Komisije i Privredne komore na polju zaštite konkurencije radi efikasnog delovanja tržišta proizvoda i usluga. Poslovna zajednica kroz saradnju Privredne komore i Komisije za zaštitu konkurencije će ići u korak sa evropskim standardima na polju prava i politike konkurencije, što predstavlja bitan segment procesa pristupanja u punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

Glavne teme tokom konferencije su bile predstavljanje modela korporativne odgovornosti, kao i principi i mogućnosti imuniteta od kazni (leniency program). Model korporativne odgovornosti predstavlja sistem internih pravila koje kompanija usvaja i primenjuje u cilju poštovanja pravila konkurencije, a kako bi izbegle visoke kazne koje su propisane za slučajeve narušavanja, ograničavanja ili sprečavanja konkurencije na tržištu.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, doc. dr Miloje Obradović je rekao da će se u narednom periodu Komisija, pre svega, boriti protiv kartela i zlouotrebe dominantnog položaja – problema koji imaju i druge zemlje, koji je najviše zastupljen tamo gde se odvijaju značajne poslovne aktivnosti. Kako je objasnio, cilj Komisije nije da kažnjava učesnike na tržištu, već da oni poštuju standarde poslovanja. Podsećajući na pregovaračko Poglavlje 8 koje reguliše oblast konkurencije, Obradović naglašava da je u Srbiji zaštita konkurencije u najvećoj meri usklađena sa zakonodavstvom EU.

Završna konferencija je ujedno poslužila da se sumiraju rezultati ovog uspešnog projekta ali i kao okvir za razmenu znanja radi unapređenja politike zaštite konkurencije u Srbiji, kao jedne od najvažnijih politika za funkcionisanje slobodnog tržišta.

Kao najvažniji rezultati projekta, navedeni su uvođenje elektronskog sistema za upravljanje predmetima i operativne baze podataka, izrada strateškog plana Komisije za naredni period, kao i komunikacione strategije, ali i finalizacija „Priručnika za postupanje“ koji propisuje sve korake u procedurama iz nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije. Takođe realizovano je mnoštvo obuka, radionica i simulacija kako bi se zaposleni stručna lica Komisije pripremili za uspešno obavljanje nenajavljenih uviđaja (dawn-raid). Prvi nenajavljeni uviđaju su uspešno izvršeni i što je posebno pozitivno naglašeno od strane predstavnika Delegacije EU – korišćena je sofisticirana oprema i forenzički softver (nabavljeni u okviru istog IPA programa iz koga se finansirao ceo Projekat). Pored Strateškog plan razvoja i Komunikacione strategije, pripremljen je i plan zastupanja (advocacy) Komisije koja je počela da se primenjuje i daje prve rezultate u komuniciranju sa javnostima i zastupanju politike i prava konkurencije kod državnih organa, stručne i opšte javnosti. Uspešno su organizovane Jesenja škola konkurencije i obuke stručnih lica iz Privredne komore, koji će biti u mogućnosti da pruže relevantne informacije poslovnoj zajednici o pravu i politici konkurencije. Konferencija je poslužila za predstavljanje i uvođenje modela korporativne odgovornosti, čijom primenom se umanjuje neizvesnost sa kojom se suočavaju učesnici na tržištu, a predupređuju nedozvoljena ponašanja što dovodi do jačanja konkurencije, odnosno do povećanja ekonomske efikasnosti i ponude kvalitetnijih roba i usluga.

Na konferenciji su učestvovali i Frejk Janmat šef odeljenja za evropske integracije i ekonomska pitanja Delegacije Evropske unije u Srbiji, Andrej Plahutnik vođa projekta, članovi Saveta Komisije, kao i predstavnici poslovnih udruženja i kompanija.

Projekat je realizovan od septembra 2012. do septembra 2015. U skladu sa obavezama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, projekat se fokusirao na tehničku i operativnu podršku Komisiji kako bi se pojačali njeni kapaciteti za sprovođenje politike zaštitite konkurencije u Srbiji.

Komisija za zaštitu konkurencije je po službenoj dužnosti pokrenula postupak ispitivanja koncentracije koja je sprovedena iako nije odobrena u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, a koja je, prema osnovanoj pretpostavci, nastala sticanjem neposredne kontrole od strane društva AGRISER d.o.o. iz Beograda, ulica Terazije broj 8, nad delom imovine društva Aleksa Šantić a.d. iz Alekse Šantića, Sombor, ulica Solunskih dobrovoljaca broj 3, koju čini poljoprivredno zemljište sa pratećim objektima. U predmetnom postupku Komisija će ispitati da li je u konkretnom slučaju postupano suprotno odredbama člana 63. Zakona, kao i dozvoljenost ove koncentracije u skladu sa članom 19. Zakona, kojim je propisano da su koncentracije učesnika na tržištu dozvoljene, osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu Republike Srbije, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti, protiv privrednih društava Victoria Oil a.d. i Vital a.d., radi ispitivanja postojanja restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, kojim se ograničava konkurencija na tržištu proizvodnje jestivog suncokretovog ulja u Republici Srbiji.

Navedena privredna društva su zaključila Ugovor o poslovnoj saradnji čiji je predmet proizvodnja proizvoda rafinisanog suncokretovog ulja pod robnom markom kupca (Vital) od strane prodavca/proizvođača (Victoria Oil) shodno potrebama i nalogu kupca, kao i kupoprodaja istih na način i pod uslovima koji su bliže definisani samim Ugovorom. S obzirom da su navedena privredna društva direktni konkurenti na tržištu priozvodnje jestivog suncokretovog ulja, a imajući u vidu prethodno navedeni ugovor, Komisija je osnovano pretpostavila postojanje povrede konkurencije sklapanjem zabranjenog sporazuma koji za posledicu može imati usaglašavanje cenovne politike, ograničavanje obima i kvaliteta proizvodnje, podelu tržišta i razmenu poverljivih poslovnih informacija.

Komisija će u ispitnom postupku preduzeti dokazne radnje u cilju utvrđivanja odlučnih činjenica, koje su od značaja za ocenu postojanja povrede konkurencije.

Komisija će od 24. avgusta 2015. godine nastaviti rad na novoj adresi:

Savska br. 25, IV sprat, Beograd

Svi ostali podaci od značaja za stranke, uključujući brojeve telefona i e-mail adrese, ostaju nepromenjeni.

Dostavljanje i prijem pošte će do 01. septembra 2015. godine biti mogući i na staroj i na novoj adresi, a nakon toga, samo na adresi:

Komisija za zaštitu konkurencije
ul. Savska br. 25/IV
11000 Beograd

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti, protiv privrednih društava Fresenius Medical Care Srbija d.o.o i Medicon d.o.o. i njihovih specijalizovanih bolnica za hemodijalizu, radi ispitivanja postojanja restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, kojim se ograničava konkurencija na tržištu pružanja usluge hemodijalize u Republici Srbiji.

Fresenius Medical Care Srbija d.o.o i Medicon d.o.o. i njihove specijalizovane bolnice za hemodijalizu su, prema dostupnim informacijama, jedini privatni zdravstveni centri koji mogu da ponude pružanje usluge hemodijalize u Republici Srbiji za osigurana lica Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje, za koja ne postoje kapaciteti za lečenje u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže RFZO. Navedena privredna društva su u jednom periodu su podnosila zajedničke ponude u postupcima javnih nabavki za pružanje usluge hemodijalize, čime je u potpunosti isključena konkurencija između ovih učesnika na tržištu. Nakon prestanka zajedničkog učešća, ova društva su podnosila odvojene ponude, ali određene činjenice i okolnosti ukazju da su nastavili da koordinišu svoje učešće u postupcima javnih nabavki, što, ukoliko se potvrdi u ispitnom postupku, predstavlja ograničavanje konkurencije na relevantnom tržištu. Na osnovu prethodno navedenog, Komisija je osnovano pretpostavila postojanje povrede konkurencije zabranjenim dogovorima o učešću u postupcima javnih nabavki, koje sprovodi Republički Fond za zdravstveno osiguranje za pružanje usluge hemodijalize osiguranim licima RFZO.

Komisija će u ispitnom postupku preduzeti dokazne radnje u cilju utvrđivanja odlučnih činjenica, koje su od značaja za ocenu postojanja povrede konkurencije.

Komisija i ovom prilikom ističe da otkrivanje i sankcionisanje kartela, a naročito nameštenih ponuda u postupcima javnih nabavki, predstavlja prioritet u radu Komisije iz razloga što ova vrsta restriktivnih sporazuma predstavlja najtežu povredu konkurencije, kojom se isključuju sve koristi od konkurentskog nadmetanja na tržištu, povećava potrošnja budžetskih sredstava institucija koje sprovode javne nabavke i ograničava mogućnost izbora proizvoda/usluga.

Komisija koristi priliku da svim učesnicima na tržištu još jednom skrene pažnju na zakonsku mogućnost da budu oslobođeni plaćanja mere zaštite konkurencije (koja iznosi do 10% ukupnog prihoda), odnosno da im ista bude umanjena, ukoliko Komisiji prijave postojanje sporazuma i/ili dostave dokaze koji će omogućiti donošenje rešenja o povredi konkurencije iz člana 10. Zakona. Program „imuniteta“ je uređen članom 69. Zakona o zaštiti konkurencije i relevantnim podzakonskim aktima (Uredbom i Smernicama Komisije) koji su objavljeni na internet stranici Komisije www.kzk.gov.rs.