Савет Комисије за заштиту конкуренције донео је дана 28.01.2016. године Решење којим је утврдио постојање повреде конкуренције из члана 10. Закона о заштити конкуренције и одредио меру заштите конкуренције чиме је окончан поступак, који је Комисија водила по службеној дужности против друштва Umbrella Corporation LTD d.o.o., из Београда, предузетника Наташе Младеновић, Апотека Звончица Лек Београд-Палилула и предузетника Зинаиде Коњевић, самостална трговинска радња за промет робе на мало и комисону продају Шахин, Београд-Стари Град.
Решењем је утврђено да су странке у поступку учиниле повреду конкуренције из члана 10. Закона тако што су утврдиле минималне продајне цене у даљој продаји. Повреда конкуренције је везана за дистрибуцију електронских цигарета и течности за елктронске цигерета где је друштво Umbrella Corporation LTD d.o.o., из Београда, као продавац, нудило закључење уговора о пословно-техничкој сарадњи, осталим странкама у поступку, као купцима, али под условом да купци у даљој продаји не продају уговорене производе испод вредности препоручених цена, што су они и прихватили. На тај начин су странке у поступку закључиле рестриктивни споразум који није изузет од забране, чиме су учиниле повреду конкуренције из члана 10. став 1. тачка 1) Закона о заштити конкуренције.
Учесницима на тржишту одређена је мера заштите конкуренције, у облику обавезе плаћања новчаног износа, и то привредном друштву Umbrella Corporation LTD д.o.o. у висини од 1.604.944,00 РСД, предузетници Наташи Младеновић у висини од 13.124,00 РСД и предузетници Зинаиди Коњевић у висини од 13.445,00 РСД .
Такође се забрањује овим учесницима на тржишту свако будуће поступање којим би се могло спречити, ограничити или нарушити конкуренција, изричитим или прећутним уговарањем одредби које садрже обавезу купца на примену минималне, заштитне, фиксне и/или препоручене цене, у даљој продаји.
Комисија је приликом изрицања мера заштите конкуренције узела у обзир све олакшавајуће околности у корист странака у поступку, следећи политику да изрицање мера пре свега делују превентивно против повреда конкуренције од стране учесника на тржишту.
Виши саветник у Комисији за заштиту конкуренције Марина Јоксимовић је учествовала на панел дискусији, “Тржиште кабловске телевизије и заштита конкуренције у Србији” које је у Радисон Блу хотелу организовао Данас конференс центар. На панелу су учествовали и виши правни саветник у Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) Марија Ћосић и шеф правне службе Слободан Милинковић из провајдера Коперникус технолоџи.
Тема скупа била је стање на тржишту кабловске телевизије, на коме је констатовано да се тржиште укрупњава, али и да због нових технологија као што су телефонске апликације, све више опада број кабловских корисника, којих сада има нешто мање од милион.
Представница Комисије истакла је да је важно обезбедити једнаке могућности свим учесницима на том тржишту и објаснила да је улога Комисије да контролише да на овом тржишту не дође до „вештачки изазваних“ поремећаја, односно да утврди да ли је дошло до злоупотребе доминантног положаја или до закључења забрањеног споразума. Нагласила је да није споран, односно забрањен доминантан положај, већ његова злоупотреба, при чему се положај не утврђује само на основу удела на тржишту. Она је рекла да не постоји праг за који може да се каже да је неко доминантан на тржишту додајући да је по ранијем закону постојала претпоставка поседовања доминантног положја изнад прага од 40 одсто тржишног удела.
Наглашено је да је у овој области регулатор (РАТЕЛ) тај који унапред регулише тржиште а Комисија само накнадно утврђује да ли су начињене повреде приликом дистрибуције медијског садржаја.
Слободан Милинковић из провајдера Коперникус технолоџи, искористио је прилику да изнесе неколико проблема са којима се провјдери кабловских оператера сусрећу у пракси, поред слабљења куповне моћи становништва.
Према речима Марије Ћосић, вишег правног саветника Регулаторног тела за електронске медије-РЕМ, Закон о електронским медијима је дао регулаторима већи надзор над кабловским операторима али у смислу омогућавања што бољег права на информисање, заштиту ауторских права и сл. У Србији има 98 кабловских оператора 142 издате дозволе за пружање медијских услуга на захтев домаћим кабловским телевизијама. “Оператори имају право да одређују који ће програм емитовати, једино што је обавезно је да дистрибуирају јавни сервис. И у овом закону постоји правни институт који се зове “Must carry” и који је прихваћен у целој Европи и свету а који омогућава да држава установи која врста програма представља јавни интерес. У том случају емитер може да захтева да се таква врста програма који је део његове понуде обавезно емитује на одређеном подручју а РАТЕЛ је тај који утврђује да ли неки оператор има значајну тржишну снагу, а одбија да такав обавезан програм емитује”, објаснила је Ћосић.
Циљ упутства је да се олакша учесницима на тржишту да избегну сваку ситуацију у којој би склапањем рестриктивних споразума могли доћи под удар санкција запрећених Законом.
Ово Упутство садржи препоруке у вези са подношењем захтева за појединачно изузеће рестриктивних споразума од забране и базирано је на бројним ситуацијама у којима се Комисија у свом досадашњем раду сусрела са питањима и дилемама учесника на тржишту а у вези постојања рестриктивних споразума и могућности њиховог изузећа од опште забране дефинисане Законом.
Поводом усвајања нове Уредбе о садржини и начину подношења пријаве концентрације (Сл. гл. РС, 5/16) Комисија за заштиту конкуренције указује на обавезу учесника на тржишту да пријаве концентрацију.
Законом о заштити конкуренције („Службени гласник РС“ бр. 51/09 и 95/13), утврђена је обавеза пријаве концентрације (нотификација), на начин и под условима прописаним овим законом и Уредбом о садржини и начину подношења пријаве концентрације („Службени гласник РС“ бр. 89/09). Такође је утврђена дужност учесника у концентрацији да прекину спровођење концентрације до доношења решења Комисије, као и њенa надлежност да у случају спровођења концентрације супротно овим обавезама, одреди меру заштите конкуренције учеснику на тржишту, у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини највише 10% од укупног годишњег прихода.
Непоштовање обавеза које се односе на пријаву концентрације у Законом прописаном року (члан 63.) и прекид спровођење концентрације до доношења решења Комисије, представљају повреду Закона и у случајевима у којима се утврди њено постојање, Комисија ће решењем одредити меру плаћања процесног пенала, односно меру заштите конкуренције, Ове обавезе односе се, сходно одредби члана 3. Закона, на све учеснике на тржишту, укључујући и јавна предузећа која, уколико су испуњени услови прописани чланом 61. Закона који се односе на укупан годишњи приход, морају да пријаве стицање контроле над другим учесником на тржишту.
Значај поштовања Законом прописаних обавеза које се односе на пријаву концентрације и прекид њеног спровођења до доношења решења Комисије, треба посматрати првенствено у контексту могућих негативних ефеката који концентрације за које није прибављено одобрење Комисије могу имати на конкуренцију, чије се настајање и спречава управо ex ante (претходном) контролом концентрација у циљу заштите од ограничавања, нарушавања или спречавања конкуренције, односно стварања или јачања доминантног положаја учесника концентрације на релевантном тржишту.
Комисија је 19. јануара 2016. године донела закључак о прекиду поступка испитивања повреде конкуренције покренутог по службеној дужности против А.Д. Железнице Србије и прихватила Предлог обавеза који је поднело Акционарско друштво „Железнице Србије“ из Београда, а које је Акционарско друштво за управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије“, спремно добровољно да преузме ради отклањања могуће повреде конкуренције.
Акционарском друштву за управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије“, одређене су обавезе и рокови за извршење обавеза које су дефинисане у 34 тачке Закључка број: 5/0-02-07/2016-1, Комисије за заштиту конкуренције.
Учеснику на тржишту Акционарском друштву за управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије“ наложено је да до 31.12.2018. године Комисији за заштиту конкуренције редовно доставља периодичне извештаје о испуњењу обавеза.
Влада Републике Србије је 23. јануара 2016. усвојила Уредбу о садржини и начину подношења пријаве концентрације. Уредба је објављена у Службеном гласнику Републике Србије бр. 5/2016 од 25. јануара 2016. и ступиће на снагу 02. фебруара 2016. године од када ће почети да се примењује у раду Комисије. Пријаве концентрације које буду поднете од 2. фебруара морају бити у складу са овом уредбом. Новом уредбом предвиђена је могућност пријављивања концентрација у скраћеном облику, што ће учесницима на тржишту олакшати подношење пријава, смањењем потребне документације која се доставља у прилогу пријаве. Услови за подношење пријаве у скраћеном облику прописани су истом уредбом. Комисија је спремна да применом института pre-notification meeting (консултације пре подношења пријаве) учесницима на тржишту отклони недоумице у примени Уредбе.
Комисија за заштиту конкуренције је спровела секторску анализу стања конкуренције на тржишту трговине на велико и тржишту трговине на мало нафтним дериватима у Републици Србији у 2014. години, на основу члана 47. Закона о заштити конкуренције и Одлуке Савета Комисије за заштиту конкуренције.
Анализирано је стање на тржишту трговине на велико и трговине на мало дериватима нафте у Републици Србији 2014. години и то: дизел горивима – евро дизел и гасно уље 0,1, моторним бензинима – евро премијум БМБ95 и БМБ98 евро и течним нафтним гасом.
Обухваћено је укупно 17 привредних субјеката присутних на наведеним тржиштима и то: Нафтна индустрија Србије а.д. Нови Сад, Лукоил Србија ад Београд, MOL Serbia доо Београд, OMV Србија доо Београд, Eko Serbia ад Београд, Петробарт доо Београд, Нафта ад Београд, Кнез Петрол доо Београд, ДОО Еуро Петрол трговачко предузеће Суботица, Еволуција 2004 доо Београд, Naftachem доо за трговину и услуге Сремска Каменица, ДОО Еуро гас трговачко предузеће Суботица, Стандард гас доо Нови Сад, Игмин петрол доо Београд, Speed doo Београд, Даки петрол доо Београд и Horizon energy доо Шимановци.
Комисија је у анализи изнела низ закључака и препорука које би у наредном периоду, са једне стране требали да помогну унапређењу законитог и фер тржишног пословања свих учесника, а са друге да олакшају самој Комисији проактивно деловање са циљем одвраћања тржишних учесника од поступака повреде конкуренције, односно спречавања повреда конкуренције и санкционисања недозвољеног понашања.
Анализа наведених тржишта је извршена на основу података прикупљених од учесника на тржишту, као и од надлежних државних органа и институција.
С обзиром на значај сектора нафте за енергетску делатност и привреду у целини, утицај кретања цена ових роба на све економске токове у земљи и стандард становништва, Комисија ће почев од 01. марта 2016. године започети са спровођењем анализе стања конкуренције на овом тржишту за 2015. годину.
Комисија се захваљује свим учесницима на тржишту који су током секторске анализе уредно достављали тражене податке и истовремено их позива да упуте своје коментаре на извештај, као и предлоге и сугестије за наставак анализе, до 29. фебруара 2016. године, на е-mail: office.kzk@kzk.gov.rs са напоменом: Коментар на секторску анализу тржишта нафте и деривата нафте.
Комисија за заштиту конкуренције је по службеној дужности наставила поступак испитивања концентрације који је покренут на основу пријаве друштва „Индустрија млека и млечних производа Имлек“ а.д., из Падинске Скеле.
Концентрација је пријављена због стицања 100% удела у друштву „Нишка млекара“ д.о.о. од стране компаније „Имлек“.
Након што је извршила увид у достављену документацију и на основу свих чињеница које проистичу из садржаја поднете пријаве, Комисија је утврдила да би спровођењем пријављене концентрације, друштво „Имлек“ учврстило свој положај на тржиштима откупа сировог крављег млека, производње и продаје млека и млечних производа, будући да су друштва „Имлек“ и „Нишка млекара“ директни конкуренти као и да је друштво „Имлек“ најснажнији учесник на релевантним тржиштима.
Комисија ће зато у испитном поступку додатно оценити све законом прописане критеријуме на основу којих се утврђује дозвољеност концентрације, а не само структуру релевантних тржишта и положај учесника у концентрацији на њима. Комисија ће конкретно испитати да ли пријављена концентрација испуњава услове дозвољености из члана 19. Закона о заштити конкуренције, односно да ли би се спровођењем концентрације значајно ограничила, нарушила или спречила конкуренција на тржишту Републике Србије или његовом делу.
Представници Комисије за заштиту конкуренције учествовали су на семинару „Питања конкуренције на тржиштима информационих комуникација и технологије“ оргнизованог од 08. до 10. децембра 2015. године у Будимпешти у организацији Регионалног центра за конкуренцију – OECD-а и мађарског тела за заштиту конкуренције.
На семинару су разматрана питања из области заштите конкуренције у сектору информационих технологија, са посебним нагласком на тржиште телекомуникација. У оквиру семинара детаљније је разрађено питање концентрација, како хоризонталних, тако и вертикалних, и то нарочито у области мобилне телефоније, уз представљање скоријих случајева из европске и америчке праксе који су садржали услове под којима су поједине концентрације одобраване. У оквиру семинара разматрало се и питање доминације и најчешћих облика злоупотребе доминантног положаја у сектору електронских комуникација.