Комисија за заштиту конкуренције у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС) одржала је једнодневно представљање Смерница за израду програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције у Регионалној привредној комори Моравичког и Рашког округа – канцеларија у Чачку.

Представљање је било друго у низу који ће се одржати широм Србије у циљу упознавања учесника на тржишту са правилима у области заштите конкуренције и смерницама за израду Програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције које је Комисија објавила у децембру прошле године.

Досадашња пракса Комисије за заштиту конкуренције показује да до повреда конкуренције често долази због незнања или недовољне упућености учесника на тржишту. На основу овога, препозната је потреба да се код учесника на тржишту подигне ниво свести о потреби и начинима да се пословање усклади са прописима у области заштите конкуренције.

У намери да учесницима на тржишту помогне у процесу доношења програма усаглашавања пословања са правилима о заштити конкуренције (енг. compliance програм), Комисија овим радионицама и смерницама у кратким цртама даје опис и појашњења појединих „корака“ у доношењу таквих програма као и правила заштите конкуренције.

На представљању у Чачку је учествовало више од 30 представника учесника на тржишту. Следећа радионица ће се одржати 1. новембра у Регионалној привредној комори Нишавског, Пиротског и Топличког управног округа у Нишу.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности против повезаних привредних друштава Apcom из Мађарске и Apcom Distribution из Београда због постојања основане сумње да наведена друштва одређују цене „Apple“ производа у даљој продаји у Републици Србији и извршила ненајављене увиђаје на четири локације.

Комисија за заштиту конкуренције je анализирала услове конкуренције на тржишту (1) мобилних телефона и таблета, (2) „смарт” сатова, (3) додатне опреме (слушалице и бежичне слушалице), (4) „смарт” ТВ боксова и (5) периферне рачунарске опреме (тастатуре и мишеви), између осталог и за производе бренда „Apple“ у Републици Србији. Том приликом је, увидом у јавно доступне податке, констатовала да су цене појединих производа бренда „Apple“ у Републици Србији уједначене код посматраних малопродаваца производа овог бренда, и то без обзира да ли малопродавци имају одређени статус „Apple“ овлашћеног продавца или не, као и без обзира на канал продаје, односно да ли се иста обавља на класичан начин у малопродајним објектима („bricks and mortar stores/retailers“) или путем тзв. „online“ продаје.

Такође је уочено да, осим што су уједначене, цене производа бренда „Apple“ на тржишту Републике Србије су и више у односу на цене у земљама у окружењу, због чега је Комисија основано претпоставила постојање повреде конкуренције у виду одређивања цена у даљој продаји у смислу члана 10. Закона о заштити конкуренције, односно да друштва Apcom Distribution и Apcom из Мађарске одређују цене „Apple“ производа у даљој продаји.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

На основу члана 47. Закона о заштити конкуренције и Одлуке Савета, Комисија је спровела секторску анализу стања конкуренције на тржишту осталих поштанских услуга.

Предмет анализе је било утврђивање односа између главних конкурената на тржишту осталих поштанских услуга, курирских служби, што је подразумевало процену њихових тржишних удела и релативне снаге, као и анализу уговорних односа између корисника и пружалаца услуга, комерцијалне политике пружаоца услуга и релевантног регулаторног оквира.

Развој електронске трговине у Републици Србији имао је за последицу повећање обима (броја) поштанских пошиљака, посебно у сегменту пакета, као и експрес пошиљака. Развој сектора осталих поштанских услуга значајно утиче на пословање свих привредних субјеката. Велики привредни субјекати настоје да издвоје споредне делатности од основне, те велики део истих препуштају поштанским операторима. Малим и средњим предузећима отвара се могућност да развијају сопствене ланце вредности путем сарадње са поштанским операторима. Међутим, ограничавањем конкуренције између поштанских оператора, могу се створити уска грла у каналима дистрибуције малопродајног сектора.

Основни циљ секторске анализе односио се на сагледавање стања и динамике конкуренције на предметном тржишту, као и указивање на евентуалне проблеме у смислу потенцијалних ограничења која утичу на ниво конкуренције.

Комисија се захваљује свим учесницима на тржишту који су током анализе доставили тражене податке.

Комисија за заштиту конкуренције је на основу члана 47. Закона о заштити конкуренције спровела секторску анализу стања конкуренције на тржишту уџбеника за основно образовање у Републици Србији у периоду 2018-2020. година.

Комисија је уочила потребу да анализира стање конкуренције на тржишту уџбеника имајући у виду честе измене релевантног правног оквира, као и одређене специфичности овог тржишта, које омогућавају школама да се на недовољно транспарентан начин опредељују за избор уџбеника појединих издавачких кућа.

У анализи је посебна пажња посвећена поступку издавања и продаје уџбеника и уџбеничких комплета за основно образовање, као и условима под којима се вршила продаја уџбеника на тржишту Републике Србије у посматраном трогодишњем периоду. Истраживање је обухватило анализу тржишне структуре и тржишних удела издавача уџбеника, анализу (уговорних) односа између издавача уџбеника с једне стране и њихових купаца, дистрибутера, књижара и школа, као и ефеката који ти односи могу имати на стање конкуренције на тржишту. Предметном анализом је обухваћен и начин формирања цене уџбеника, као и анализа саме структуре продајне цене уџбеника.

За потребе анализе прикупљени су и обрађени подаци 16 издавача уџбеника за основно образовање и њихових 10 највећих купаца, дистрибутера, који уџбенике даље продају школама и књижарама.

Комисија се захваљује свим учесницима на тржишту који су током секторске анализе уредно доставили тражене податке.

Као наставак рада на ширењу свести о потреби усклађивања пословања са прописима о заштити конкуренције, Комисија је припремила Модел програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције који прати Смернице за израду програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције.

Модел представља полазну основу за учеснике на тржишту који би били заинтерсовани за израду програма усклађености (Compliance), а садржи предлоге који елементи да се укључе у програм, како да се приступи изради и обукама, на које елементе је посебно потребно обратити пажњу. Намера је да се на овај начин учесницима на тржишту додатно помогне да лакше примене Смернице и ускладе своје пословање.

Комисија даје овај модел као пример и предлог, који не представља обавезну форму, са циљем да учесницима на тржишту, који се одлуче да израде сопствени програм усклађености пословања, олакша спровођење такве одлуке и имплементацију програма усклађености пословања у свом пословању. Комисија још једном скреће пажњу да би сваки програм усклађености требало да буде израђен у складу са потребама конкретне компаније и прилагођен тржишту или тржиштима на којима компанија послује.

Комисија за заштиту конкуренције и Републички секретаријат за јавне политике заједнички су израдили Контролну листу за оцену утицаја прописа на конкуренцију.

Контролна листа за оцену постојања утицаја прописа на конкуренцију је помоћно средство/алат који надлежним органима, односно предлагачима прописа олакшава да правилно оцене постојања утицаја прописа на конкуренцију тј. да ли одређени предлог/нацрт прописа може довести до нарушавања конкуренције на тржишту.

Уколико се на основу ове листе утврди да може постојати такав утицај, предлог/нацрт прописа је потребно доставити Комисији за заштиту конкуренције ради прибављања мишљења.

Комисија за заштиту конкуренције је, у складу са Законoм о заштити конкуренције, једина надлежна за давање мишљења надлежним органима на предлоге прописа, као и на важеће прописе који имају утицај на конкуренцију на тржишту.

Контролна листа је доступна на интернет страници Комисије за заштиту конкуренције (Упутства) и чини саставни део Приручника за анализу ефеката јавних политика и прописа који је доступан на интернет страни Републичког секретаријата за јавне политике.

Комисија за заштиту конкуренције у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС) представила је учесницима на тржишту нове Смернице за израду програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције.

Представљање је било намењено свим учесницима на тржишту ради упознавања са правилима у области заштите конкуренције и смерницама за израду Програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције које је Комисија објавила у децембру прошле године.

На представљању у Београду је учествовало више од 70 представника учесника на тржишту и стручне јавности. Ово је прва у низу радионица коју ће Комисија у сарадњи са ПКС – ом организовати на ову тему јер је важно даље унапређивати знања учесника на тржишту, посебно малих и средњих предузећа на тему политике заштите конкуренције

Досадашња пракса Комисије за заштиту конкуренције показује да до повреда конкуренције често долази због незнања или недовољне упућености учесника на тржишту. На основу овога, препозната је потреба да се код учесника на тржишту подигне ниво свести о потреби и начинима да се пословање усклади са прописима у области заштите конкуренције.

У намери да учесницима на тржишту помогне у процесу доношења програма усаглашавања пословања са правилима о заштити конкуренције (енг. compliance program), Комисија овим радионицама и смерницама у кратким цртама даје опис и појашњења појединих „корака“ у доношењу таквих програма као и правила заштите конкуренције.

Представници Комисије за заштиту конкуренције, учествовали су на саветовању које је организовало Удружење банака Србије, где су одржали предавање на тему „Усклађивање пословања са прописима о заштити конкуренције“.

Теме предавања су биле правни оквир, циљ правила о заштити конкуренције, институционални оквир и надлежности Комисије за заштиту конкуренције, а затим и конкретни ризици у вези са заштитом конкуренције које је потребно уочити и избећи приликом усклађивања пословања, потребом усклађивања пословања и смерницама за израду програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције које је Комисија донела крајем 2021. године.

Саветовање „Комплајанс функција у банкама“ је организовано као 17. годишње саветовање у Врњачкој Бањи и на њему су учествовали представници пословних банака, Управе за спречавање прања новца, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Удружења за усклађеност пословања и други.

Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије донела је ново Упутство за откривање намештених понуда у поступку јавне набавке имајући у виду нова законска решења (Закон о јавним набавкама, измене у Кривичном законику) која су донета након доношења Упутства из 2011.године.

Комисија за заштиту конкуренције је уочила потребу да се код учесника на тржишту још нагласи и подигне ниво свести о потреби и начинима да се пословање усклади са актуелним прописима и прописима у области заштите конкуренције.

Циљ доношења Упутства да спречи и осујети спровођење „намештених или лажираних понуда“ (енгл. bid rigging), као најтежих облика картела. Последица оваквих договора између конкурената – понуђача у вези са понуђеном ценом је елиминисање конкуренције међу њима, због чега би наручилац платио више за предмет набавке него што би платио у условима конкуренције.

При изради коришћене су OECD Смернице за борбу против намештања понуда у јавним набавкама те Notice Европске комисије у складу са потребама сарадње Комисије и Kанцеларије за јавне набавке.

Представници Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије учествовали су на 21. ICN годишњој конференцији и 21. међународној конференцији о конкуренцији у Берлину, чији је домаћин било немачко тело за заштиту конкуренције Бундескартеламт (Bundeskartellamt).

Немачка комисија за заштиту конкуренције је спојила два најпознатија међународна догађаја која се баве политиком заштите конкуренције и применом права о заштити конкуренције, и то Међународну конференцију о конкуренцији (IKK) и Годишњу конференцију Међународне мреже за заштиту конкуренције (ICN). Међународна конференција о конкуренцији је покренута 1982. године у Берлину од стране немачке комисије за заштиту конкуренције, и од тада се одржава сваке друге године. Ове године Бундескартеламт je такође организвао и годишњу конференцију ICN, Међународне мреже за заштиту конкуренције која је основана 2001. године, која данас има 140 агенција чланица из 130 јурисдикција.

Главне теме биле су питања односа права и политике заштите конкуренције са другим областима, пре свега са заштитом потрошача и приступом и коришћењем поверљивих података, регулаторне и друге мере неопходне за успостављање и јачање конкуренције на тржиштима дигиталних пларформи, као и друга актуелна питања из области антитраста, оцене концентрација, заступања заштите конкуренције и сл.

Конференцијама је присуствовало око 450 учесника из преко 80 земаља, највиших представника тела за заштитu конкуренције, судија, професора универзитета, anti-trust адвоката/правника, представника немачких министарстава и других органа власти, међународних компанија итд.