Виши саветник у Комисији за заштиту конкуренције Марина Јоксимовић је учествовала на панел дискусији, “Тржиште кабловске телевизије и заштита конкуренције у Србији” које је у Радисон Блу хотелу организовао Данас конференс центар. На панелу су учествовали и виши правни саветник у Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) Марија Ћосић и шеф правне службе Слободан Милинковић из провајдера Коперникус технолоџи.

Тема скупа била је стање на тржишту кабловске телевизије, на коме је констатовано да се тржиште укрупњава, али и да због нових технологија као што су телефонске апликације, све више опада број кабловских корисника, којих сада има нешто мање од милион.

Представница Комисије истакла је да је важно обезбедити једнаке могућности свим учесницима на том тржишту и објаснила да је улога Комисије да контролише да на овом тржишту не дође до „вештачки изазваних“ поремећаја, односно да утврди да ли је дошло до злоупотребе доминантног положаја или до закључења забрањеног споразума. Нагласила је да није споран, односно забрањен доминантан положај, већ његова злоупотреба, при чему се положај не утврђује само на основу удела на тржишту. Она је рекла да не постоји праг за који може да се каже да је неко доминантан на тржишту додајући да је по ранијем закону постојала претпоставка поседовања доминантног положја изнад прага од 40 одсто тржишног удела.

Наглашено је да је у овој области регулатор (РАТЕЛ) тај који унапред регулише тржиште а Комисија само накнадно утврђује да ли су начињене повреде приликом дистрибуције медијског садржаја.

Слободан Милинковић из провајдера Коперникус технолоџи, искористио је прилику да изнесе неколико проблема са којима се провјдери кабловских оператера сусрећу у пракси, поред слабљења куповне моћи становништва.

Према речима Марије Ћосић, вишег правног саветника Регулаторног тела за електронске медије-РЕМ, Закон о електронским медијима је дао регулаторима већи надзор над кабловским операторима али у смислу омогућавања што бољег права на информисање, заштиту ауторских права и сл. У Србији има 98 кабловских оператора 142 издате дозволе за пружање медијских услуга на захтев домаћим кабловским телевизијама. “Оператори имају право да одређују који ће програм емитовати, једино што је обавезно је да дистрибуирају јавни сервис. И у овом закону постоји правни институт који се зове “Must carry” и који је прихваћен у целој Европи и свету а који омогућава да држава установи која врста програма представља јавни интерес. У том случају емитер може да захтева да се таква врста програма који је део његове понуде обавезно емитује на одређеном подручју а РАТЕЛ је тај који утврђује да ли неки оператор има значајну тржишну снагу, а одбија да такав обавезан програм емитује”, објаснила је Ћосић.