Viši savetnik u Komisiji za zaštitu konkurencije Marina Joksimović je učestvovala na panel diskusiji, “Tržište kablovske televizije i zaštita konkurencije u Srbiji” koje je u Radison Blu hotelu organizovao Danas konferens centar. Na panelu su učestvovali i viši pravni savetnik u Regulatornom telu za elektronske medije (REM) Marija Ćosić i šef pravne službe Slobodan Milinković iz provajdera Kopernikus tehnolodži.

Tema skupa bila je stanje na tržištu kablovske televizije, na kome je konstatovano da se tržište ukrupnjava, ali i da zbog novih tehnologija kao što su telefonske aplikacije, sve više opada broj kablovskih korisnika, kojih sada ima nešto manje od milion.

Predstavnica Komisije istakla je da je važno obezbediti jednake mogućnosti svim učesnicima na tom tržištu i objasnila da je uloga Komisije da kontroliše da na ovom tržištu ne dođe do „veštački izazvanih“ poremećaja, odnosno da utvrdi da li je došlo do zloupotrebe dominantnog položaja ili do zaključenja zabranjenog sporazuma. Naglasila je da nije sporan, odnosno zabranjen dominantan položaj, već njegova zloupotreba, pri čemu se položaj ne utvrđuje samo na osnovu udela na tržištu. Ona je rekla da ne postoji prag za koji može da se kaže da je neko dominantan na tržištu dodajući da je po ranijem zakonu postojala pretpostavka posedovanja dominantnog položja iznad praga od 40 odsto tržišnog udela.

Naglašeno je da je u ovoj oblasti regulator (RATEL) taj koji unapred reguliše tržište a Komisija samo naknadno utvrđuje da li su načinjene povrede prilikom distribucije medijskog sadržaja.

Slobodan Milinković iz provajdera Kopernikus tehnolodži, iskoristio je priliku da iznese nekoliko problema sa kojima se provjderi kablovskih operatera susreću u praksi, pored slabljenja kupovne moći stanovništva.

Prema rečima Marije Ćosić, višeg pravnog savetnika Regulatornog tela za elektronske medije-REM, Zakon o elektronskim medijima je dao regulatorima veći nadzor nad kablovskim operatorima ali u smislu omogućavanja što boljeg prava na informisanje, zaštitu autorskih prava i sl. U Srbiji ima 98 kablovskih operatora 142 izdate dozvole za pružanje medijskih usluga na zahtev domaćim kablovskim televizijama. “Operatori imaju pravo da određuju koji će program emitovati, jedino što je obavezno je da distribuiraju javni servis. I u ovom zakonu postoji pravni institut koji se zove “Must carry” i koji je prihvaćen u celoj Evropi i svetu a koji omogućava da država ustanovi koja vrsta programa predstavlja javni interes. U tom slučaju emiter može da zahteva da se takva vrsta programa koji je deo njegove ponude obavezno emituje na određenom području a RATEL je taj koji utvrđuje da li neki operator ima značajnu tržišnu snagu, a odbija da takav obavezan program emituje”, objasnila je Ćosić.