U okviru projekta PERFORM i u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP) objavljen je javni poziv za izbor akreditovanih naučno-istraživačkih organizacija (instituta, fakulteta, univerziteta) za sprovođenje istraživanja na temu:
„Analiza stanja na tržištu posleprodajnih usluga, koja bi obuhvatila garancije, servisne usluge, promet i korišćenje rezervnih delova u odnosu na najvažnije industrijske proizvode (motorna vozila, električni aparati i dr) i njihov uticaj na odvijanje tržišnog nadmetanja“.
Ova tema jedna je od četiri odabrane u projektu i nominovana od Komisije za zaštitu konkurencije. Rezultati istraživanja će biti korišćeni za potrebe kreiranja, odnosno sprovođenja javnih politika ili pripremu pravnog okvira u određenoj oblasti.
Opšti cilj ovog konkursa je da doprinese uspostavljanju dugoročne saradnje između kreatora javnih politika i istraživačke zajednice u oblasti društvenih nauka, kako bi se uspostavio sistem kreiranja javnih politika i pravnog okvira zasnovanog na principu odlučivanja utemeljenom na utvrđenim dokazima, odnosno rezultatima istraživanja (evidence-based policy making).
Detaljni projektni zadatak za istraživače koji je koncipirala Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) u saradnji sa RSJP i PERFORM projektom, u celosti se mogu naći na linku: http://www.rsjp.gov.rs/, kao i na sajtu Komisije.
Opšte informacije javnog poziva možete preuzeti ovde, dok se o specifičnim uslovima za prijavu istraživanja možete informisati kroz projektni zadatak koji možete preuzeti ovde.
Projektni zadatak predstavlja sastavni deo javnog poziva i potrebno je da podnosioci prijava ispune kriterijume i iz javnog poziva, kao i projektnog zadatka.
Pozivamo sve zainteresovane akreditovane naučno-istraživačke organizacije (institute, fakultete i univerzitete) da se prijave na javni poziv. Odabir istraživača vrši naručilac istraživanja (KZK) u saradnji sa RSJP projektom PERFORM, što je bliže određeno u projektnom zadatku.
Komisija za zaštitu konkurencije po službenoj dužnosti, pokrenula je postupak ispitivanja koncentracije koja je nastala sticanjem neposredne kontrole nad delom imovine-nepokretnšću, odnosno poslovnom zgradom društva Delta Holding d.o.o. od strane Banca Intesa a.d. Ova koncentracija je sprovedena iako nije prijavljena i odobrena u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije
Komisija će u ispitnom postupku oceniti Zakonom propisane kriterijume (član 19) kojima se utvrđuje dozvoljenost koncentracije a naročito, okolnost da se radi o sprovedenoj a neprijavljenoj koncentraciji, a što je bila obaveza učesnika na tržištu (član 63).
Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju relevantnog činjeničnog stanja u ovom postupku da ih neodložno dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu Savska 25/IV, Beograd.
Zakonom je propisano da su koncentracije učesnika na tržištu dozvoljene, osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu Republike Srbije, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.
Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je dana 28.01.2016. godine Rešenje kojim je utvrdio postojanje povrede konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije i odredio meru zaštite konkurencije čime je okončan postupak, koji je Komisija vodila po službenoj dužnosti protiv društva Umbrella Corporation LTD d.o.o., iz Beograda, preduzetnika Nataše Mladenović, Apoteka Zvončica Lek Beograd-Palilula i preduzetnika Zinaide Konjević, samostalna trgovinska radnja za promet robe na malo i komisonu prodaju Šahin, Beograd-Stari Grad.
Rešenjem je utvrđeno da su stranke u postupku učinile povredu konkurencije iz člana 10. Zakona tako što su utvrdile minimalne prodajne cene u daljoj prodaji. Povreda konkurencije je vezana za distribuciju elektronskih cigareta i tečnosti za elktronske cigereta gde je društvo Umbrella Corporation LTD d.o.o., iz Beograda, kao prodavac, nudilo zaključenje ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, ostalim strankama u postupku, kao kupcima, ali pod uslovom da kupci u daljoj prodaji ne prodaju ugovorene proizvode ispod vrednosti preporučenih cena, što su oni i prihvatili. Na taj način su stranke u postupku zaključile restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane, čime su učinile povredu konkurencije iz člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona o zaštiti konkurencije.
Učesnicima na tržištu određena je mera zaštite konkurencije, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa, i to privrednom društvu Umbrella Corporation LTD d.o.o. u visini od 1.604.944,00 RSD, preduzetnici Nataši Mladenović u visini od 13.124,00 RSD i preduzetnici Zinaidi Konjević u visini od 13.445,00 RSD .
Takođe se zabranjuje ovim učesnicima na tržištu svako buduće postupanje kojim bi se moglo sprečiti, ograničiti ili narušiti konkurencija, izričitim ili prećutnim ugovaranjem odredbi koje sadrže obavezu kupca na primenu minimalne, zaštitne, fiksne i/ili preporučene cene, u daljoj prodaji.
Komisija je prilikom izricanja mera zaštite konkurencije uzela u obzir sve olakšavajuće okolnosti u korist stranaka u postupku, sledeći politiku da izricanje mera pre svega deluju preventivno protiv povreda konkurencije od strane učesnika na tržištu.
Viši savetnik u Komisiji za zaštitu konkurencije Marina Joksimović je učestvovala na panel diskusiji, “Tržište kablovske televizije i zaštita konkurencije u Srbiji” koje je u Radison Blu hotelu organizovao Danas konferens centar. Na panelu su učestvovali i viši pravni savetnik u Regulatornom telu za elektronske medije (REM) Marija Ćosić i šef pravne službe Slobodan Milinković iz provajdera Kopernikus tehnolodži.
Tema skupa bila je stanje na tržištu kablovske televizije, na kome je konstatovano da se tržište ukrupnjava, ali i da zbog novih tehnologija kao što su telefonske aplikacije, sve više opada broj kablovskih korisnika, kojih sada ima nešto manje od milion.
Predstavnica Komisije istakla je da je važno obezbediti jednake mogućnosti svim učesnicima na tom tržištu i objasnila da je uloga Komisije da kontroliše da na ovom tržištu ne dođe do „veštački izazvanih“ poremećaja, odnosno da utvrdi da li je došlo do zloupotrebe dominantnog položaja ili do zaključenja zabranjenog sporazuma. Naglasila je da nije sporan, odnosno zabranjen dominantan položaj, već njegova zloupotreba, pri čemu se položaj ne utvrđuje samo na osnovu udela na tržištu. Ona je rekla da ne postoji prag za koji može da se kaže da je neko dominantan na tržištu dodajući da je po ranijem zakonu postojala pretpostavka posedovanja dominantnog položja iznad praga od 40 odsto tržišnog udela.
Naglašeno je da je u ovoj oblasti regulator (RATEL) taj koji unapred reguliše tržište a Komisija samo naknadno utvrđuje da li su načinjene povrede prilikom distribucije medijskog sadržaja.
Slobodan Milinković iz provajdera Kopernikus tehnolodži, iskoristio je priliku da iznese nekoliko problema sa kojima se provjderi kablovskih operatera susreću u praksi, pored slabljenja kupovne moći stanovništva.
Prema rečima Marije Ćosić, višeg pravnog savetnika Regulatornog tela za elektronske medije-REM, Zakon o elektronskim medijima je dao regulatorima veći nadzor nad kablovskim operatorima ali u smislu omogućavanja što boljeg prava na informisanje, zaštitu autorskih prava i sl. U Srbiji ima 98 kablovskih operatora 142 izdate dozvole za pružanje medijskih usluga na zahtev domaćim kablovskim televizijama. “Operatori imaju pravo da određuju koji će program emitovati, jedino što je obavezno je da distribuiraju javni servis. I u ovom zakonu postoji pravni institut koji se zove “Must carry” i koji je prihvaćen u celoj Evropi i svetu a koji omogućava da država ustanovi koja vrsta programa predstavlja javni interes. U tom slučaju emiter može da zahteva da se takva vrsta programa koji je deo njegove ponude obavezno emituje na određenom području a RATEL je taj koji utvrđuje da li neki operator ima značajnu tržišnu snagu, a odbija da takav obavezan program emituje”, objasnila je Ćosić.
Cilj uputstva je da se olakša učesnicima na tržištu da izbegnu svaku situaciju u kojoj bi sklapanjem restriktivnih sporazuma mogli doći pod udar sankcija zaprećenih Zakonom.
Ovo Uputstvo sadrži preporuke u vezi sa podnošenjem zahteva za pojedinačno izuzeće restriktivnih sporazuma od zabrane i bazirano je na brojnim situacijama u kojima se Komisija u svom dosadašnjem radu susrela sa pitanjima i dilemama učesnika na tržištu a u vezi postojanja restriktivnih sporazuma i mogućnosti njihovog izuzeća od opšte zabrane definisane Zakonom.