У оквиру пројекта PERFORM и у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике (РСЈП) објављен је јавни позив за избор акредитованих научно-истраживачких организација (института, факултета, универзитета) за спровођење истраживања на тему:
„Анализа стања на тржишту послепродајних услуга, која би обухватила гаранције, сервисне услуге, промет и коришћење резервних делова у односу на најважније индустријске производе (моторна возила, електрични апарати и др) и њихов утицај на одвијање тржишног надметања“.
Ова тема једна је од четири одабране у пројекту и номинована од Комисије за заштиту конкуренције. Резултати истраживања ће бити коришћени за потребе креирања, односно спровођења јавних политика или припрему правног оквира у одређеној области.
Општи циљ овог конкурса је да допринесе успостављању дугорочне сарадње између креатора јавних политика и истраживачке заједнице у области друштвених наука, како би се успоставио систем креирања јавних политика и правног оквира заснованог на принципу одлучивања утемељеном на утврђеним доказима, односно резултатима истраживања (evidence-based policy making).
Детаљни пројектни задатак за истраживаче који је конципирала Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) у сарадњи са РСЈП и PERFORM пројектом, у целости се могу наћи на линку: http://www.rsjp.gov.rs/, као и на сајту Комисије.
Опште информације јавног позива можете преузети овде, док се о специфичним условима за пријаву истраживања можете информисати кроз пројектни задатак који можете преузети овде.
Пројектни задатак представља саставни део јавног позива и потребно је да подносиоци пријава испуне критеријуме и из јавног позива, као и пројектног задатка.
Позивамо све заинтересоване акредитоване научно-истраживачке организације (институте, факултете и универзитете) да се пријаве на јавни позив. Одабир истраживача врши наручилац истраживања (КЗК) у сарадњи са РСЈП пројектом PERFORM, што је ближе одређено у пројектном задатку.
Комисија за заштиту конкуренције по службеној дужности, покренула je поступак испитивања концентрације која је настала стицањем непосредне контроле над делом имовине-непокретншћу, односно пословном зградом друштва Delta Holding d.o.o. од стране Banca Intesa a.d. Ова концентрацијa је спроведена иако није пријављена и одобрена у складу са Законом о заштити конкуренције
Комисија ће у испитном поступку оценити Законом прописане критеријуме (члан 19) којима се утврђује дозвољеност концентрације а нарочито, околност да се ради о спроведеној а непријављеној концентрацији, а што је била обавеза учесника на тржишту (члан 63).
Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању релевантног чињеничног стања у овом поступку да их неодложно доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу Савска 25/IV, Београд.
Законом је прописано да су концентрације учесника на тржишту дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.
Савет Комисије за заштиту конкуренције донео је дана 28.01.2016. године Решење којим је утврдио постојање повреде конкуренције из члана 10. Закона о заштити конкуренције и одредио меру заштите конкуренције чиме је окончан поступак, који је Комисија водила по службеној дужности против друштва Umbrella Corporation LTD d.o.o., из Београда, предузетника Наташе Младеновић, Апотека Звончица Лек Београд-Палилула и предузетника Зинаиде Коњевић, самостална трговинска радња за промет робе на мало и комисону продају Шахин, Београд-Стари Град.
Решењем је утврђено да су странке у поступку учиниле повреду конкуренције из члана 10. Закона тако што су утврдиле минималне продајне цене у даљој продаји. Повреда конкуренције је везана за дистрибуцију електронских цигарета и течности за елктронске цигерета где је друштво Umbrella Corporation LTD d.o.o., из Београда, као продавац, нудило закључење уговора о пословно-техничкој сарадњи, осталим странкама у поступку, као купцима, али под условом да купци у даљој продаји не продају уговорене производе испод вредности препоручених цена, што су они и прихватили. На тај начин су странке у поступку закључиле рестриктивни споразум који није изузет од забране, чиме су учиниле повреду конкуренције из члана 10. став 1. тачка 1) Закона о заштити конкуренције.
Учесницима на тржишту одређена је мера заштите конкуренције, у облику обавезе плаћања новчаног износа, и то привредном друштву Umbrella Corporation LTD д.o.o. у висини од 1.604.944,00 РСД, предузетници Наташи Младеновић у висини од 13.124,00 РСД и предузетници Зинаиди Коњевић у висини од 13.445,00 РСД .
Такође се забрањује овим учесницима на тржишту свако будуће поступање којим би се могло спречити, ограничити или нарушити конкуренција, изричитим или прећутним уговарањем одредби које садрже обавезу купца на примену минималне, заштитне, фиксне и/или препоручене цене, у даљој продаји.
Комисија је приликом изрицања мера заштите конкуренције узела у обзир све олакшавајуће околности у корист странака у поступку, следећи политику да изрицање мера пре свега делују превентивно против повреда конкуренције од стране учесника на тржишту.
Виши саветник у Комисији за заштиту конкуренције Марина Јоксимовић је учествовала на панел дискусији, “Тржиште кабловске телевизије и заштита конкуренције у Србији” које је у Радисон Блу хотелу организовао Данас конференс центар. На панелу су учествовали и виши правни саветник у Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) Марија Ћосић и шеф правне службе Слободан Милинковић из провајдера Коперникус технолоџи.
Тема скупа била је стање на тржишту кабловске телевизије, на коме је констатовано да се тржиште укрупњава, али и да због нових технологија као што су телефонске апликације, све више опада број кабловских корисника, којих сада има нешто мање од милион.
Представница Комисије истакла је да је важно обезбедити једнаке могућности свим учесницима на том тржишту и објаснила да је улога Комисије да контролише да на овом тржишту не дође до „вештачки изазваних“ поремећаја, односно да утврди да ли је дошло до злоупотребе доминантног положаја или до закључења забрањеног споразума. Нагласила је да није споран, односно забрањен доминантан положај, већ његова злоупотреба, при чему се положај не утврђује само на основу удела на тржишту. Она је рекла да не постоји праг за који може да се каже да је неко доминантан на тржишту додајући да је по ранијем закону постојала претпоставка поседовања доминантног положја изнад прага од 40 одсто тржишног удела.
Наглашено је да је у овој области регулатор (РАТЕЛ) тај који унапред регулише тржиште а Комисија само накнадно утврђује да ли су начињене повреде приликом дистрибуције медијског садржаја.
Слободан Милинковић из провајдера Коперникус технолоџи, искористио је прилику да изнесе неколико проблема са којима се провјдери кабловских оператера сусрећу у пракси, поред слабљења куповне моћи становништва.
Према речима Марије Ћосић, вишег правног саветника Регулаторног тела за електронске медије-РЕМ, Закон о електронским медијима је дао регулаторима већи надзор над кабловским операторима али у смислу омогућавања што бољег права на информисање, заштиту ауторских права и сл. У Србији има 98 кабловских оператора 142 издате дозволе за пружање медијских услуга на захтев домаћим кабловским телевизијама. “Оператори имају право да одређују који ће програм емитовати, једино што је обавезно је да дистрибуирају јавни сервис. И у овом закону постоји правни институт који се зове “Must carry” и који је прихваћен у целој Европи и свету а који омогућава да држава установи која врста програма представља јавни интерес. У том случају емитер може да захтева да се таква врста програма који је део његове понуде обавезно емитује на одређеном подручју а РАТЕЛ је тај који утврђује да ли неки оператор има значајну тржишну снагу, а одбија да такав обавезан програм емитује”, објаснила је Ћосић.
Циљ упутства је да се олакша учесницима на тржишту да избегну сваку ситуацију у којој би склапањем рестриктивних споразума могли доћи под удар санкција запрећених Законом.
Ово Упутство садржи препоруке у вези са подношењем захтева за појединачно изузеће рестриктивних споразума од забране и базирано је на бројним ситуацијама у којима се Комисија у свом досадашњем раду сусрела са питањима и дилемама учесника на тржишту а у вези постојања рестриктивних споразума и могућности њиховог изузећа од опште забране дефинисане Законом.