Komisija za zaštitu konkurencije sprovela je dana 24.04.2018. godine nenajavljeni uviđaj u prostorijama privrednih društava „Keprom d.o.o.“ i „Yuglob d.o.o.“ iz Beograda. Nenajavljeni uviđaj, kao posebna dokazna radnja, sproveden je na tri lokacije u Beogradu, pri čemu je prikupljena dokumentacija koja je od značaja za dalje postupanje Komisije.

Osnovano je pretpostavljeno da su navedena društva, kao veliki uvoznici i distributeri opreme za bebe, zaključivala restriktivne sporazume kojima su utvrđivane cene proizvoda u daljoj prodaji, i da su na takav način učinila povredu konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Imajući u vidu da je ovo tržište od izuzetnog značaja za potrošače, ali i za društvo u celini, Komisija će i u narednom periodu ispitivati da li se učesnici na tržištu pridržavaju pravila konkurencije, naročito u pogledu cenovne politike.

Pored postupka ispitivanja povrede konkurencije, Komisija je pokrenula i sektorsku analizu celokupnog tržišta bebi opreme.

Komisija za zaštitu konkurencije organizovala je, povodom Dana konkurencije, međunarodnu konferenciju “Nova agenda za konkurenciju”.

Konferenciju su, uvodnim izlaganjima, otvorili predsednik Komisije za zaštitu konkurencije dr Miloje Obradović, Rasim Ljajić potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Nikola Selaković generalni sekretar Predsednika Republike Srbije, šef Delegacije EU u Srbiji, Nj.E. Sem Fabrici i ambasador Japana, Nj.E. Đunići Marujama. Skupu je prisustvovao i ministar državne uprave i lokalne samopuprave Branko Ružić.

Ove godine, zemlja počasni gost konferencije bio je Japan.

U svom obraćanju brojnim gostima Konferencije predsednik Komisije za zaštitu konkurencije dr Miloje Obradović rekao da Izveštaj o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU, a koji je ovih dana objavila Evropska komisija, potvrđuje ispravnost ciljeva koje je postavila Komisija. U Izveštaju se konstatuju poboljšanja u kontekstu implementacije politike zaštite konkurencije, unapređenje kredibiliteta i imidža u javnosti, kao i povećanje aktivnosti zastupanja politike zaštite konkurencije.

„Zbog svega navedenog smo i pokrenuli inicijativu za stvaranje Foruma za konkurenciju Zapadnog Balkana, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj,  koji treba da doprinese efikasnijem radu naših tela  i da omogući bolje sagledavanje i funkcionisanje našeg regionalnog tržišta, u cilju unapređenja uslova poslovanja. Kroz regionalnu saradnju, izražavamo sposobnost da zajednički delujemo na različitim poljima a u ovom slučaju na polju zaštite konkurencije što pokreće celu regiju ka EU standardima i evropskoj praksi saradnje.“

Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić istakao je da bez konkurencije nema efikasnog tržišta.  Kao primer naveo je dolazak diskontnog lanca Lidl u Srbiju, što će povećati konkurenciju. Naveo je i da je tržište telekomunikacije najbolji primer šta donosi konkurencija, ukazujući da postoje tri velika igrača koja se, na ovom tržištu,  “tuku“ za svakog korisnika.

„Jednaka startna pozicija za sve, a onda uspeh učesnika na tržištu zavisi od njihove sposobnosti. Fer tržišna utakmica je nešto što je važno sa stavovišta očuvanja tržišta. Država je nepristrasni sudija koji treba da deli kartone onima koji krše propise. Ona ne sme da utiče na rezultat igre, već mora obezbediti svim učesnicima jednak tretman“, zaključio je Ljajić.

Ljajić je podsetio da je građanima najvidljiviji deo  konkurencije što se to odražava na konačnu cenu koju potrošači moraju da plate za proizvode.

Generalni sekretar Predsednika Republike Srbije Nikola Selaković je ukazao da je za društvo u tranziciji Komisija imuno-sistem koji je na prvom mestu zadužen da zaštiti domaću privredu i privrednika od neravnopravnosti kojoj je izložen na regionalom ili međunarodnom tržištu.

Kako je rekao, Komisija je za nepunih 12 godina stala „rame uz rame“ sa drugim „starijim“ nezavisnim telima i postala nezaobilazan faktor u sprovođenju politike efikasnog tržišta. Selaković je, takođe, naglasio da Komisija za zaštitu konkurencije mora imati punu nezavisnost, kakvu, na primer imaju Ustavni sud i Narodna banka Srbije.

„Značajno je poštovanje pravila konkurencije u svakoj prilici i na svakom mestu, i tokom sproviđenja mera fiskalne konsolidacije i drugih nepopularnih mera, kako one ne bi postale izvgovor za nedozvoljene radnje učesnika na tržištu i paravan za planiranje kartela ili zloupotrebu dominantnog položaja“, istakao je Selaković.

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je Srbija, što je prepoznato i u Izveštaju EK, napravila dobar napredak kada se radi o pravilima u oblasti zaštite konkurencije i da je umereno spremna na putu pridruživanja EU, kada se radi o toj oblasti.

On je ukazao da je Srbija u velikoj meri usklađena sa pravnim tekovinama EU u toj oblasti, koje Komisija treba da sprovodi.

Politika konkurencije jedan je od suštinskih elementa ili alata koji zemlju vode u pravcu jednistvenog tržišta EU, koje je, podvukao je Fabrici, jedna od jakih strana Unije, s obzirom da se radi o 18 milijardi evra godišnjeg prometa, sa pola milijarde ljudi, i najvećem i najnaprednijem tržištu na svetu koje poštuje pravila, uključujući i ona o zaštiti konkurencije.

Podsetio da je EU u prethodnih 15 godina dala 4,6 miliona evra za razvoj tehničkih kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije, a novi projekat vredan milion evra počeće 1. juna, uz pomoć italijanskog tela za zaštitu konkurencije.

Ambasador Japana Đunići Marujama istakao je sve bolju ekonomsku saradnju dve zemlje kao i sve veće interesovanje japanskih investitora za Srbiju. Takođe je pohvalio saradnju japanskog i srpskog tela za zaštitu konkurencije.

U okviru konferencije održana su dva panela „Nova agenda za region“ i „Konkurencija u digitalnom svetu“.

Tokom prvog panela „Nova agenda za region“, koji je moderirao  predsednik KZK dr Miloje Obradović, čelni ljudi regionalnih tela za zaštitu konkurencije su govorili o izazovima sa kojima se  sučavaju u nastojanju da obezbede fer uslove poslovanja na tržištu. Na panelu su učestvovali predsednici tela za zaštitu konkurencije Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Turske kao i predstavnica EK zadužena za pregovore u vezi Poglavlja 8,  Kamelija Grozea Knut.

Nikolas Banašević iz Evropske komisije je vodio drugi panel „Konkurencija u digitalnom svetu“ i sa drugim učesnicima  diskutovao  o izazovima koje donose nove digitalne tehnologije i novi načini poslovanja za zaštitu konkurencije. Na drugom panelu su učestvovali profesor Hasan Kakaja nekadašnji šef ogranka UNKTAD-a za konkurenciju, Kazuhiro Hara direktor u Japanskoj komisiji za fer trgovinu, dr Siniša Milošević rukovodilac Sektora za ekonomske analize Komisije za zaštitu konkurencije, Laslo Gjerko član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Rumunije i Željko Tomić predstavnik NALED-a i osnivač kompanije „Osa računarski inžinjering“.

Tokom Konferencije je potpisan i Memorandum o saradnji u oblasti zaštite konkurencije između Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije i tela za zaštitu konkurencije Turske. Memorandum su popisali predsednik Komisije dr Miloje Obradović i Omer Torlak predsednik tela za zaštitu konkurencije Turske.

Konferenciji su prisustvovali brojni zvaničnici svih državnih institucija, regulatornih tela, naučnih ustanova, kao i predstavnici privrednih komora, advokatskih kancelarija i poslovnih udruženja.

Galerija slika sa konferencije:

Komisija za zaštitu konkurencije učestvovala je na međunarodnoj konferenciji „Primeni propisa o zaštiti konkurencije u Srbiji – status i perspektive“ koja je održana u organizaciji advokatske kancelarije CMS Beograd, člana CMS grupe, a u cilju postizanja veće vidljivosti aktivnosti na promovisanju politike zaštite konkurencije.

Predsednik Komisije dr Miloje Obradović održao je uvodno izlaganje, dok su članovi Saveta Komisije Čedomir Radojčić i dr Veljko Milutinović bili panelisti na obe organizovane sesije.

Konferencija je bila fokusirana na različita iskustva u primeni prava konkurencije koristeći primere iz prakse iz zemlje i Evrope, o važnosti zaštite prava konkurencije.

Dr Obradović predstavio je dosadašnje aktivnosti i planove Komisije za zaštitu konkurencije, koja koristeći pristupe i metode dostupne u okviru postojećih zakona, intenzivno radi na očuvanju konkurencije u skladu sa evropskim standardima, po čemu je i prepoznata kao jedna od najaktivnijih komisija u regionu.

Predsednik Komisije je podsetio i da je, u upravo objavljenom Izveštaju o napretku, Evropska komisija ocenila da je, u prethodne dve godine, povećana implementacija Zakona o zaštiti konkurencije, kako po broju pokrenutih predmeta, tako i po veličini i značaju kompanija čijim aktivnostima se bavi Komisija za zaštitu konkurencije.

Organizovane dve sesije konferencije obuhvatili su teme javno-pravne i privatno pravne implementacije.

Na prvom panelu, na kome je učestvovao član Saveta Komisije Čedomir Radojčić, raspravljalo se o otkrivanju i praćenju povreda konkurencije, zatim o linijensi (leniency) programima, kao i o nenajavljenim uviđajima.

U fokusu drugog panela, sa temom privatno-pravne implementacije, kao ključno je postavljeno pitanje – koja je verovatnoća da tužbe za naknadu štete postanu realna mogućnost u Srbiji i šta treba promeniti u postojećem pravnom okviru zaštite konkurencije. Na ovoj sesiji je, ispred Komisije, učestvovao član Saveta dr Veljko Milutinović.

Na konferenciji su učestvovali i Nikolas Banašević iz Direktorata za konkurenciju Evropske komisije, kao i dr Harald Kalenberg – partner u advokatskoj kancelariji CMS iz Štutgarta, inače rukovodilac CMS grupe za pravo zaštite konkurencije.

Opšti zaključak učesnika Konferencije je da je u Srbiji načinjen veliki pomak na polju zaštite konkurencije, posebno po pitanju efikasnosti postupaka i razvijanju svesti o značaju ove teme. Takođe je konstantovano i da još postoji prostor za napredak, posebno u oblasti tužbe za naknadu štete koja je kompanijama i potrošačima prouzrokovana povredom konkurencije.

Izveštaj o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU za prethodne dve godine, koji je Evropska komisija predstavila 17. aprila, konstatuje unapređenje rada Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije. Aktivnosti Komisije analiziraju se u okviru pregovaračkog Poglavlja 8: Politika konkurencije.

Prema oceni Evropske komisije, došlo je do povećanja implementacije u primeni prava zaštite konkurencije, po broju predmeta iz oblasti zaštite konkurencije, kao i po relativnoj veličini i značaju kompanija koje se istražuju.

„Ispitivanja velikih privatnih kompanija i državnih preduzeća koje je Komisija za zaštitu konkurencije sprovodila su u velikoj meri doprineli unapređivanju kredibiliteta i imidža u javnosti. Aktivnosti zastupanja politike konkurencije su povećane“ navodi se u Izveštaju.

U pomenutom dokumentu se konstatuje i da su „odluke Komisije u sve većoj meri podržane od strane žalbenih sudova“, ali i da „kapacitet sudstva za bavljenje složenim predmetima iz oblasti zaštite konkurencije treba da bude značajno osnažen.“

Nalazi koji su prezentovani u okviru analize PG 8 Izveštaja o napretku Republike Srbije u procesu pridruživanja potvrđuju da je Komisija prepoznata kao jedan od delova srpske administracije čiji je rad najviše usaglašen sa pravnim tekovinama Evropske unije, ali i da svake godine unapređuje svoj rad, što pozitivno utiče na unapređenje privrednog ambijenta u Republici Srbiji.

Komisija za zaštitu konkurencije izradila je, u cilju što veće informisanosti tržišnih učesnika u Srbiji , četiri lifleta u kojima na jednostavan način predstavlja rizike da kompanije i pojedinci, čak i nenamerno, krše Zakon o zaštiti konkurencije.

Lifleti su osmišljeni u formi testa kroz koji svaki učesnik na tržištu, odgovarajući na određena pitanja može da proveri da li postoji rizik od povrede konkurencije u njegovom ponašanju. Posebno su obrađeni slučajevi neprijavljivanja koncentracija, nenamerno pozivanje na zajedničko delovanje, postupci pri učešću u javnim nabavkama, pravila poslovnog ponašanja, a koji mogu predstavljati antikonkurentsko ponašanje koje bi dovelo do povreda konkurencije.

Komisija ovom kampanjom želi da približi politiku zaštite konkurencije svim tržišnim učesnicima. Predviđeno je da promotivna kampanja Komisije bude predstavljena učesnicima konferencije „Nova agenda za konkurenciju“, a koja će se, povodom Dana konkurencije, održati u petak, 20. aprila 2018. godine u Klubu poslanika u Beogradu.

Realizaciju ovog projekta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, dr Miloje Obradović, sastao se danas sa ambasadorom i šefom Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Nj.E. Semom Fabricijem (Sem Fabrizi).

Glavne teme razgovora bile su aktivnosti Komisije za zaštitu konkurencije na unapređenju privrednog ambijenta u Republici Srbiji, a posebno one vezane za proces pregovora o pridruživanju, u okviru Poglavlja 8: Politika zaštite konkurencije.

Dr Obradović je upoznao ambasadora Fabricija sa dosadašnjim radom i planovima Komisije, naročito onim koji su vezani za usaglašavanje zakonodavnog okvira politike zaštite konkurencije sa pravnim tekovinama EU.

Istaknuto je da je politika zaštite konkurencije u Srbiji, a posebno rad Komisije za zaštitu konkurencije, do sada pozitivno ocenjivan od strane administracije u Briselu. U tom kontekstu predsednik Obradović je izrazio očekivanje da će i u ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku, Komisija za zaštitu konkurencije biti prepoznata kao jedan od delova srpske administracije čiji je rad najviše usaglašen sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Predsednik Komisije je obavestio sagovornika i o aktivnostima na realizaciji projekta osnivanja regionalnog Foruma za konkurenciju zemalja Zapadnog Balkana, sa sedištem u Beogradu, a koji je, zajedno sa EBRD, pokrenula Komisija za zaštitu konkurencije. Bilo je reči o otpočinjanju aktivnosti na Tvining projektu koji za cilj ima unapređenje zaštite konkurencije u Srbiji, a gde je za partnera izabrano telo za zaštitu konkurencije Republike Italije. Tokom razgovora, poseban akcenat stavljen je na deo projekta koja se odnosi na obuku sudija Upravnog suda, koja bi trebala da doprinese njihovom boljem poznavanju prava konkurencije i njegovoj implementaciji.

Ambasador Fabrici je u razgovoru sa predsednikom Obradovićem podržao napore Komisije na obezbeđivanju ravnopravnih uslova za sve učesnike na tržištu i istakao važnost, kako dalje edukacije o politici konkurencije na tržištu Republike Srbije, tako i daljeg unapređenja rada Komisije.

Komisija za zaštitu konkurencije sprovela je analizu uslova konkurencije na tržištu spoljnih pneumatika na teritoriji Republike Srbije u periodu 2014-2016. godine.

Istraživanje je sprovedeno u cilju kvalitetnijeg i sveobuhvatnijeg pristupa radu na predmetima koji se tiču ovog sektora. S tim u vezi, osnovni cilj analize bilo je utvrđivanje strukture tržišta, obuhvata tržišta, odnosa između konkurenata i njihova tržišna učešća.

Izrada ove analize je, inače, u skladu sa odredbom člana 21. stav 1. tačka 6) Zakona o zaštiti konkurencije, kojom je propisana nadležnost Komisije da prati i analizira uslove konkurencije na pojedinačnim tržištima i u pojedinačnim sektorima.

U analizi su izdvojena i pojedinačno analizirana sledeća relevantna tržišta:

• tržište spoljnih pneumatika za putnička vozila,
• tržište spoljnih pneumatika za autobuse i kamione,
• tržište spoljnih pneumatika za motocikle i bicikle,
• tržište spoljnih pneumatika za poljoprivredna vozila i mašine,
• tržište spoljnih pneumatika za građevinska i industrijska vozila i mašine.

Analizirani su i proizvodnja i uvoz kao segment ponude, kao i izvoz i prodaja na domaćem tržištu, kao segment tražnje za predmetnim pneumaticima.

Osnovni izvori podataka i informacija za izradu ove analize su podaci Uprave carina Ministarstva finansija, podaci dostavljeni od učesnika na tržištu, kao i javno dostupni podaci, uključujući podatke dostupne na internetu i postojeća pravna regulativa. Komisija je uputila zahteve za dostavu informaciju proizvođačima spoljnih pneumatika u Srbiji i to: Preduzeću za proizvodnju guma Tigar tyers doo Pirot, društvima Trayal korporacija ad Kruševac i Cooper tire & rubber company Serbia doo Kruševac, kao i najvećim distributerima i prodavcima pneumatskih guma.

Upravni sud doneo je 23.februara 2018. godine presudu kojom se poništava rešenje, Komisije za zaštitu konkurencije o utvrđivanju povrede konkurencije društva EPS distribucija. Predmet je vraćen Komisiji na ponovno odlučivanje.

Osporenim rešenjem donetim 23. decembra 2016. godine, Komisija je utvrdila je da je društvo EPS Distribucija zloupotrebilo dominantan položaj na relevantnom tržištu distribucije električne energije na teritoriji Republike Srbije primenjivanjem nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu, čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente i nametanjem nepravičnih uslova poslovanja. Istim rešenjem tada je određena mera zaštite konkurencije, mere otklanjanja povrede konkurencije i rokovi za njihovo izvršenje.

Postupajući po tužbi EPS Distribucije od 26.01.2017. godine, podnetoj radi poništaja Rešenja Komisije, Upravni sud je istu odbio kao neosnovanu. EPS Distribucija je Vrhovnom kasacionom sudu podnela Zahtev za preispitivanje sudske odluke – Presude Upravnog suda. Vrhovni kasacioni sud je doneo presudu, kojom je uvažen zahtev društva EPS Distribucija, ukinuta pomenuta presuda Upravnog suda i predmet vraćen Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

U izvršenju presude Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud je doneo presudu kojom se tužba uvažava, poništava Rešenje i predmet vraća Komisiji na ponovno odlučivanje, zbog povreda pravila postupka.

Upravni sud presudom nije utvrđivao da li je EPS Distribucija zloupotrebila dominantan položaj, već je naložio Komisiji da otkloni uočene nedostatke i na bazi tako utvrđenog činjeničnog stanja donese odluku u ovom predmetu.

Komisija će, u zakonskom roku, postupiti po nalozima iz presude Upravnog suda i doneti novo rešenje i, u zavisnosti od svih utvrđenih činjenica i okolnosti, izreći odgovarajuće mere.

Komisija će, i u ovom slučaju, dosledno sprovoditi Zakon o zaštiti konkurencije u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti društva, a naročito koristi potrošača, trudeći se da obezbedi ravnopravni tretman, pravnu sigurnost i predvidivost postupanja za sve učesnike na tržištu, bez obzira na njihovu veličinu i oblik svojine.

U okviru zajedničke inicijative sa Komisijom za zaštitu konkurencije, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je angažovala Centar za liberalno demokratske studije (CLDS) kao konsultanta koji će pružiti podršku u oblikovanju, postavljanju i operativnom vođenju regionalnog foruma tela za zaštitu konkurencije koji bi obuhvatao sve zemlje Zapadnog Balkana, kao i članice EU Sloveniju i Hrvatsku.

CLDS će, u neposrednom kontaktu sa Komisijom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj raditi na definisanju predloga strukture i načina upravljanja ovim regionalnim forumom, koji je usmeren, pre svega, na međusobnu razmenu informacija u pogledu primene prava konkurencije, uključujući i pokrenute slučajeve za povrede konkurencije.

Cilj ovog foruma je regionalna harmonizacija primena prava konkurencije i to tako što bi se ona uskladila sa najboljom svetskom praksom u tom pogledu.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je, po službenoj dužnosti, postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv SERBIA BROADBAND – SRPSKE KABLOVSKE MREŽE DOO BEOGRAD, a radi utvrđivanja postojanja zloupotrebe dominantnog položaja, u smislu člana 16. Zakona o zaštiti konkurencije.

Analizom izveštaja o izvršavanju uslova određenih rešenjem Komisije broj 6/0-03-01/2017-26 od 13.03.2017. godine društvu SBB, kojim je uslovno odobreno sprovođenje koncentracije koja nastaje sticanjem kontrole društva SBB nad privrednim društvom Interaktivne kablovske objedinjene mreže – I.KOM d.o.o, Komisija je došla do saznanja da je društvo SBB, 1. januara 2018. godine povećalo naknadu za mesečno održavanje kablovskog distribucionog sistema i praćenje kablovske televizije za 100,00 dinara, odnosno na 1.395,00 dinara.

Kako društvo SBB nije pružilo dovoljno dokaza o troškovnoj opravdanosti visine naknade za mesečno održavanje kablovskog distribucionog sistema i praćenje kablovske televizije u iznosu od 1.395,00 dinara, Komisija će u skladu sa članom 41. Zakona o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“, br. 51/2009 i 95/2013 – u daljem tekstu: Zakon) utvrditi činjenično stanje, odnosno utvrditi da li je cena za predmetnu uslugu utvrđena u iznosu koji je nepravično visok, što može voditi eksploataciji korisnika ove usluge.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom postupku da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25, Beograd.