Комисијa за заштиту конкуренције организовала је у Крагујевцу јавну дебату посвећену разматрању потенцијалних решења у циљу унапређења политике и права заштите конкуренције у Републици Србији.
У панел дискусији су учествовали професори Правног и Економског факултета Универзитета у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду – др Милан Костић, проф.др Бобан Стојановић, др Сандра Фишер – Шобот, Небојша Лазаревић и Душан Протић (модератор панела) из Центра за европске политике, представници Града Крагујевца, компанија и привредних кластера из региона Шумадије.
Чланица Радне групе за израду новог закона о заштити конкуренције, руководилац Сектора за испитивање концентрација, Гордана Лукић је, поздрављајући присутне, нагласила да нови правни оквир политике заштите конкуренције треба да омогући унапређење процесних права странака у посебном управном поступку пред Комисијом, уз уважавање специфичности поступка у тој области, посебно потребе за ефикасношћу.
Констатовано је да је нови правни оквир политике заштите конкуренције потребан и у контексту даље хармонизације са правним тековинама ЕУ, али и због јачања постојећег институционалног капацитета Комисије за заштиту конкуренције. Истакнуто је и да у процесу израде нацрта новог закона по први пут учествују сви релевантни актери – поред представника Министарства трговине, туризма и телекомуникација и стручњаци министарстава привреде, правде, државне управе, Комисије за заштиту конкуренције. Радну групу чине и представници бројних удружења учесника на тржишту.
Јавна дебата је организована у оквиру пројекта „Повећање привредног раста путем подршке промоцији политике заштите конкуренције”“ који финансира Министарство спољних послова Краљевине Норвешке. Планирано је одржавање још три јавне дебате, у Нишу, Новом Саду и Београду.
Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић одржао је уводно излагање на конференцији „Конкуренција и заштита личних података ”, коју традиционално организује адвокатска канцеларија Карановић/Партнери и немачка фондација Фридрих Нојман (Friedrich Naumann).
Ове године конференција је била фокусирана на искуства у примени права конкуренције у контексту односа примене права конкуренције и економије, виђених кроз искустава Србије и ЕУ, контроли државне помоћи као и примена нових законских решења о заштити података личности.
Др Обрадовић нагласио је, између осталог, да је допринос ефикасне примене политике и права заштите конкуренције унапређењу економског раста и добробити грађана Републике Србије изазов, али да је Комисија у потпуности свесна важности мисије и задатака које има.
На конференцији је један од панелиста био Марко Обрадовић, члан Савета Комисије за заштиту конкуренције, који је присутнима говорио о плановима и перспективама Комисије у контексту унапређења заштите конкуренције у Републици Србији.
Комисија за заштиту конкуренције подржала је, учешћем на оснивачкој скупштини, почетак рада Удружења за усклађеност у пословању (Corporate Compliance Association). Ово Удружење чине компаније из разних сектора окупљене како би унапредиле своја знања и ефикасније ускладиле пословање са постојећим законским оквиром.
Интерес Комисије је да пословање учесника на тржишту буде усклађено са правилима заштите конкуренције, јер се тиме умањује и ризик од повреда конкуренције које се, између осталог, дешавају и због чињенице да компаније имају неусклађену праксу у односу на регулативу заштите конкуренције, рекао је др Милоје Обрадовић, председник Комисије за заштиту конкуренције, поздрављајући учеснике оснивачке скупштине.
Усклађеност утиче и на изградњу пословања по правилима заштите конкуренције, а која омогућава интерну идентификацију могућег антиконкурентског понашања. Како је превенција оваквих нежељених последица један од основних циљева Удружења за усклађеност у пословању, Комисија за заштиту конкуренције снажно подржава његово оснивање и рад, истакао је др Обрадовић.
У оквиру оснивачке скупштине Удружења одржана је и панел дискусија на тему „Због чега је усклађеност у пословању битна за сваког од нас?“. Циљ овог панела, на коме је члан Савета Комисије Чедомир Радојчић био један од учесника је да се подигне свест о важности ове теме, дефинисањем функције усклађености у пословању, као и конкретни примери њене примене у пословању учесника на тржишту.
На панелу су учествовали и представници учесника на тржишту који се баве активностима релевантним за област усклађености у пословању, представници приватног и јавног сектора, Удружења банака Србије, као и Правног факултета Универзитета у Београду.
Комисија за заштиту коонкуренције Републике Србије у сарадњи са Светском банком (Међународна финансијска корпорација – IFC) и Републичким секретаријатом за јавне политике организовала је дводневни семинар „Анализа ефеката прописа на тржишта и конкуренцију“.
Главни циљ семинара био је пружање подршке представницима институција Владе Републике Србије за бољу примену анализе ефеката прописа у сврху утврђивања и процене потенцијалних тржишних ограничења, те унапређења квалитета и делотворности закона и других прописа. На семинару су представљена и међународна искуства интегрисања принципа заштите конкуренције у прописе који се израђују.
Учесницима семинара су се обратили члан Савета Комисије за заштиту конкуренције Мирјана Мишковић – Вукашиновић, в.д. директорка Републичког секретаријата за јавне политике Бојана Тошић, Мацеј Дрозд (Maciej Drozd), економиста Светске банке, као и тим лидер Светске банке Еугениј Осмоческу (Eugeniu Osmochescu).
Опширније…
Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије биће домаћин годишње конференције Удружења економиста из области политике конкуренције (Association of Competition Economics – ACE) 2020. године у Београду. Та одлука донета је на прошлонедељној конференцији одржаној у Болоњи, Италија.
Српска Комисија за заштиту конкуренције имала је ове године запажено учешће, односно њени представници др Синиша Милошевић, руководилац Сектора за економске анализе и Јелена Поповић – Маркопулос, виши саветник у истом сектору, добили су прилику да пред 276 учесника, економиста из области политике заштите конкуренције широм Европе и света, представе један од случајева Комисије. Начин на који су у представљеном предмету коришћена економска знања препознат је као значајан, па се, из тог разлога, Србија и нашла међу девет земаља које су представиле своје случајеве током ове Конференције.
Као и сваке године на конференцији ACE учествовали су бројни представници европских тела за заштиту конкуренције, угледних консултантских кућа и академске заједнице, који су разменили своја искуства у погледу оцене ефеката активности институција надлежних за заштиту конкуренције.
Од свог оснивања 2003. године, главна активност ACE-a је годишња конференција која окупља економисте из области конкуренције.
Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије вест о избору за домаћина доживљава као још једно признање за остварене резултате на унапређењу економских експертиза у последњих неколико година, а што се рефлектује на квалитет њених одлука.
Комисија за заштиту конкуренције објављује Обавештење о подношењу Предлога обавеза, у складу са чланом 58. Закона о заштити конкуренције, које су друштва MasterCard Incorporated, MasterCard International Incorporated и Mastercard Europe S.A. као представници Masterсard платне организације, спремна добровољно да преузму ради отклањања могуће повреде конкуренције, са позивом свим заинтересованим странама да доставе писане примедбе, ставове и мишљења који се односе на предложене обавезе.
Као резултат интензивирања сарадње Комисије за заштиту конкуренције и Амбасаде Кореје у Београду, као и постигнутог договора председника Комисије др Милоја Обрадовића и доскорашњег амбасадора Кореје у Београду Њ.Е. Деђонг Јуа, представница Комисије Ивана Цвијовић, запослена у Сектору за испитивање концентрације боравила је, у оквиру програма техничке помоћи, у Комисији за фер трговину Републици Кореје (Korean Fair Trade Commissin – KFTC), на десетодневној пракси.
Циљ овог програма техничке помоћи је унапређење примене права и политике заштите конкуренције, али и коришћење стечених знања за ефикаснију промоцију конкурентског окружења на тржиштима земаља које учествују у програму.
Опширније…

Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије одобрила је појединачно изузеће рестриктивног споразума од забране – Уговора о услужној производњи, између привредних друштава ад Индустрија млека и млечних производа Имлек и Meggle Srbija доо Крагујевац.
Савет страних инвеститора (FIC) у Србији представио је традиционално издање „Беле књиге“ за 2018. годину, приказ виђења пословне климе, као и препоруке за њено унапређење из угла улагача.
У овом документу се и ове године констатује значајан напредак у раду Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије и поздравља рад на унапређењу законодавног оквира, што ће омогућити још ефикасније спровођење политике заштите конкуренције у Србији.
Према оцени Савета страних инвеститора: „Комисија је, наставила напредак у заступању политике конкуренције и односима с јавношћу. Комисија редовно информише јавност о својим активностима и објављује велику већину својих одлука на својој званичној интернет страници. Комисија је на својој интернет страници објавила Смернице о правима и обавезама странака за ненајaвљене увиђаје, као и брошуру о покајничком програму. Овај позитиван развој који се тиче заступања политике заштите конкуренције је важан јер доприноси свеукупном побољшању постојећег правног оквира и бољем разумевању активности и правила заштите конкуренције од стране јавности и медија као и важности улоге Комисије. На крају, похвално је што Комисија све више спроводи економске анализе у истраживањима повреда конкуренције и сложених концентрација.“
Препорука инвеститора је да Комисија настави са доношењем подзаконских аката која дефинишу одређене категорије од кључне важности за употпуњавање правног оквира заштите конкуренције, као и израдом јасних смерница и упутства која садрже начин примене одређених одредаба Закона, као и публикација о релевантним дефиницијама тржишта.
Комисија за заштиту конкуренције покренула је по службеној дужности поступак испитивања повреде конкуренције на тржишту платних картица и против конкурента Mastercard организације на том тржишту, односно три следећа друштва VISA Incorporated и VISA International Service Association са седиштем у Foster City, Калифорнија и VISA CEMEA Holdings Limited са седиштем у Лондону (VISA организација).
Анализа услова конкуренције на тржишту платних картица у Републици Србији показала је да је због истих радњи и са истим правним основом неопходно покренути поступак и против VISA организације. Наиме, Комисија је основано претпоставила да и VISA организација, као облик удружених учесника на тржишту Републике Србије, у смислу члана 10. Закона о заштити конкуренције одређује минималне међубанкарске накнаде у неправичном износу, које примењују банке на територији Републике Србије у систему VISA. Тиме је VISA организација утицала на повећање трговачке накнаде – провизије банке трговца за прихватање плаћања платном картицом, коју банке зарачунавају трговцима за омогућавање услуге безготовинског плаћања (у даљем тексту: трговачка накнада). Највећи део трговачке накнаде (око 60–70%) чини међубанкарска накнада. У Републици Србији међубанкарске накнаде су тренутно вишеструко више него на тржиштима Европске уније. Како даље произлази, трговци који прихватају плаћање платним картицама трошак трговачке накнаде урачунавају у малопродајну цену коју преносе на потрошаче, независно од тога да ли је плаћање извршено платном картицом или готовином. На тај начин се ограничава конкуренција на тржишту банака прихватилаца у погледу износа трговачких накнада које нуде трговцима за услугу пријема платних картица, а могућ је и негативан утицај на конкуренцију на тржишту издавалаца платних картица на територији Републике Србије јер су банке подстакнуте да нуде платне картице чије коришћење на продајним местима подлеже највишој стопи међубанкарске накнаде.
Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у овом поступку да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25/IV, Београд