Savet stranih investitora (FIC) u Srbiji predstavio je tradicionalno izdanje „Bele knjige“ za 2018. godinu, prikaz viđenja poslovne klime, kao i preporuke za njeno unapređenje iz ugla ulagača.

U ovom dokumentu se i ove godine konstatuje značajan napredak u radu Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije i pozdravlja rad na unapređenju zakonodavnog okvira, što će omogućiti još efikasnije sprovođenje politike zaštite konkurencije u Srbiji.

Prema oceni Saveta stranih investitora: „Komisija je, nastavila napredak u zastupanju politike konkurencije i odnosima s javnošću. Komisija redovno informiše javnost o svojim aktivnostima i objavljuje veliku većinu svojih odluka na svojoj zvaničnoj internet stranici. Komisija je na svojoj internet stranici objavila Smernice o pravima i obavezama stranaka za nenajavljene uviđaje, kao i brošuru o pokajničkom programu. Ovaj pozitivan razvoj koji se tiče zastupanja politike zaštite konkurencije je važan jer doprinosi sveukupnom poboljšanju postojećeg pravnog okvira i boljem razumevanju aktivnosti i pravila zaštite konkurencije od strane javnosti i medija kao i važnosti uloge Komisije. Na kraju, pohvalno je što Komisija sve više sprovodi ekonomske analize u istraživanjima povreda konkurencije i složenih koncentracija.“

Preporuka investitora je da Komisija nastavi sa donošenjem podzakonskih akata koja definišu određene kategorije od ključne važnosti za upotpunjavanje pravnog okvira zaštite konkurencije, kao i izradom jasnih smernica i uputstva koja sadrže način primene određenih odredaba Zakona, kao i publikacija o relevantnim definicijama tržišta.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je po službenoj dužnosti postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu platnih kartica i protiv konkurenta Mastercard organizacije na tom tržištu, odnosno tri sledeća društva VISA Incorporated i VISA International Service Association sa sedištem u Foster City, Kalifornija i VISA CEMEA Holdings Limited sa sedištem u Londonu (VISA organizacija).

Analiza uslova konkurencije na tržištu platnih kartica u Republici Srbiji pokazala je da je zbog istih radnji i sa istim pravnim osnovom neophodno pokrenuti postupak i protiv VISA organizacije. Naime, Komisija je osnovano pretpostavila da i VISA organizacija, kao oblik udruženih učesnika na tržištu Republike Srbije, u smislu člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije određuje minimalne međubankarske naknade u nepravičnom iznosu, koje primenjuju banke na teritoriji Republike Srbije u sistemu VISA. Time je VISA organizacija uticala na povećanje trgovačke naknade – provizije banke trgovca za prihvatanje plaćanja platnom karticom, koju banke zaračunavaju trgovcima za omogućavanje usluge bezgotovinskog plaćanja (u daljem tekstu: trgovačka naknada). Najveći deo trgovačke naknade (oko 60–70%) čini međubankarska naknada. U Republici Srbiji međubankarske naknade su trenutno višestruko više nego na tržištima Evropske unije. Kako dalje proizlazi, trgovci koji prihvataju plaćanje platnim karticama trošak trgovačke naknade uračunavaju u maloprodajnu cenu koju prenose na potrošače, nezavisno od toga da li je plaćanje izvršeno platnom karticom ili gotovinom. Na taj način se ograničava konkurencija na tržištu banaka prihvatilaca u pogledu iznosa trgovačkih naknada koje nude trgovcima za uslugu prijema platnih kartica, a moguć je i negativan uticaj na konkurenciju na tržištu izdavalaca platnih kartica na teritoriji Republike Srbije jer su banke podstaknute da nude platne kartice čije korišćenje na prodajnim mestima podleže najvišoj stopi međubankarske naknade.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom postupku da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25/IV, Beograd

Primena novog ekonometrijskog STATA softvera koji je Komisija za zaštitu konkurencije nabavila zajedno sa upgrade licencom E-Views softvera, iz sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj, omogućiće još efikasniju primenu ekonomskih analiza u predmetima koji se vode pred Komisijom.

Ekonomisti zaposleni u Komisiji za zaštitu konkurencije započeli su obuku korišćenja ovih softvera. Obuka je organizovana u serijama, gde je jedan deo posvećen opštoj teorijskoj obuci za STATA, a drugi empirijskom istraživanju, na osnovu podataka KZK koji su prikupljeni kroz trenutno aktuelnu sektorsku analizu koja se odnosi na tržište maloprodaje prehrambenih proizvoda.

Zahvaljujući dvogodišnjem projektu „Izgradnja kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije“, a koji je odobren od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, osim navedenih softvera, nabavljena je i računarska oprema koja će biti korišćena za ekonometrijske analize.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je, po službenoj dužnosti, postupak protiv privrednog društva Konica Minolta Poslovna Rešenja SE d.o.o. Beograd, Bulevar Milutina Milankovića 11a, Beograd. Postupak je pokrenut radi ispitivanja povrede konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

U toku ispitnog postupka pokrenutog 28. maja 2018. godine protiv društava Original doo Beograd, Mikops doo Niš, Birolinija doo Beograd, Biro print sistemi doo Beograd, Dikti Line doo, Birodeveloping doo Niš i Birotehnika doo Jagodina, Komisija je došla do saznanja koja ukazuju na pretpostavku da je i društvo Konica Minolta Poslovna rešenja SE učestvovalo u povredi konkurencije propisane članom 10. Zakona o zaštiti konkurencije. Kao uvoznik i distributer opreme proizvođača Konica Minolta, društvo Konica Minolta organizuje prodaju opreme, preko društva Original doo Beograd, od kojeg kupuju svi ostali partneri: Birotehnika, Mikops i Birolinija, što ne isključuje i samostalnu prodaju. Prodaja i servisiranje opreme proizvođača Develep, koji je u vlasništu društva Konica Minolta, organizovana je preko partnera Birodeveloping i Dikti Line.

Radi ekonomičnosti, a kako su ispunjeni zakonski uslovi za spajanje dva postupka, Komisija je donela Zaključak da se u ovom slučaju vodi jedan postupak.

Zaposleni u Komisiji za zaštitu konkurencije prošli su dvodnevnu obuku za lobiranje i uspešno vođenje javnih debata. Kurs je sproveden uz visok stepen interakcije, a obrađivane su teme kao što su – uloga javne debate u kreiranju javnih politika, elementi organizacije javnih debata, kao i njihovo vođenje.

Polaznici ovog kursa, a koji je organizovan zahvaljujući sredstvima iz projekta Kraljevine Norveške i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, bili su u prilici da čuju i koje su karakteristike uspešnog lobiste, kakve se sve taktike i tehnike lobiranja sprovode, kao i kako se ova veština koristi u Evropskoj uniji. Na ovaj način, predstavnici Komisije dobili su mogućnost da unaprede svoje veštine u zastupanju kao i prenošenju znanja i iskustava iz oblasti politike zaštite konkurencije.

Foto: Fonet – Zoran Mrđa

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije odobrila je koncentraciju učesnika na tržištu koja nastaje sticanjem kontrole nad privrednim društvom Rudarsko-topioničarski basen RTB Bor d.o.o. Bor od strane privrednog društva Zijin Mining Group Co. Ltd., NR Kina.

Kineska Zijin Mining Group bavi se istraživanjem i iskopavanjem zlata, bakra, cinka i drugih mineralnih resursa, a u Srbiji, do sada, nije bila prisutna.

Komisija za zaštitu konkurencije je, po službenoj dužnosti pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije, protiv četiri farmaceutske kuće Farmix d.o.o., Beohem-3 d.o.o., Makler d.o.o. i Pharmaswiss d.o.o., sve iz Beograda. Osnovano je pretpostavljeno da su se navedeni učesnici na tržištu dogovarali oko podnošenja ponuda na javnim nabavkama lekova za lečenje hemofilije, odnosno da su delili tržište snabdevanja lekovima za lečenje hemofilije na javnim nabavkama, i to u periodu od 2014. do 2017. godine. Podela tržišta od strane konkurenata smatra se veoma teškom povredom konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije je osnovano posumnjala da postoji opasnost uklanjanja ili izmene dokaza koji se nalaze kod stranaka, pa su odmah po pokretanju postupka ovlašćena službena lica Komisije sprovela nenajavljene uviđaje u sedištima firmi protiv kojih je pokrenut postupak. Tom prilikom izvršen je pregled i provera poslovnih prostorija stranaka u ovom postupku, stvari, uključujući računare i druge medije za čuvanje elektronskih podataka. Proveravani su i ugovori, finansijska i druga poslovna dokumentacija, te poslovna prepiska, sve u vezi sa ispitivanjem postojanja povrede konkurencije.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, Savska br. 25/IV, Beograd.

Stručnjaci tela za zaštitu konkurencije Francuske održali su dvodnevni seminar sa ciljem da se kroz razmenu iskustava sa kolegama iz Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije i predstavnicima drugih institucija kojima su znanja u ovoj oblasti važna, unapredi stepen efikasnosti u primeni politike zaštite konkurencije u našoj zemlji.
Ovaj seminar organizovali su Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije i Ambasada Republike Francuske u Beogradu, a u skladu sa potrebama Komisije.

Učesnike seminara je, na početku skupa, pozdravio dr Veljko Milutinović, član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije .

Dr Milutinović je istakao da „Komisija, nakon dvanaest godina rada, poseduje značajno iskustvo, a njeni zaposleni već i solidno znanje, te da je sve manje razloga da ona bude podučavana, a sve više – da bude pitana. Ovo, međutim, ne umanjuje važnost ovakvih seminara. Naprotiv. Prelaz u interaktivnu fazu, fazu aktivne razmene znanja i iskustava označava jedan veoma bitan period za Komisiju. U tom smislu ovakvi skupovi su od izuzetnog značaja“

Predavači iz Agencije za konkurenciju Republike Francuske – An Krencer, Eliezer Garsija-Rozado i Marijan Kombalđu upoznali su predstavnike Komisije za zaštitu konkurencije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, sa aktuelnostima u radu francuskog tela za zaštitu konkurencije. Ove godine teme su bile postupak oslobađanja ili umanjenja obaveze plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije u praksi, pokajnički program, dogovaranje u postupcima javnih nabavki i nenajavljeni uviđaji.

Saradnja između Francuske i Srbije u domenu politike zaštite konkurencije ostvaruje se u okviru približavanja Srbije evropskoj praksi i zakonodavstvu koji se primenjuju u oblasti vezanoj za ekonomski kriterijum evropskih integracija, definisan kao: „održiva tržišna ekonomija kao i mogućnost suprotstavljanja pritisku konkurencije i zakonitostima tržišta u okviru Unije”

Ovaj seminar je nastavak saradnje dve institucije, koji je započet realizacijom prvog francusko-srpskog seminara o politici zaštite konkurencije u oktobru 2017. godine.

Komisija za zaštitu konkurencije odredila je, zbog nepostupanja po Zahtevu Komisije za davanje informacija, meru procesnog penala u iznosu od 8.500 evra učesniku na tržištu, „MIMO“ d.o.o., Beograd.

Pomenutim zahtevom kojim je naloženo dostavljanje podataka za potrebe postupka ispitivanja povrede konkurencije koji Komisija za zaštitu konkurencije vodi po službenoj dužnosti protiv društva Industrija smrznute hrane „Frikom“ d.o.o.. Društvo „Mimo“ je, zbog nepostupanja po Zahtevu KZK, u dva navrata upozoreno na posledice nepostupanja po nalogu Komisije.

S obzirom na to da je i dodatno određeni rok za dostavljanje traženih podataka istekao dana 25. avgusta 2018. godine, a da se navedeno privredno društvo nije obratilo Komisiji sa zahtevom za produženje roka za dostavljanje podataka, niti na drugi način izvestilo Komisiju o razlozima svog nepostupanja po Zahtevu Komisije, Savet Komisije je, doneo odluku o određivanju mere procesnog penala.

Navedeni iznos „MIMO“ d.o.o., Beograd mora da uplati u roku od dva meseca od dana prijema rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja. Novčani iznos mere procesnog penala se uplaćuje na račun budžeta Srbije.

Ponašanja suprotno nalogu Komisije, odnosno nepostupanja po njenom nalogu, podležu merama procesnog penala u iznosu od 500 do 5.000 evra za svaki dan koliko takvo ponašanje ili nepostupanje traje, što je definisano odredbama člana 70. Zakona o zaštiti konkurencije.

Prilikom određivanja visine iznosa mere procesnog penala, Komisija primenjuje kriterijume propisane Zakonom o zaštiti konkurencije, Uredbom o kriterijumima za određivanje iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera, kao i Smernicama za primenu navedene uredbe, koje je Savet Komisije doneo 19. maja 2011. godine.

Zakon o zašititi konkurencije precizira da procesni penal ne može da iznosi više od deset procenata od ukupnog godišnjeg prihoda obračunatog na način uređen Zakonom. Uz to, određivanje mere procesnog penala ne oslobađa od obaveze dostavljanja traženih podataka, odnosno postupanja po Zahtevu Komisije.