Врховни касациони суд је пресудом бр. Узп. 181/2013 од 06.02.2014. године, одбио захтев привредног друштва Индустрија смрзнуте хране „Фриком“АД из Београда, за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда у Београду бр.12 У 17578/12 од 12.03.2013. године. Наведеном пресудом Управног суда одбијена је тужба овог привредног друштва, чиме је решење Комисије за заштиту конкуренције од 19.11.2012. године, којим је утврђена злоупотреба доминантног положаја на тржишту велепродаје индустријског сладоледа на територији Републике Србије, од стране овог учесника на тржишту, постало правноснажно.

Комисија је наведеним решењем утврдила да је Фриком злоупотребио доминантан положај, односно извршио повреду конкуренције из члана 16. Закона о заштити конкуренције („Службени гласник РС“, бр. 51/09), а са циљем слабљења и истискивања са тржишта постојеће конкуренције, као и стварања значајне баријере за улазак на тржиште нових конкурената, уз истовремено јачање сопственог доминантног положаја на тржишту, што је за ефекат имало значајно ограничавање и нарушавање конкуренције на релевантном тржишту.

Сагласно законској обавези, одређена је и мера заштите конкуренције у виду обавезе плаћања новчаног износа у висини 4% од укупног годишњег прихода оствареног у 2009. години, што износи 301.950.520,00 РСД. Поред мере заштите конкуренције, истим решењем одређене су и одговарајуће мере отклањања повреде конкуренције у виду мера понашања, као и рокови у којима је ово привредно друштво дужно да изврши све наложене мере.

Савет Комисије за заштиту конкуренције на седници одржаној 25. децембра 2013. године, донео је решење којим је условно одобрио концентрацију, која настаје стицањем контроле друштва „Agrokor“ d.d. из Републике Хрватске, над словеначким друштвом „Poslovni sistem Mercator“ d.d..

Комисија је утврдила све чињенице кључне за оцену да ли ова концентрација испуњава услове дозвољености у смислу члана 19. Закона о заштити конкуренције. Прикупљени су подаци од једног броја државних органа, као што су Агенција за привредне регистре, Републички Завод за статистику, Пореска управа Министарства финансија, као и информације од свих великих трговинских ланаца националног значаја, који су активни на тржишту предметне малопродаје у Републици Србији и оних који имају регионални или локални карактер. Комисија је обезбедила изјашњење 23 конкурента различите тржишне снаге и различитог степена њиховог географског и територијалног значаја. У овом поступку обезбеђена су и коришћена изјашњења и оцене 25 произвођача активних у области млечне индустрије, индустрије безалкохолних пића, индустрије меса, уља, шећера, кондиторских, као и хемијских производа, који својим робама снабдевају како учеснике концентрације, тако и њихове конкуренте. Комисија је проценила и вертикалне ефекте предметне концентрације, а у вези чињенице да је компанија Agrokor у Републици Србији присутна  преко своја 22 повезана и активна друштва, међу којима су и „Дијамант“ из Зрењанина, „Frikom“ из Београда, „Кикиндски млин“ из Кикинде и др. Своју одлуку Комисија је темељила и на налазима Економске анализе тржишта неспецијализоване трговине на велико и тржишта трговине на мало у неспецијализованим продавницама претежно хране, пића и дувана за тржиште града Београда и тржиште Републике Србије у периоду 2010. – 2012. година, коју је за потребе овог поступка спровео Институт економских наука из Београда.
(више…)

Комисија за заштиту конкуренције је одобрила концентрацију која настаје променом облика контроле над друштвом „Jat Airways A.D. Beograd“. Претходна појединачна контрола коју је над Jat-om вршила Република Србија као његов једини власник, трансформише се у заједничку контролу коју ће убудуће вршити друштво „Etihad Airways P.J.S.C.“ (стицањем 49% акција у „Jat Airways A.D.“, као и одређених управљачких овлашћења и одговорности) и Република Србија која ће поседовати већински део акцијског капитала од 51%.
 
У спроведеном поступку током којег су утврђене све чињенице значајне за доношење одлуке Комисије, утврђено је да спровођење предметне концентрације не доводи до значајног спречавања, ограничавања, или нарушавања конкуренције на релевантном тржишту, због чега се у конкретном случају ради о дозвољеној концентрацији у смислу члана 19. Закона о заштити конкуренције.
 
Комисија је своју одлуку темељила на анализи претходно закључених и достављених аката чији су потписници учесници ове концентрације, као и оцени других аката, докумената и пословних потеза који ће до затварања ове пословне трансакције бити закључени, или предузети, а о чијем је предмету, и садржају Комисија обавештена од стране подносилаца пријаве.

Поступак испитивања концентрације који је започет по поднетој пријави привредног друштва „Agrokor dd“ из Републике Хрватске, а до које долази преузимањем већинског пакета од 53,12% свих акција „Poslovnog sistema Mercator“ из Републике Словеније, Комисија за заштиту конкуренције закључком донетим дана 3. септембра 2013. године наставља као поступак по службеној дужности. Током испитног поступка ће сагласно члану 19. Закона о заштити конкуренције бити оцењена дозвољеност спровођења ове концентрације.
 
У предстојећем поступку Комисија ће оцењивати ефекте спровођења концентрације и то како на тржишту трговине на мало у неспецијализованим продавницама претежно хране, пића и дувана у продавницама формата дефинисаног овим закључком, тако и на тржишту велепродаје прехрамбених производа и робе широке потрошње.
 
Комисија позива сва лица која располажу подацима, исправама, или другим информацијама које могу допринети утврђивању релевантног чињеничног стања у овом поступку, да исте неодложно доставе Комисији.
 
На основу свих утврђених чињеница у току овог испитног поступка значајних за доношење одлуке Комисије, биће решено у законом прописаном року, не дужем од 90 дана.
Комисија за заштиту конкуренције

НАПОМЕНА: све евентуалне примедбе и сугестије можете послати на

e-mail адресу office.kzk@kzk.gov.rs

Законодавноправни оквир је један од кључних елемената пословног окружења, и у том смислу, хармонизација прописа са правним тековинама ЕУ доприноси унапређењу пословног и инвестиционог амбијента, а тиме и повећању конкурентности и пуно интегрисање српске привреде у заједничко тржиште ЕУ.

Полазећи од оцена и препорука изнетим у Извештају Европске комисије о напретку Републике Србије у процесу европских интеграција и у Извештају UNCTAD-а о стању заштите конкуренције у Србији, као и од сопственог запажања и искуства да одређена важећа законска решења имају негативне ефекте на деловање Комисије и на правну сигурност, Комисија је иницирала измену и допуну Закона.

Инициране измене и допуне би требало да допринесу како јачању Комисије као институције и ефикасности у поступању, тако и већем степену правне сигурности и извесности за учеснике на тржишту.

Као посебно значајне, издвајамо следеће:

-  другачији концепт доминантног положаја на релевантном тржишту, који је базиран на тржишној снази учесника и на јасним и транспарентним критеријумима, што подразумева и брисање сада постојеће претпоставке постојања доминантног положаја у случају 40% или више тржишног учешћа на утврђеном релевантном тржишту, а терет доказивања је искључиво на Комисији (чл. 1. радне верзије измена и допуна закона);

-  досадашња одредба чл. 58 о прекиду поступка се усклађује са правилима о тзв commitment decision, чиме се остварује сврха и циљ заштите конкуренције и без одређивања мере заштите конкуренције (чл. 10. радне верзије измена и допуна закона);

-  У погледу рока застарелости, предложено је „раздвајање“ застарелости за утврђивање повреде и одређивање мере заштите конкуренције и рок за поступак наплате мере заштите конкуренције. Такође је уведен и институт прекида тока застарелости поступањем органа односно Комисије (чл. 14. радне верзије измена и допуна закона);

-   Предложено је и брисање одредбе става 5. члан 57. Закона, којом се утврђује да се камате „које настану у случају умањења износа или укидања управне мере, исплаћују на терет средстава Комисије“. Оваква формулација представљала је озбиљан и опасан преседан у односу на законодавства држава чланица ЕУ, и других. Наиме, новчани износ мере се уплаћује у буџет Републике Србије, која враћа тај износ то јест „главницу“, а Комисија, која не користи уплаћена средства и не може њима да располаже чак ни у погледу времена евентуалног повраћаја, има обавезу да плати камату. Додатна отежавајућа околност се огледа у чињеници да се Комисија финансира из сопствених прихода у складу са Законом, али се неутрошена средства у текућој години, преносе у буџет на крају те године, што значи да Комисија сваку следећу годину почиње без икаквих финансијских средстава  што би за последицу имало да она не би могла да изврши законску обавезу повраћаја камате у случају да таква обавеза настане у наведеном периоду (чл. 3., чл. 9. радне верзије измена и допуна закона).

Имајући у виду значај предложених измена и допуна, а ради спречавања негативних последица на рад органа и обезбеђивање услова за јачање правне сигурности учесника на тржишту, министарству је предложено да Закон буде донет по хитном поступку.

Као посебно значајно, истичемо да је ресорни министар за спољну и унутрашњу трговину и телекомуникације, у врло кратком року по пријему предметне Иницијативе, формирао Радну групу за измену и допуну Закона, у којој су, одлуком министра, и представници КЗК.

Радна група је утврдила радну верзију нацрта измена и допуна Закона, коју објављујемо, уз напомену да ова верзија нужно не представља коначни текст нацрта.

У среду, 10. априла 2013. године, у Београду је одржана конференција посвећена обележавању седам година рада Комисије за заштиту конкуренције.

Тема овогодишњег скупа су биле актуелне измене и допуне Закона о заштити конкуренције, поводом чега је одржан округли сто- јавна расправа, у којој су учешће узели реномирани стручњаци из области права и политике заштите конкуренције.

Уводни део скупа је обележен обраћањима представника Делегације Европске уније и Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, који су истакли значај питања конкуренције у склопу напора Србије на путу ка ЕУ, али и за свеукупан развој привреде и тржишта наше земље.

Током јавне расправе представљена је радна верзија измена и допуна Закона, који је сачинила радна група формирана на предлог министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. Дебата која је уследила након тога, понудила је велики број идеја и нових решења, који ће бити искоришћени у даљој процедури усвајања измена и допуна закона.

У дебати су учествовали:
• Г-дин Драгован Милићевић, државни секретар, Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација

• Г-дин Душан Протић, помоћник министра, Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација

• Г-дин Freek Јanmaat, шеф одсека, Делегација ЕУ у Београду

• Г-ђа Александра Секуловић, Канцеларија за европске интеграције

• Г-дин Андреј Плахутник, вођа пројекта EU-SCS

• Проф. Борис Беговић, Правни факултет Универзитета у Београду

• Проф. Владимир Павић, Правни факултет Универзитета у Београду

• Г-ђа Снежана Живковић, судија Врховног касационог суда

• Г-дин Љубодраг Пљакић, судија Врховног суда Србије, у пензији

• Г-ђа Гордана Лукић, члан Савета, Комисија за заштиту конкуренције

• Проф. др Сања Данковић Степановић, члан Савета, Комисија за заштиту конкуренције

• Г-ђа Видосава Џагић, Привреднa Коморa Србије

• Г-ђа Милана Јевић Гледовић, Савет страних инвеститора у Србији

• Г-дин Горан Паповић, Удружење за заштиту потрошача

Представници државних институција, регулаторних тела, академске и стручне јавности, привреде и струковних удружења су се током расправе сагласили о неопходности даљег реформисања и усклађивања правног оквира за заштиту конкуренције са правним тековинама развијених економија.
Скуп је организован уз подршку Делегације ЕУ у Србији и пројекта „Јачање институционалних капацитета Комисије за заштиту конкуренције“ који је финансиран средствима ЕУ.