Комисија за заштиту конкуренције, дана 27. новембра 2014. године, донела је Закључак бр. 6/0-03-720/2014-1, којим се покреће поступак по службеној дужности ради испитивања концентрације која није одобрена у складу са Законом, а која је према основаној претпоставци настала стицањем непосредне заједничке контроле над друштвом „Политика новине и магазини“ д.о.о. из Београда, у чијем вршењу – по основу стицања 50% удела у овом друштву, учествује друштво „OOO East Media Group“ из Руске Федерације, са регистрованим седиштем у Москви. Донетим Закључком позвана су сва лица која располажу подацима, исправама, или другим релевантним информацијама, које могу допринети утврђивању чињеничног стања у овом поступку, да исте неодложно доставе Комисији.

Комисија за заштиту конкуренције је донела решење, којим је утврдила да је ЈКП „Погребне услуге“, Београд, злоупотребило доминантан положај односно извршило повреду конкуренције из члана 16. Закона о заштити конкуренције („Службени гласник РС“, бр. 51/09 и 95/2013).

Наведено јавно предузеће је ограничило конкуренцију тиме што је налаћивало неправичну цену трошкова контроле постављања споменика на гробљима којима управља ово предузеће. Корисници гробног места, као потрошачи, нису имали могућност избора, с обзиром на то да је постављање споменика од стране каменорезачких радњи било омогућено само након уплате наведене обавезе, на који начин им је нанета штета.

Комисија за заштиту конкуренције (у даљем тексту: Комисија) је у протеклом периоду, на основу примљене иницијативе, испитивала услове под којима се обављају активности на тржишту пружања услуге пристајања путничких и теретних бродова на обалама Дунава, на територији Града Новог Сада.

– ПРИМЕНА ЧЛАНА 58. ЗАКОНА И ОТВАРАЊЕ НОВЕ ПОДРУБРИКЕ НА ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦИ КОМИСИЈЕ –

У складу са чланом 58. став 1. Закона о заштити конкуренције („Службени гласник РС“, бр. 51/09 и 95/13), Комисија може донети закључак о прекиду поступка испитивања повреде конкуренције, којим се  дређује мера из члана 59. Закона, ако странка, на основу садржине закључка о покретању поступка, односно чињеница утврђених у поступку, поднесе предлог обавеза које је спремна добровољно да преузме ради отклањања могућих повреда конкуренције, са условима и роковима за извршење мере. У складу са ставом 3. истог члана, Обавештење о подношењу предлога обавеза објављује се на интернет страници Комисије.

Овим саопштењем Комисија жели да скрене пажњу стручној и широј јавности на примену новог института утврђеног поменутим чланом 58. Закона. Стога ће Комисија на својој интернет страници, у делу падајућег менија са леве стране под називом „Повреде конкуренције“, испод постојеће подрубрике „Управне мере“ отворити нову подрубрику под називом „Маркет тест“, у којој ће убудуће објављивати обавештења о поднетим предлозима обавеза.

Објављивање предлога обавеза које је странка спремна добровољно да преузме ради отклањања могућих повреда конкуренције представља законску обавезу Комисије, а сврха је да се заинтересованим странама пружи могућност да доставе своје примедбе, ставове и мишљења у вези објављеног предлога – маркет тест.

Комисија за заштиту конкуренције закључком број 6/0-02-504/2014-5, од 21. августа 2014. године, наставила је поступак по службеној дужности, који је покренут на основу пријаве концентрације друштва Holcim Ltd. из Швајцарске, а због намере стицања свих, а најмање две трећине акција француског друштва Lafarge S.A. У предстојећем поступку Комисија ће испитати да ли намеравана концентрација испуњава услове дозвољености у смислу члана 19. Закона о заштити конкуренције.

 
Оба учесника пријављене концентрације присутна су у Републици Србији преко својих контролисаних друштава. Holcim је власник четири, а Lafarge два зависна друштва која су регистрована и активна у Републици Србији. Наведена друштва на нашем националном тржишту су присутна у неколико различитих активности (производња сивог цемента, производња агрегата – шљунак, дробљени камен и песак и производња бетона). У односу на ту чињеницу и производни профил повезаних друштава са учесницима ове концентрације, Комисија ће анализирати тренутно стање, као и оно које би наступило након реализовања ове концентрације, на тржиштима која ће бити дефинисана као релевантна за предметни поступак.

Комисија ће током предстојећег поступка, дефинисати област преклапања пословних активности учесника концентрације у Републици Србији и извршити проверу навода садржаних у пријави, а у вези процењених тржишних удела које на сваком од тржишта релевантних за овај поступак, имају како учесници концентрације, тако и њихови најзначајнији конкуренти у сваком сегменту пословања.

У законом прописаном року Комисија ће окончати предметни управни поступак, донети одговарајућу одлуку на основу свих утврђених и релевантних чињеница и о томе у складу са претходном праксом обавестити јавност.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања концентрације по службеној дужности, која није одобрена у складу са Законом о заштити конкуренције (у даљем тексту: Закон), a за коју је Комисија основано претпоставила да је настала стицањем посредне контроле од стране друштва Astonko Holdings Limited, Република Кипар, преко повезаног друштва, Društva za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem „Astonko“ d.o.o. Beograd, из Београда, ул. Царице Милице бр. 3, над учесником на тржишту: Radio difuzno preduzeće „B92“ akcionarsko društvo Beograd, из Београда, Булевар Зорана Ђинђића бр. 64 и над свим, са њим, повезаним зависним друштвима.

Комисија је у претходном периоду испитивала индиције које су упућивале на претпоставку да су спроведене концентрације које нису пријављене Комисији, а односе се на промене власничке структуре друштва Radio difuznog preduzeća „B92“. У поступку ће бити утврђено чињенично стање, како у случају докапитализације B92 од стране учесника на тржишту „Astonko“ d.o.o. Beograd, тако и у случају оснивања овог друштва, да би, уколико се у поступку утврди да су спроведене концентрације без одобрења Комисије, а за које је постојала обавеза подношења пријаве Комисији, била донета одлука о евентуалној примени мере деконцентрације из члана 67. Закона, као и мере заштите конкуренције из члана 68. Закона.

Комисија је упозната са проблемом недовољне транспарентности власништва у српским медијима, који је, са аспекта примене правила о заштити конкуренције, у складу са надлежностима утврђеним Законом, пажљиво пратила у претходном периоду. Наведени проблем се концептуално, манифестује превасходно регистровањем привредних друштава у иностранству, да би се она потом јавила као оснивачи домаћих друштава која постају власници домаћих медија, са циљем да се прикрију прави власници. На тај начин ове медијске концентрације, спроведене без одобрења Комисије, за последицу могу имати стварање или јачање доминантног положаја, чиме се конкуренција на овом тржишту може значајно ограничити, нарушити или спречити.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања концентрације, по службеној дужности, која није одобрена у складу са Законом о заштити конкуренције (у даљем тексту: Закон), a за коју је Комисија основано претпоставила да је настала стицањем посредне заједничке контроле од стране друштва: Концерн „Фармаком М.Б.“ д.о.о. Шабац, преко повезаног друштва, OOO EAST MEDIA GROUP, Руска Федерација, над друштвом „Политика новине и магазини “ д.о.о. из Београда. Средином марта 2012. године, медији у Републици Србији су објавили да је немачка медијска групација Westdeutsche llgemeine Zeitung Mediengruppe – WAZ, упутила понудуПолитици акционарском друштву за новинско-издавачку и графичку делатност Београд, као другом сувласнику друштва „Политика новине и магазини“, да по праву прече куповине откупи његов удео за 4,7 милиона ЕУР и да Политика није искористила ово право.

С обзиром на јавно доступне информације, Комисија је очекивала пријаву предметне концентрације, али је ипак, без одлагања, од дана регистрације промене члана друштва у Агенцији за привредне регистре, предузела бројне активности у вези са предметном трансакцијом, у складу са надлежностима утврђеним Законом. Комисија је на основу јавно доступних информација и резултата добијених након предузетих активности, основано претпоставила да је постојала обавеза друштва: Концерн „Фармаком М.Б.“ д.о.о. Шабац да пријави предметну концентрацију. Комисија ће у поступку утврдити чињенично стање и спитати да ли је у конкретном случају поступљено супротно одредбама члана 61. и 63. Закона. Комисија ће такође испитати да ли су се стекли услови за примену мере деконцентрације из члана 67. Закона, као и мере заштите конкуренције из члана 68. став 1. тачка 4. Закона.

Поступајући по иницијативи физичког лица за испитивање повреде конкуренције учињене доношењем Одлуке Управног одбора Адвокатске коморе Србије о утврђивању висине трошкова уписа у именик адвоката, именик заједничких адвокатских канцеларија и именик адвокатских ортачких друштава број 789-3/2012 од 18.05.2012. године (члан 1. и 2.) Комисија за заштиту конкуренције је, током 2013. године, у више наврата, налагала Адвокатској комори Србије да се изјасни о разлозима одређивања висине трошкова уписа у именик адвоката у износу од 5000 евра и о различитом третирању адвокатских приправника или адвокатских приправника волонтера који за упис плаћају 500 евра.
У предстојећем поступку Комисија ће спровести доказни поступак и утврдити релевантне чињенице на основу којих ће оценити да ли одлуке Управног одбора Адвокатске коморе Србије о висини трошкова уписа у именик адвоката Адвокатске коморе Србије од 18.05.2012. године и од 22.06.2014. године имају за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање, конкуренције на територији Републике Србије.

Закључком Савета Комисије за заштиту конкуренције бр. 4/0-02-14/2014-15 од 10.04.2014. године обустављен је поступак против друштва „Advena line“ д.о.о. Београд, Грамшијева бр. 9, покренут ради испитивања повреде конкуренције по службеној дужности, јер је решењем Агенције за привредне регистре од 24.02.2014. године из Регистра привредних субјеката брисано друштво „Advena line“ д.о.о. у ликвидацији Београд-Нови Београд.

Достављање предметног закључка је покушано на адресу која је, у изводу из Агенције за привредне регистре, означена за пријем поште: Бранка Пешића 2а, Земун, као и на адресу ликвидационог управника из истог регистра, Јелене Грубач из Београда, Краљице Наталије бр. 30. Према доставницама из списа предмета произлази да је писмено са прве адресе враћено са назнаком „извештај није подигнут“ а са друге са назнаком „непознат“.

Према одредбама члана 39. Закона о заштити конкуренције („Службени гласник РС“, бр. број 51/09, 95/13) достављање писмена (позив, решење, закључак и сл.) врши се у складу са правилима општег управног поступка. Изузетно, у случају поновљене доставе, односно код доставе путем јавног саопштења, садржај писмена се објављује на интернет страни Комисије и сматра се да је достављено протеком 15 дана од дана објављивања, ако Комисија не одреди дужи рок. Странка се не може позивати на неуредну доставу ако је извршена достава на адресу седишта те странке које се води у Регистру привредних субјеката.

 
Примењујући прописано правило за поновљену доставу, дана 06.05.2014. године, објављује се садржај

Округлим столом са темом „Повреда правила конкуренције у поступцима јавних набавки“, радно је обележено осам година рада и постојања Комисије за заштиту конкуренције. Скуп, коме је присуствовало око 100 учесника и велики број новинара, одржан је у Палати „Србија“ у уторак, 15. априла, у организацији Комисије и уз подршку пројекта „Јачање конкуренције у Србији“ који финансира Европска унија.

Представници Комисије, Управе за јавне набавке, Републичке Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, као и академске и стручне јавности и невладиног сектора, изнели су своје ставове о овој веома актуелној теми. Скупу се обратила и председница Управног суда.

Основни закључак је да је у Србији створен неопходан законски и институционални оквир, али је нужно даље унапређивати административни капацитет ресорних органа и организација, континуирано обезбеђивати транспарентност у раду и уједначити поступање, у чему је од великог значаја доношење и публиковање начелних ставова, упутстава, мишљења и томе слично. Закључено је да је неопходна сарадња и заједничко деловање свих органа и актера у области јавних набавки, а нарочито у погледу откривања, процесуирања и кажњавања намештања понуда, као једне од најтежих повреда конкуренције. Указано је на значај учешћа цивилног (невладиног) сектора, како у форми грађанског надзорника, тако и у погледу праћења рада ресорних органа и организација, не само због својеврсне контроле, већ и због „помоћи“ у добијању подршке јавности у борби против картела, а у циљу слободнг деловања конкуренције и стварања функционалног тржишта у Србији.