Комисија за заштиту конкуренције спровела је дана 24.04.2018. године ненајављени увиђај у просторијама привредних друштава „Кепром д.о.о.“ и „Yuglob д.о.о.“ из Београда. Ненајављени увиђај, као посебна доказна радња, спроведен је на три локације у Београду, при чему је прикупљена документација која је од значаја за даље поступање Комисије.

Основано је претпостављено да су наведена друштва, као велики увозници и дистрибутери опреме за бебе, закључивала рестриктивне споразуме којимa су утврђиване цене производа у даљој продаји, и да су на такав начин учинила повреду конкуренције из члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Имајући у виду да је ово тржиште од изузетног значаја за потрошаче, али и за друштво у целини, Комисија ће и у наредном периоду испитивати да ли се учесници на тржишту придржавају правила конкуренције, нарочито у погледу ценовне политике.

Поред поступка испитивања повреде конкуренције, Комисија је покренула и секторску анализу целокупног тржишта беби опреме.

Комисија за заштиту конкуренције организовала је, поводом Дана конкуренције, међународну конференцију “Нова агенда за конкуренцију”.

Конференцију су, уводним излагањима, отворили председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић, Расим Љајић потпредседник Владе Републике Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација, Никола Селаковић генерални секретар Председника Републике Србије, шеф Делегације ЕУ у Србији, Њ.Е. Сем Фабрици и амбасадор Јапана, Њ.Е. Ђунићи Марујама. Скупу је присуствовао и министар државне управе и локалне самопуправе Бранко Ружић.

Ове године, земља почасни гост конференције био је Јапан.

У свом обраћању бројним гостима Конференције председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић рекао да Извештај о напретку Србије у процесу придруживања ЕУ, а који је ових дана објавила Европска комисија, потврђује исправност циљева које је поставила Комисија. У Извештају се констатују побољшања у контексту имплементације политике заштите конкуренције, унапређење кредибилитета и имиџа у јавности, као и повећање активности заступања политике заштите конкуренције.

„Због свега наведеног смо и покренули иницијативу за стварање Форума за конкуренцију Западног Балкана, у сарадњи са Европском банком за обнову и развој,  који треба да допринесе ефикаснијем раду наших тела  и да омогући боље сагледавање и функционисање нашег регионалног тржишта, у циљу унапређења услова пословања. Кроз регионалну сарадњу, изражавамо способност да заједнички делујемо на различитим пољима а у овом случају на пољу заштите конкуренције што покреће целу регију ка ЕУ стандардима и европској пракси сарадње.“

Потпредседник Владе Расим Љајић истакао је да без конкуренције нема ефикасног тржишта.  Као пример навео је долазак дисконтног ланца Лидл у Србију, што ће повећати конкуренцију. Навео је и да је тржиште телекомуникације најбољи пример шта доноси конкуренција, указујући да постоје три велика играча која се, на овом тржишту,  “туку“ за сваког корисника.

„Једнака стартна позиција за све, а онда успех учесника на тржишту зависи од њихове способности. Фер тржишна утакмица је нешто што је важно са ставовишта очувања тржишта. Држава је непристрасни судија који треба да дели картоне онима који крше прописе. Она не сме да утиче на резултат игре, већ мора обезбедити свим учесницима једнак третман“, закључио је Љајић.

Љајић је подсетио да је грађанима највидљивији део  конкуренције што се то одражава на коначну цену коју потрошачи морају да плате за производе.

Генерални секретар Председника Републике Србије Никола Селаковић је указао да је за друштво у транзицији Комисија имуно-систем који је на првом месту задужен да заштити домаћу привреду и привредника од неравноправности којој је изложен на регионалом или међународном тржишту.

Како је рекао, Комисија је за непуних 12 година стала „раме уз раме“ са другим „старијим“ независним телима и постала незаобилазан фактор у спровођењу политике ефикасног тржишта. Селаковић је, такође, нагласио да Комисија за заштиту конкуренције мора имати пуну независност, какву, на пример имају Уставни суд и Народна банка Србије.

„Значајно је поштовање правила конкуренције у свакој прилици и на сваком месту, и током спровиђења мера фискалне консолидације и других непопуларних мера, како оне не би постале извговор за недозвољене радње учесника на тржишту и параван за планирање картела или злоупотребу доминантног положаја“, истакао је Селаковић.

Шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици истакао је да је Србија, што је препознато и у Извештају ЕК, направила добар напредак када се ради о правилима у области заштите конкуренције и да је умерено спремна на путу придруживања ЕУ, када се ради о тој области.

Он је указао да је Србија у великој мери усклађена са правним тековинама ЕУ у тој области, које Комисија треба да спроводи.

Политика конкуренције један је од суштинских елемента или алата који земљу воде у правцу једниственог тржишта ЕУ, које је, подвукао је Фабрици, једна од јаких страна Уније, с обзиром да се ради о 18 милијарди евра годишњег промета, са пола милијарде људи, и највећем и најнапреднијем тржишту на свету које поштује правила, укључујући и она о заштити конкуренције.

Подсетио да је ЕУ у претходних 15 година дала 4,6 милиона евра за развој техничких капацитета Комисије за заштиту конкуренције, а нови пројекат вредан милион евра почеће 1. јуна, уз помоћ италијанског тела за заштиту конкуренције.

Амбасадор Јапана Ђунићи Марујама истакао је све бољу економску сарадњу две земље као и све веће интересовање јапанских инвеститора за Србију. Такође је похвалио сарадњу јапанског и српског тела за заштиту конкуренције.

У оквиру конференције одржана су два панела „Нова агенда за регион“ и „Конкуренција у дигиталном свету“.

Током првог панела „Нова агенда за регион“, који је модерирао  председник КЗК др Милоје Обрадовић, челни људи регионалних тела за заштиту конкуренције су говорили о изазовима са којима се  сучавају у настојању да обезбеде фер услове пословања на тржишту. На панелу су учествовали председници тела за заштиту конкуренције Словеније, Хрватске, Македоније, Албаније, Турске као и представница ЕК задужена за преговоре у вези Поглавља 8,  Камелија Грозеа Кнут.

Николас Банашевић из Европске комисије је водио други панел „Конкуренција у дигиталном свету“ и са другим учесницима  дискутовао  о изазовима које доносе нове дигиталне технологије и нови начини пословања за заштиту конкуренције. На другом панелу су учествовали професор Хасан Какаја некадашњи шеф огранка УНКТАД-а за конкуренцију, Казухиро Хара директор у Јапанској комисији за фер трговину, др Синиша Милошевић руководилац Сектора за економске анализе Комисије за заштиту конкуренције, Ласло Гјерко члан Савета Комисије за заштиту конкуренције Румуније и Жељко Томић представник НАЛЕД-а и оснивач компаније „Оса рачунарски инжињеринг“.

Током Конференције је потписан и Mеморандум о сарадњи у области заштите конкуренције између Kомисије за заштиту конкуренције Републике Србије и тела за заштиту конкуренције Турске. Меморандум су пописали председник Комисије др Милоје Обрадовић и Омер Торлак председник тела за заштиту конкуренције Турске.

Конференцији су присуствовали бројни званичници свих државних институција, регулаторних тела, научних установа, као и представници привредних комора, адвокатских канцеларија и пословних удружења.

Галерија слика са конференције:

Комисија за заштиту конкуренције учествовала је на међународној конференцији „Примени прописа о заштити конкуренције у Србији – статус и перспективе“ која je одржана у организацији адвокатске канцеларије ЦМС Београд, члана ЦМС групе, а у циљу постизања веће видљивости активности на промовисању политике заштите конкуренције.

Председник Комисије др Милоје Обрадовић одржао је уводно излагање, док су чланови Савета Комисије Чедомир Радојчић и др Вељко Милутиновић били панелисти на обе организоване сесије.

Конференција је била фокусирана на различита искуства у примени права конкуренције користећи примере из праксе из земље и Европе, о важности заштите права конкуренције.

Др Обрадовић представио је досадашње активности и планове Комисије за заштиту конкуренције, која користећи приступе и методе доступне у оквиру постојећих закона, интензивно ради на очувању конкуренције у складу са европским стандардима, по чему је и препозната као једна од најактивнијих комисија у региону.

Председник Комисије је подсетио и да је, у управо објављеном Извештају о напретку, Европска комисија оценила да је, у претходне две године, повећана имплементација Закона о заштити конкуренције, како по броју покренутих предмета, тако и по величини и значају компанија чијим активностима се бави Комисија за заштиту конкуренције.

Организоване две сесије конференције обухватили су теме јавно-правне и приватно правне имплементације.

На првом панелу, на коме је учествовао члан Савета Комисије Чедомир Радојчић, расправљало се о откривању и праћењу повреда конкуренције, затим о линијенси (leniency) програмима, као и о ненајављеним увиђајима.

У фокусу другог панела, са темом приватно-правне имплементације, као кључно је постављено питање – која је вероватноћа да тужбе за накнаду штете постану реална могућност у Србији и шта треба променити у постојећем правном оквиру заштите конкуренције. На овој сесији је, испред Комисије, учествовао члан Савета др Вељко Милутиновић.

На конференцији су учествовали и Николас Банашевић из Директората за конкуренцију Европске комисије, као и др Харалд Каленберг – партнер у адвокатској канцеларији ЦМС из Штутгарта, иначе руководилац ЦМС групе за право заштите конкуренције.

Општи закључак учесника Конференције је да је у Србији начињен велики помак на пољу заштите конкуренције, посебно по питању ефикасности поступака и развијању свести о значају ове теме. Такође је константовано и да још постоји простор за напредак, посебно у области тужбе за накнаду штете која је компанијама и потрошачима проузрокована повредом конкуренције.

Извештај о напретку Србије у процесу придруживања ЕУ за претходне две године, који је Европска комисија представила 17. априла, констатује унапређење рада Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије. Активности Комисије анализирају се у оквиру преговарачког Поглавља 8: Политика конкуренције.

Према оцени Европске комисије, дошло је до повећања имплементације у примени права заштите конкуренције, по броју предмета из области заштите конкуренције, као и по релативној величини и значају компанија које се истражују.

„Испитивања великих приватних компанија и државних предузећа које је Комисија за заштиту конкуренције спроводила су у великој мери допринели унапређивању кредибилитета и имиџа у јавности. Активности заступања политике конкуренције су повећане“ наводи се у Извештају.

У поменутом документу се констатује и да су „одлуке Комисије у све већој мери подржане од стране жалбених судова“, али и да „капацитет судства за бављење сложеним предметима из области заштите конкуренције треба да буде значајно оснажен.“

Налази који су презентовани у оквиру анализе ПГ 8 Извештаја о напретку Републике Србије у процесу придруживања потврђују да је Комисија препозната као један од делова српске администрације чији је рад највише усаглашен са правним тековинама Европске уније, али и да сваке године унапређује свој рад, што позитивно утиче на унапређење привредног амбијента у Републици Србији.

Комисија за заштиту конкуренције израдила је, у циљу што веће информисаности тржишних учесника у Србији , четири лифлета у којима на једноставан начин представља ризике да компаније и појединци, чак и ненамерно, крше Закон о заштити конкуренције.

Лифлети су осмишљени у форми теста кроз који сваки учесник на тржишту, одговарајући на одређена питања може да провери да ли постоји ризик од повреде конкуренције у његовом понашању. Посебно су обрађени случајеви непријављивања концентрација, ненамерно позивање на заједничко деловање, поступци при учешћу у јавним набавкама, правила пословног понашања, а који могу представљати антиконкурентско понашање које би довело до повреда конкуренције.

Комисија овом кампањом жели да приближи политику заштите конкуренције свим тржишним учесницима. Предвиђено је да промотивна кампања Комисије буде представљена учесницима конференције „Нова агенда за конкуренцију“, а која ће се, поводом Дана конкуренције, одржати у петак, 20. априла 2018. године у Клубу посланика у Београду.

Реализацију овог пројекта финансијски је подржала Амбасада Краљевине Норвешке у Београду

Председник Комисије за заштиту конкуренције, др Милоје Обрадовић, састао се данас са амбасадором и шефом Делегације Европске уније у Републици Србији, Њ.Е. Семом Фабрицијем (Sеm Fabrizi).

Главне теме разговора биле су активности Комисије за заштиту конкуренције на унапређењу привредног амбијента у Републици Србији, а посебно оне везане за процес преговора о придруживању, у оквиру Поглавља 8: Политика заштите конкуренције.

Др Обрадовић је упознао амбасадора Фабриција са досадашњим радом и плановима Комисије, нарочито оним који су везани за усаглашавање законодавног оквира политике заштите конкуренције са правним тековинама ЕУ.

Истакнуто је да је политика заштите конкуренције у Србији, а посебно рад Комисије за заштиту конкуренције, до сада позитивно оцењиван од стране администрације у Бриселу. У том контексту председник Обрадовић је изразио очекивање да ће и у овогодишњем Извештају Европске комисије о напретку, Комисија за заштиту конкуренције бити препозната као један од делова српске администрације чији је рад највише усаглашен са правним тековинама Европске уније.

Председник Комисије је обавестио саговорника и о активностима на реализацији пројекта оснивања регионалног Форума за конкуренцију земаља Западног Балкана, са седиштем у Београду, а који је, заједно са ЕБРД, покренула Комисија за заштиту конкуренције. Било је речи о отпочињању активности на Твининг пројекту који за циљ има унапређење заштите конкуренције у Србији, а где је за партнера изабрано тело за заштиту конкуренције Републике Италије. Током разговора, посебан акценат стављен је на део пројекта која се односи на обуку судија Управног суда, која би требала да допринесе њиховом бољем познавању права конкуренције и његовој имплементацији.

Амбасадор Фабрици је у разговору са председником Обрадовићем подржао напоре Комисије на обезбеђивању равноправних услова за све учеснике на тржишту и истакао важност, како даље едукације о политици конкуренције на тржишту Републике Србије, тако и даљег унапређења рада Комисије.

Комисија за заштиту конкуренције спровела је анализу услова конкуренције на тржишту спољних пнеуматика на територији Републике Србије у периоду 2014-2016. године.

Истраживање је спроведено у циљу квалитетнијег и свеобухватнијег приступа раду на предметима који се тичу овог сектора. С тим у вези, основни циљ анализе било је утврђивање структуре тржишта, обухватa тржишта, односa између конкурената и њихова тржишна учешћа.

Израда ове анализе је, иначе, у складу са одредбом члана 21. став 1. тачка 6) Закона о заштити конкуренције, којом је прописана надлежност Комисије да прати и анализира услове конкуренције на појединачним тржиштима и у појединачним секторима.

У анализи су издвојена и појединачно анализирана следећа релевантна тржишта:

• тржиште спољних пнеуматика за путничка возила,
• тржиште спољних пнеуматика за аутобусе и камионе,
• тржиште спољних пнеуматика за мотоцикле и бицикле,
• тржиште спољних пнеуматика за пољопривредна возила и машине,
• тржиште спољних пнеуматика за грађевинска и индустријска возила и машине.

Анализирани су и производња и увоз као сегмент понуде, као и извоз и продаја на домаћем тржишту, као сегмент тражње за предметним пнеуматицима.

Основни извори података и информација за израду ове анализе су подаци Управе царина Министарства финансија, подаци достављени од учесника на тржишту, као и јавно доступни подаци, укључујући податке доступне на интернету и постојећа правна регулатива. Комисија је упутила захтеве за доставу информацију произвођачима спољних пнеуматика у Србији и то: Предузећу за производњу гума Tigar tyers доо Пирот, друштвима Trayal korporacija ад Крушевац и Cooper tire & rubber company Serbia доо Крушевац, као и највећим дистрибутерима и продавцима пнеуматских гума.

Управни суд донео је 23.фебруара 2018. године пресуду којом се поништава решење, Комисије за заштиту конкуренције о утврђивању повреде конкуренције друштва ЕПС дистрибуција. Предмет је враћен Комисији на поновно одлучивање.

Оспореним решењем донетим 23. децембра 2016. године, Комисија је утврдила је да је друштво ЕПС Дистрибуција злоупотребило доминантан положај на релевантном тржишту дистрибуције електричне енергије на територији Републике Србије примењивањем неједнаких услова пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту, чиме се поједини учесници на тржишту доводе у неповољнији положај у односу на конкуренте и наметањем неправичних услова пословања. Истим решењем тада је одређена мера заштите конкуренције, мерe отклањања повреде конкуренције и рокови за њихово извршење.

Поступајући по тужби ЕПС Дистрибуције од 26.01.2017. године, поднетој ради поништаја Решења Комисије, Управни суд је исту одбио као неосновану. ЕПС Дистрибуција је Врховном касационом суду поднела Захтев за преиспитивање судске одлуке – Пресуде Управног суда. Врховни касациони суд је донео пресуду, којом је уважен захтев друштва ЕПС Дистрибуција, укинута поменута пресуда Управног суда и предмет враћен Управном суду на поновно одлучивање.

У извршењу пресуде Врховног касационог суда, Управни суд је донео пресуду којом се тужба уважава, поништава Решење и предмет враћа Комисији на поновно одлучивање, због повреда правила поступка.

Управни суд пресудом није утврђивао да ли је ЕПС Дистрибуција злоупотребила доминантан положај, већ је наложио Комисији да отклони уочене недостатке и на бази тако утврђеног чињеничног стања донесе одлуку у овом предмету.

Комисија ће, у законском року, поступити по налозима из пресуде Управног суда и донети ново решење и, у зависности од свих утврђених чињеница и околности, изрећи одговарајуће мере.

Комисија ће, и у овом случају, доследно спроводити Закон о заштити конкуренције у циљу економског напретка и добробити друштва, а нарочито користи потрошача, трудећи се да обезбеди равноправни третман, правну сигурност и предвидивост поступања за све учеснике на тржишту, без обзира на њихову величину и облик својине.

У оквиру заједничке иницијативе са Комисијом за заштиту конкуренције, Европска банка за обнову и развој (EBRD) је ангажовала Центар за либерално демократске студије (ЦЛДС) као консултанта који ће пружити подршку у обликовању, постављању и оперативном вођењу регионалног форума тела за заштиту конкуренције који би обухватао све земље Западног Балкана, као и чланице ЕУ Словенију и Хрватску.

ЦЛДС ће, у непосредном контакту са Комисијом и Eвропском банком за обнову и развој радити на дефинисању предлога структуре и начина управљања овим регионалним форумом, који је усмерен, пре свега, на међусобну размену информација у погледу примене права конкуренције, укључујући и покренуте случајеве за повреде конкуренције.

Циљ овог форума је регионална хармонизација примена права конкуренције и то тако што би се она ускладила са најбољом светском праксом у том погледу.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је, по службеној дужности, поступак испитивања повреде конкуренције против SERBIA BROADBAND – SRPSKE KABLOVSKE MREŽE DOO BEOGRAD, а ради утврђивања постојања злоупотребе доминантног положаја, у смислу члана 16. Закона о заштити конкуренције.

Анализом извештаја о извршавању услова одређених решењем Комисије број 6/0-03-01/2017-26 од 13.03.2017. године друштву СББ, којим је условно одобрено спровођење концентрације која настаје стицањем контроле друштва СББ над привредним друштвом Interaktivne kablovske objedinjene mreže – I.KOM d.o.o, Комисија је дошла до сазнања да је друштво СББ, 1. јануара 2018. године повећало накнаду за месечно одржавање кабловског дистрибуционог система и праћење кабловске телевизије за 100,00 динара, односно на 1.395,00 динара.

Како друштво СББ није пружило довољно доказа о трошковној оправданости висине накнаде за месечно одржавање кабловског дистрибуционог система и праћење кабловске телевизије у износу од 1.395,00 динара, Комисија ће у складу са чланом 41. Закона о заштити конкуренције („Службени гласник РС“, бр. 51/2009 и 95/2013 – у даљем тексту: Закон) утврдити чињенично стање, односно утврдити да ли је цена за предметну услугу утврђена у износу који је неправично висок, што може водити експлоатацији корисника ове услуге.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у овом поступку да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25, Београд.