Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић и члан Савета, Мирјана Мишковић Вукашонивић, присуствовали су 23. септембра, на  позив Федералне антимонополске службе Руске Федерације,  јубиларној седници поводом 25 година од њеног оснивања и „Недељи конкуренције“ у Москви. Тим поводом председник Комисије је имао запажено излагање на свечаном делу седнице, коме је присуствовао и председник Руске Федерације Владимир Путин.

Председник Комисије др Милоје Обрадовић  у свом обраћању је истакао да је политика конкуренције одавно превазишла националне оквире и да она не зависи само од домаћих правила рада, већ се усклађује редовно са општим правилима заштите конкуренције која важе у свету. Зато је сарадња са телом за заштиту конкуренције Руске Федерације, која  је по његовим речима, подигнута на највиши ниво последњих пар година, отворила  још једно значајно поглавље развоја српске Комисије за заштиту конкуренције. Бржа размена информација, упоредна пракса, као и могућности размене искустава кроз заједничке скупове, од велике су користи стручној служби Комисије.

Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије и Федерална антимонополска  служба Руске Федерације потписале су Споразум о сарадњи 2012. године,  након чега је уследио низ заједничких активности које су значајно утицале на унапређење рада Комисије. На основу Споразума организовани су семинари и обука у тренинг центру ФАС-а у Казању, где  су учествовали многи запослени из стручне службе Комисије, као и студијска посета и боравак руских колега претходне године у Србији.

Комисија за заштиту конкуренције је упутила данас Министарству за државну управу и локалну самоуправу Мишљење на Предлог Закона о општем управном поступку.

У Привредној комори Србије одржана је стручна конференција поводом завршетка пројекта „Јачање капацитета Комисије за заштиту кокуренције“ који је финасирала Европска унија.

У уводном делу Конференције потписан је Споразум о сарадњи Комисије за заштити конкуренције и Привредне коморе Србије. Овим Споразумом, наставља се унапређивање досадашње успешне сарадње Комисије и Привредне коморе на пољу заштите конкуренције ради ефикасног деловања тржишта производа и услуга. Пословна заједница кроз сарадњу Привредне коморе и Комисије за заштиту конкуренције ће ићи у корак са европским стандардима на пољу права и политике конкуренције, што представља битан сегмент процеса приступања у пуноправно чланство у Европској унији.

Главне теме током конференције су биле представљање модела корпоративне одговорности, као и принципи и могућности имунитета од казни (leniency програм). Модел корпоративне одговорности представља систем интерних правила које компанија усваја и примењује у циљу поштовања правила конкуренције, а како би избегле високе казне које су прописане за случајеве нарушавања, ограничавања или спречавања конкуренције на тржишту.

Председник Комисије за заштиту конкуренције, доц. др Милоје Обрадовић је рекао да ће се у наредном периоду Комисија, пре свега, борити против картела и злоуотребе доминантног положаја – проблема који имају и друге земље, који је највише заступљен тамо где се одвијају значајне пословне активности. Како је објаснио, циљ Комисије није да кажњава учеснике на тржишту, већ да они поштују стандарде пословања. Подсећајући на преговарачко Поглавље 8 које регулише област конкуренције, Обрадовић наглашава да је у Србији заштита конкуренције у највећој мери усклађена са законодавством ЕУ.

Завршна конференција је уједно послужила да се сумирају резултати овог успешног пројекта али и као оквир за размену знања ради унапређења политике заштите конкуренције у Србији, као једне од најважнијих политика за функционисање слободног тржишта.

Као најважнији резултати пројекта, наведени су увођење електронског система за управљање предметима и оперативне базе података, израда стратешког плана Комисије за наредни период, као и комуникационе стратегије, али и финализација „Приручника за поступање“ који прописује све кораке у процедурама из надлежности Комисије за заштиту конкуренције. Такође реализовано је мноштво обука, радионица и симулација како би се запослени стручна лица Комисије припремили за успешно обављање ненајављених увиђаја (dawn-raid). Први ненајављени увиђају су успешно извршени и што је посебно позитивно наглашено од стране представника Делегације ЕУ – коришћена је софистицирана опрема и форензички софтвер (набављени у оквиру истог ИПА програма из кога се финансирао цео Пројекат). Поред Стратешког план развоја и Комуникационе стратегије, припремљен је и план заступања (advocacy) Комисије која је почела да се примењује и даје прве резултате у комуницирању са јавностима и заступању политике и права конкуренције код државних органа, стручне и опште јавности. Успешно су организоване Јесења школа конкуренције и обуке стручних лица из Привредне коморе, који ће бити у могућности да пруже релевантне информације пословној заједници о праву и политици конкуренције. Конференција је послужила за представљање и увођење модела корпоративне одговорности, чијом применом се умањује неизвесност са којом се суочавају учесници на тржишту, а предупређују недозвољена понашања што доводи до јачања конкуренције, односно до повећања економске ефикасности и понуде квалитетнијих роба и услуга.

На конференцији су учествовали и Фрејк Јанмат шеф одељења за европске интеграције и економска питања Делегације Европске уније у Србији, Андреј Плахутник вођа пројекта, чланови Савета Комисије, као и представници пословних удружења и компанија.

Пројекат је реализован од септембра 2012. до септембра 2015. У складу са обавезама из Споразума о стабилизацији и придруживању, пројекат се фокусирао на техничку и оперативну подршку Комисији како би се појачали њени капацитети за спровођење политике заштитите конкуренције у Србији.

Комисија за заштиту конкуренције је по службеној дужности покренула поступак испитивања концентрације која је спроведена иако није одобрена у складу са Законом о заштити конкуренције, а која је, према основаној претпоставци, настала стицањем непосредне контроле од стране друштва AGRISER d.o.o. из Београда, улица Теразије број 8, над делом имовине друштва Алекса Шантић а.д. из Алексе Шантића, Сомбор, улица Солунских добровољаца број 3, коју чини пољопривредно земљиште са пратећим објектима. У предметном поступку Комисија ће испитати да ли је у конкретном случају поступано супротно одредбама члана 63. Закона, као и дозвољеност ове концентрације у складу са чланом 19. Закона, којим је прописано да су концентрације учесника на тржишту дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности, против привредних друштава Victoria Oil а.д. и Витал а.д., ради испитивања постојања рестриктивног споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којим се ограничава конкуренција на тржишту производње јестивог сунцокретовог уља у Републици Србији.

Наведена привредна друштва су закључила Уговор о пословној сарадњи чији је предмет производња производа рафинисаног сунцокретовог уља под робном марком купца (Витал) од стране продавца/произвођача (Victoria Оil) сходно потребама и налогу купца, као и купопродаја истих на начин и под условима који су ближе дефинисани самим Уговором. С обзиром да су наведена привредна друштва директни конкуренти на тржишту приозводње јестивог сунцокретовог уља, а имајући у виду претходно наведени уговор, Комисија је основано претпоставила постојање повреде конкуренције склапањем забрањеног споразума који за последицу може имати усаглашавање ценовне политике, ограничавање обима и квалитета производње, поделу тржишта и размену поверљивих пословних информација.

Комисија ће у испитном поступку предузети доказне радње у циљу утврђивања одлучних чињеница, које су од значаја за оцену постојања повреде конкуренције.

Комисија ће од 24. августа 2015. године наставити рад на новој адреси:

Савска бр. 25, IV спрат, Београд

Сви остали подаци од значаја за странке, укључујући бројеве телефона и e-mail адресе, остају непромењени.

Достављање и пријем поште ће до 01. септембра 2015. године бити могући и на старој и на новој адреси, а након тога, само на адреси:

Комисија за заштиту конкуренције
ул. Савска бр. 25/IV
11000 Београд

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности, против привредних друштава Fresenius Medical Care Србија д.о.о и Medicon д.о.о. и њихових специјализованих болница за хемодијализу, ради испитивања постојања рестриктивног споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којим се ограничава конкуренција на тржишту пружања услуге хемодијализе у Републици Србији.

Fresenius Medical Care Србија д.о.о и Medicon д.о.о. и њихове специјализоване болнице за хемодијализу су, према доступним информацијама, једини приватни здравствени центри који могу да понуде пружање услуге хемодијализе у Републици Србији за осигурана лица Републичког Фонда за здравствено осигурање, за која не постоје капацитети за лечење у здравственим установама из Плана мреже РФЗО. Наведена привредна друштва су у једном периоду су подносила заједничке понуде у поступцима јавних набавки за пружање услуге хемодијализе, чиме је у потпуности искључена конкуренција између ових учесника на тржишту. Након престанка заједничког учешћа, ова друштва су подносила одвојене понуде, али одређене чињенице и околности указју да су наставили да координишу своје учешће у поступцима јавних набавки, што, уколико се потврди у испитном поступку, представља ограничавање конкуренције на релевантном тржишту. На основу претходно наведеног, Комисија је основано претпоставила постојање повреде конкуренције забрањеним договорима о учешћу у поступцима јавних набавки, које спроводи Републички Фонд за здравствено осигурање за пружање услуге хемодијализе осигураним лицима РФЗО.

Комисија ће у испитном поступку предузети доказне радње у циљу утврђивања одлучних чињеница, које су од значаја за оцену постојања повреде конкуренције.

Комисија и овом приликом истиче да откривање и санкционисање картела, а нарочито намештених понуда у поступцима јавних набавки, представља приоритет у раду Комисије из разлога што ова врста рестриктивних споразума представља најтежу повреду конкуренције, којом се искључују све користи од конкурентског надметања на тржишту, повећава потрошња буџетских средстава институција које спроводе јавне набавке и ограничава могућност избора производа/услуга.

Комисија користи прилику да свим учесницима на тржишту још једном скрене пажњу на законску могућност да буду ослобођени плаћања мере заштите конкуренције (која износи до 10% укупног прихода), односно да им иста буде умањена, уколико Комисији пријаве постојање споразума и/или доставе доказе који ће омогућити доношење решења о повреди конкуренције из члана 10. Закона. Програм „имунитета“ је уређен чланом 69. Закона о заштити конкуренције и релевантним подзаконским актима (Уредбом и Смерницама Комисије) који су објављени на интернет страници Комисије www.kzk.gov.rs.

У току протекле недеље Комисија је покренула поступке за утврђивање постојања повреде конкуренције у вези са дистрибуцијом електронских цигарета и течности за електронске цигарете и на основу законских овлашћења, извршени су ненајављени увиђаји у просторијама странака на више локација на територији града Београда. Поступци су покренути због сумње да су учесници на тржишту закључили споразуме о утврђивању минималних цена у трговини на мало.

Ненајављени увиђај је изненадна контрола просторија, односно података, исправа и ствари које се налазе на том месту, о чему се обавештава странка, односно држалац простора и ствари у тренутку извођења увиђаја и на лицу места. Овај инструмент је изузетно ефикасан за откривање картелског договарања и других облика повреда конкуренције. Током спровођења ненајављених увиђаја, Комисија је имала пуну сарадњу учесника у поступку.

Резултат ефикасне политике спречавања повреда конкуренције је пре свега, корист потрошача, преко бољег избора, квалитета и нижих цена роба и услуга. Ефикасна политика заштите конкуренције омогућава и корист за конкуренте, јер се спречавањем картела и злоупотреба доминантног положаја стварају равноправни услови за све учеснике на тржишту.

Комисија у овом тренутку није у могућности да пружи више информација, како не би угрозила даље вођење поступака.

Пресудом Управног суда бр. 1 У 177/15 од 07.05.2015. године одбијена је тужба Јавног комуналног предузећа „Погребне услуге” Београд и потврђено је решење Комисије за заштиту конкуренције од 27.11.2014. године, којим је утврђено да је ЈКП „Погребне услуге“ злоупотребило доминантан положај, тиме што је Ценовником осталих услуга прописало неправичну накнаду на име трошкова контроле извођења каменорезачких радова, односно постављања, преправке и уклањања надгробног обележја (споменика) и других предмета на гробљима којима управља ово предузеће. Такође, утврђено је да је ЈКП „Погребне услуге” давање на коришћење гробног места везивало за истовремену продају споменика, израђеног и унапред постављеног од стране ЈКП „Погребне услуге”, на гробљима којима управља ово предузеће.

Комисија за заштиту конкуренције у сарадњи са ПКС унапређује политику конкуренције у Србији
Представници Комисије за заштиту конкуренције су учествовали на семинару као предавачи у Привредно комори Србије у сарадњи са ПКС и пројектом Унапређење конкуренције у Србији који финансира ЕУ, а спроводи Немачка агенција за међународну сарадњу (ГИЗ), који представља део програма за унапређење политике конкуренције у Републици Србији.
О методологији одређивања границе релевантног тржишта говорио је Милан Костић, док је улогу и праксу Комисије за заштиту конкуренције представио Небојша Миленковић. Андреј Плахутник указао је на процену ефикасне конкуренције и ограничавање, затим, на недозвољена ограничења и значај одређивања релевантног тржишта.