Припремним састанком, одржаним у просторијама Комисије за заштиту конкуренције, започета је реализација двогодишњег пројекта „Изградња капацитета Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије“, коју финансира Европска банка за обнову и развој.

Основни циљ пројекта је унапређење рада Комисије кроз израду нацрта смерница, припрему појмовника термина везаних за заштиту конкуренције који ће омогућити њихову стандардизацију, одржавање тренинг програма који се обезбедити ефикаснију интеракцију бројних секторских регулатива и законодавног оквира политике заштите конкуренције, организацију студијских посета најразвијенијим европским телима за заштиту конкуренције, набавку новог економетријског софтвера и обуку економиста запослених у Комисији за његово коришћење.

Израда нацрта смерница за самопроцену рестриктивних споразума, као и за процену хоризонталних концентрација обогатиће законодавни оквир политике заштите конкуренције, обезбеђивањем јасних упутстава учесницима на тржишту у вези приступа Комисије у две кључне области рада. Један од важних резултата пројекта биће и израда појмовника који ће допринети разумевању специфичне техничке терминологије заштите конкуренције која тренутно или није преведена на српски језик или није коришћена на стандардизовани начин. Такође, сваки тренинг програм у оквиру пројекта ће се фокусирати на специфичне случајеве који се односе на међусобни однос закона о заштити конкуренције и секторске регулативе. Предмети о којима ће бити дискутовано ће бити из групе важних предмета из праксе ЕУ.

На припремном састанку представљен је оквирни план пројекта и његова динамика, а разматрани су и сви аспекти имплементације пројекта.

Припремном састанку су, у име међународног Конзорцијума који ће водити пројекат, а који је победио на тендеру који је расписала ЕБРД – присуствовали професор Јанис Кацоулакос (Yannis Katsoulacos) вођа пројекта и професор Борис Беговић, вођа пројекта у Србији. Комисију су представљали руководиоци свих сектора Комисије, као и представници Стручне службе који ће бити носиоци појединачних активности.

У консултантском тиму који је, за реализацију овог пројекта, изабран од стране ЕБРД се налазе угледни домаћи и страни експерти као што су професор Џозеф Харингтон САД (Joseph Harrington), професор Кристос Генакос (Christos Genakos), доцент Василики Багери – Грчка, (Vasiliki Bageri), професор Расел Питман – САД, (Russell Pittman), као и доцент Бојан Ристић, професорка Радмила Драгутиновић – Митровић и професор Душан Поповић – Србија.

Председник Комисија за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић састао се са шефом Делегације Европске уније у Србији, Семом Фабрицијем.

Главне теме разговора биле су активности Комисије за заштиту конкуренције на унапређењу привредног амбијента у Републици Србији, а посебно оне везане за процес преговора о придруживању, у оквиру Поглавља 8: Политика заштите конкуренције.

Др Обрадовић је упознао амбасадора Фабриција са досадашњим радом и плановима Комисије, нарочито оним који су везани за израду нацрта новог закона и усаглашавање законодавног оквира политике заштите конкуренције са правним тековинама ЕУ.

Током разговора амбасадор Фабрици одао је признање раду Комисије и оценио да је учињен значајан напредак у протеклих неколико година, посебно у области промовисања заштите конкуренције и подизању свести о значају конкуренције у Србији.

„Правична конкуренција је суштински елемент транспарентног пословног окружења у Србији. ЕУ веома цени рад који је Комисија за заштиту конкуренције учинила у протеклим годинама – овај напредак је препознат и у извештају Европске комисије за Србију из 2018. године. Позивам Комисију да настави са таквим радом и позивам све релевантне заинтересоване стране да се постарају да Комисија може независно да врши свој мандат“, рекао је Фабрици.

У оквиру пројекта „Изградња капацитета Комисије за заштиту конкуренције“, а који КЗК спроводи у сарадњи са Европском банком за обнову и развој, шест запослених у Стручној служби Комисије за заштиту конкуренције похађало је Европску летњу школу политике и регулативе конкуренције – CRESSE на Криту. Представници Комисије присуствовали су и CRESSE Годишњој конференцији.

CRESSE је међународна мрежа научника и практичара са истраживачким или професионалним интересовањем у области политике конкуренције и регулативе повезаних индустрија, основане 2005. године, а којом управља атински Факултет за економију и пословање.

Циљ Летње школе за економисте и Курса за правнике је упознавање учесника са актуелном стручном литературом, развојним трендовима у области права конкуренције као и методама које се користе ради процењивања пословних пракси у контексту примене регулативе из области заштите конкуренције. Школа обезбеђује и опсежни преглед најактуелнијег развоја економске теорије, емпиријских анализа, као и законодавног оквира у области заштите конкуренције. Очекује се да након овог усавршавања, запослени у Комисији додатно побољшају своје академске вештине и осим практичног рада на предметима, дају свој допринос промоцији и унапређењу знања учесника на тржишту и кроз објаву радова на тему политике заштите конкуренције.

Летњу школу похађали су правници и економисти из Сектора за правне послове, Сектора за утврђивање повреда конкуренције, Сектора за испитивање концентрација и Сектора за економске анализе Комисије за заштиту конкуренције.

Комисија за заштиту конкуренције упутила је, поводом неистинитих информација објављених на порталу „Србија данас одговор. Овим путем Комисија упознаје и ширу јавност са информацијама везаним за овај случај.

О Д Г О В О Р

У медију „Србија данас“, који се дистрибуира путем интернета, у оквиру текстова непознатог аутора, објављене су неистините и непотпуне информације о раду Комисије за заштиту конкуренције.

У поступању против ЕПС Дистрибуције, Комисија је донела решење о злоупотреби доминантног положаја због наметања неједнаких и неправичних услова пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту чиме су поједини учесници доведени у неповољнији положај у односу на конкуренте наметањем неправичних услова пословања, у децембру 2016. године, а које је првобитно потврђено од стране Управног суда. ЕПС Дистрибуција је користећи право на ванредни правни лек, уложила Врховном касационом суду тужбу на пресуду Управног суда, након чега је Врховни касациони суд укинуо пресуду и вратио предмет Управном суду на поновно одлучивање. У извршењу ове пресуде Управни суд је поништио решење Комисије и предмет вратио на ПОНОВНО ОДЛУЧИВАЊЕ.

Тачно је да је Комисија у решењу изрекла меру заштите конкуренције у висини 330 милиона динара, али нису тачни наводи из објављених текстова да је Управни суд наложио Комисији да врати свих 330 милиона динара ЕПС Дистрибуцији и 35 милиона динара затезне камате, јер такав налог не постоји. При томе, Комисија не би ни могла да врати наведену суму, јер се она не уплаћује на рачун Комисије, него у буџет Републике Србије. Комисија је први пут упозната о наводном постојању камате и њеном износу тек у наведеном тексту и нема сазнања ко, где и како је одредио овај износ камате, као ни да ли ће камата уопште бити обрачуната. Пресуда не може ни да садржи овај износ, јер је захтев за повраћај новца од стране ЕПС Дистрибуције поднет Министарству финансија – Пореској управи 21.06.2018. а пресуда Управног суда је донета 23.02.2018. године.

Поводом тврдњи да је Комисија признала Косово као независну државу, које су изнете чак и у наслову једног од текстова, Комисија истиче да не жели да буде увучена у покушај политизације овог предмета. Комисија је, као и у свим досадшњим одлукама, дефинисала релевантно географско тржиште држећи се чињеница и Закона, тако да ова дефиниција није повезана са питањем статуса АП КиМ, нити територијалним уређењем Републике Србије. Она зависи од низа околности, махом економских, те се често дешава да дефинисано релевантно тржиште буде шире или уже од територије Републике Србије (као нпр. територија града Београда, Западна Србија, аеродромски пар Београд-Рим и др.). Следећи логику аутора текста када Комисија дефинише релевантно географско тржиште уже од националног, да ли то значи да тиме и признаје независност тог дела територије? Неспорно је да ЕПС Дистрибуција обавља своју делатност само на територији коју је Комисија дефинисала као релевантно географско тржиште, при чему то потврђује и Агенција за енергетику, како на својој веб страници, тако и у допису АЕРС-а од 17.априла 2018. године. У овом допису АЕРС, између осталог, наводи да је „оператор дистрибутивног система ЕПС Дистрибуција једини енергетски субјект који делатност дистрибуције електричне енергије управљања дистрибутивним системом обавља на територији Републике Србије, без АПКМ”. Комисија је све ово детаљно образложила у решењу у делу о дефиницији релевантног географског тржишта (стране 12 – 19). Напомињемо да је у образложењу решења наведено и да је Комисија утврдила да је на интернет страници ЕПС Дистрибуције објављен Информатор о раду за 2016.годину, где је на стр.30 под тачком 6. наведено да друштво ЕПС Дистрибуција своју делатност обавља на конзумном подручју Републике Србије, с тим да је у Извештајима о раду АЕРС-а за 2015. и 2016. годину прецизирано „Делатност дистрибуције електричне енергије је, на територији Републике Србије без АПКМ, у првој половини 2015. године обављена у оквиру пет ПД за дистрибуцију електричне енергије”.

Непознати аутор портала Србија данас, Комисији инпутира да „не поштује законе и судове Републике Србије” што апсолутно није прихватљиво, односно нетачна је тврдња да је пресудом Управног суда наложено Комисији да изврши вештачење и спроведе усмену расправу, а што према наводима Србија данас, није учинила. Појашњења ради, цитирамо навод из пресуде: „У поступку поновног одлучивања… ће ценити и предлог тужиоца (ЕПС Дистрибуција прим.аут.) за одговарајуће вештачење…”. Комисија је у поновној одлуци оценила изнети предлог, те тиме и поступила по налогу из пресуде. Стога се пресудом и не налаже вештачење, при чему се у истој усмена расправа ни не спомиње.

Можда занемаривање појединих речи из пресуде од стране аутора текстова објављених на сајту Србијаданас, није важно просечном читаоцу, али су управо те речи кључне за доказивање поступања Комисије по налогу Управног суда.

Још један начин да се компромитује политика заштите конкуренције и рад Комисије јесте навод изнет у тексту да “Комисији грађани нису битни, јер Комисија није узела у обзир какав утицај има понашање ЕПС Дистрибуције на тржишту на крајње потрошаче, односно грађане Србије”. Комисија је управо узимајући у обзир добробит за потрошаче, својим поступањем отклонила повреду конкуренције и тиме спречила да се индиректно негативни ефекти прелију на крајње потрошаче. Комисија је детаљно објаснила ефекте повреде конкуренције учињене од стране ЕПС Дистрибуције, и то у ланцу од директних купаца који послују са ЕПС Дистрибуцијом до крајњих потрошача.

Комисија напомиње да је сврха поступка била да обезбеди једнаке услове пословања за све купце који су пословали са ЕПС Дистрибуцијом, без обзира на њихову власничку структуру. Инфографик „Слободно тржиште електричне енергије” који је део једног од текстова, управо говори у прилог оправданости поступања Комисије, зато што приказује цене електричне енергије и удео на тржишту ЕПС Снабдевања који падају након покретања поступка пред Комисијом, као и након доношења решења из децембра 2016. године.

Циљ политике заштите конкуренције и јесте обезбеђивање конкурентске борбе између што већег броја учесника, што води ка снижавању цена или побољшању квалитета, а што је принцип који је испоштован и приликом доношења овог решења Комисије. Ове циљеве у свом раду Комисија постиже поступањем у односу на учеснике на тржишту, без обзира на њихову власничку структуру и величину, на шта је и Закон о заштити конкуренције обавезује.

Због оваквог приступа коментарисања рада и одлука, Комисија је принуђена да одступи од своје уобичајене праксе некоментарисања и полемисања са широм јавности пре правоснажности одлуке коју је донела.

И на крају поводом тврдњи аутора да Комисија „није нашла за сходно да да одговор грађанима на ова питања” истичемо да смо 22.06. (кроз два дописа), као и 25. и 26.06.2018. покушали да одговоримо на сва постављена питања и новинарима портала Србијаданас доставили линк ка решењу, у коме је на 50 страна детаљно образложена одлука Комисије.

Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије

Председник Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије др Милоје Обрадовић и декан Факултета за економију, финансије и администрацију – ФЕФА проф. др Небојша Савић потписали су Меморандум о сарадњи Комисије за заштиту конкуренције и ФЕФА.

Меморандум о сарадњи дефинише успостављање стручне и едукативне сарадње ове две институције у области политике конкуренције кроз организацију семинара, гостујућих предавања стручњака из Комисије, заједничких тематских радионица, формирање програма студентских пракси и изборног предмета на мастер студијама, заједничке издавачке делатности из области конкуренције, сарадња са Институтом ФЕФА у изради економских анализа и слично.

Потписани документ ће омогућити заједнички рад на промоцији политике заштите конкуренције и подизању нивоа знања у области права конкуренције и квалитетнијег образовања студената ради остваривања тог циља.

Меморандум о сарадњи са ФЕФА је пети споразум ове врсте који Комисија има са члановима унивезитетске заједнице.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је, по службеној дужности, поступак испитивања повреде конкуренције против друштва Јавно комунално предузеће Градска топлана Ниш, ради утврђивања постојања повреде конкуренције, и то злоупотребе доминантног положаја из члана 16. Закона о заштити конкуренције.

Државна ревизорска институција је утврдила је цена услуге снабдевања топлотном енергијом одређивана на начин који одступа од прописане методологије, и то тако да исходује већим износом цене од износа цене који би се добио рачунањем у складу са методологијом. Државна ревизорска институција је нашла и да се цена за прикључак на топловодну мрежу обрачунава на начин који није предвиђен релевантним правним оквиром. Комисија је основано претпоставила да би фактурисање цена потрошачима на начин који је констатовала Државна ревизорска институција, могло да одступа од „трошковног принципа“, а што може представљати радњу повреде конкуренције из члана 16. став 2. тачка 1) Закона о заштити конкуренције. Постојање евентуалне повреде конкуренције Комисија ће испитати и утврдити у свему у складу са чланом 41. Закона.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у овом поступку да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25, Београд.

Председник Комисије др Милоје Обрадовић говорио је на састанку Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију који је одржан у Београду.

Др Обрадовић упознао је представнике Европске комисије са свим активностима у примени Закона о заштити конкуренције и степеном усклађености прописа из области заштите конкуренције са европским законодавством, а што је у складу са обавезама из члана 73. Споразума о стабилизацији и придруживању. Такође, подсетио је да је у току израда нацрта новог Закона о заштити конкуренције, који би требало да допринесе још ефикаснијој примени политике заштите конкуренције, као и пуној усаглашености овог са осталим прописима Републике Србије, а пре свих Закона о општем управном поступку.

Председник Комисије изнео је и податке о резултатима у примени политике заштите конкуренције у претходном периоду, уз констатацију да у све већем броју случајева органи извршне власти прихватају мишљења Комисије за заштиту конкуренције, што је важно у контексту обезбеђивања равноправних услова за све учеснике на тржишту.

У свом излагању, председник Комисије је нагласио  да се институција на чијем је челу, а у складу са могућностима и надлежностима, труди да допринесе креирању пројеката који би материју права заштите конкуренције приближили судијама, у циљу специјализације за рад на предметима из ове области,  што би утицало и на ефикаснију примену Закона о заштити конкуренције. У том контексту, нагласио је председник Обрадовић, ускоро ће се, у оквиру Твининг пројекта ЕУ,  чији је корисник Комисија за заштиту конкуренције, организовати читав низ радионица на којима ће представници судске власти бити у прилици да стекну квалитетна знања потребна за још ефикаснију примену права заштите конкуренције у Републици Србији.

“Комисија интензивно ради на подизању свести о важности заштите конкуренције у Србији, а спроводи и праксу укључивања свих заинтересованих приликом израде нацрта прописа, све у циљу обезбеђења транспарентности у раду Комисије“ поручио је саговорницима из Брисела председник Комисије др Милоје Обрадовић.

На састанку Пододбора који се редовно одржава у оквиру процеса приступања Србије ЕУ изнето је да наша земља прати динамику развоја заштите конкуренције у ЕУ и тежи да у што већој мери усклади своје стандарде са стандардима у ЕУ. То потврђује и оцена ЕК у недавно објављеном Извештају о напретку за 2017. годину, а у коме се наглашава да је дошло до повећања имплементације у примени права заштите конкуренције, како по броју предмета, тако и по релативној величини и значају компанија које се истражују, као и да Комисија сваке године унапређује свој рад, што позитивно утиче на унапређење привредног амбијента у Републици Србији.

Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић примио је високог званичника Јапанске комисије за фер трговину – JFTC Хироши Јамаду (Hiroshi Yamada).

Др Обрадовић је господина Јамаду упознао са активностима и плановима Комисије за заштиту конкуренције и истакао значај који за њу има подршка Јапана, као државе, амбасаде ове земље у Београду, као и јапанског тела за фер трговину. У том смислу, нагласио је потребу да се сарадња продубљује, како кроз програме техничке помоћи, тако и кроз размену стручњака из области политике заштите конкуренције.

Представник Јапанске комисије за фер трговину изнео је планове овог тела за проширење сарадње са српским колегама. JFTC је врло заинтересован да подржи Србију на путу даљег усклађивања законодавног оквира са правом ЕУ. Такође, истакнута је и спремност за пружање техничке помоћи Комисији за заштиту конкуренције, а упућен је и позив да представници Комисије учествују на конференцији која ће се, у оквиру ICN-а одржати у новембру ове године у Токију.

Јапанска комисија за фер трговину – JFTC обележило је прошле године 70 година постојања, колико је прошло и од почетка спровођења првог антимонополског закона у Јапану.

Састанку су присуствовали и први секретар Амбасаде Јапана у Београду Атсуко Шиотани (Atsuko Shiotani), члан Савета Комисије за заштиту конкуренције др Вељко Милутиновић и виши саветник у Сектору за заступање политике конкуренције и међународну сарадњу Нина Васић.

Комисија за заштиту конкуренције је, у поступку поновног одлучивања, дана 18.06.2018. године донела решење којим је поступила у складу са пресудом Управног суда. Наведеном пресудом је поништено претходно решење Комисије о утврђивању повреде конкуренције друштва ЕПС дистрибуција и предмет враћен Комисији на поновно одлучивање.

Као и приликом првог одлучивања Комисија је и овај пут нашла да друштво ЕПС Дистрибуција има доминантан положај који је злоупотребљен.

Комисија је одобрила концентрацију учесника на тржишту која настаје стицањем контроле од стране привредног друштва VINCI Airports Serbia d.o.o. над пословањем привредног друштва AD AERODROM NIKOLA TESLA, које се односи на делатност управљања Аеродромом „Никола Тесла“ у Београду.

Предмет циљног пословања чине концесиона средства, како су дефинисана у Уговору о концесији за финансирање, развој кроз изградњу и реконструкцију, одржавање и управљање инфраструктуром АД Аеродрома Никола Тесла Београд и обављање делатности оператера аеродрома на Аеродрому Никола Тесла у Београду. VINCI Airports Serbia d.o.o. послује у оквиру „VINCI“ групе друштава, која до сада, није обављала делатност оператера аеродрома нити пословала на тржишту аеродромских услуга у Србији.

Решење ће бити објављено на сајту Комисије када се за то буду стекли услови, односно након протека рока за жалбу на закључак о заштити података.