Komisija za zaštitu konkurencije po službenoj dužnosti, pokrenula je postupak ispitivanja koncentracije koja je nastala sticanjem neposredne kontrole nad delom imovine-nepokretnšću, odnosno poslovnom zgradom društva Delta Holding d.o.o. od strane Banca Intesa a.d. Ova koncentracija je sprovedena iako nije prijavljena i odobrena u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije

Komisija će u ispitnom postupku oceniti Zakonom propisane kriterijume (član 19) kojima se utvrđuje dozvoljenost koncentracije a naročito, okolnost da se radi o sprovedenoj a neprijavljenoj koncentraciji, a što je bila obaveza učesnika na tržištu (član 63).

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju relevantnog činjeničnog stanja u ovom postupku da ih neodložno dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu Savska 25/IV, Beograd.

Zakonom je propisano da su koncentracije učesnika na tržištu dozvoljene, osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu Republike Srbije, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.

Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je dana 28.01.2016. godine Rešenje kojim je utvrdio postojanje povrede konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije i odredio meru zaštite konkurencije čime je okončan postupak, koji je Komisija vodila po službenoj dužnosti protiv društva Umbrella Corporation LTD d.o.o., iz Beograda, preduzetnika Nataše Mladenović, Apoteka Zvončica Lek Beograd-Palilula i preduzetnika Zinaide Konjević, samostalna trgovinska radnja za promet robe na malo i komisonu prodaju Šahin, Beograd-Stari Grad.

Rešenjem je utvrđeno da su stranke u postupku učinile povredu konkurencije iz člana 10. Zakona tako što su utvrdile minimalne prodajne cene u daljoj prodaji. Povreda konkurencije je vezana za distribuciju elektronskih cigareta i tečnosti za elktronske cigereta gde je društvo Umbrella Corporation LTD d.o.o., iz Beograda, kao prodavac, nudilo zaključenje ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, ostalim strankama u postupku, kao kupcima, ali pod uslovom da kupci u daljoj prodaji ne prodaju ugovorene proizvode ispod vrednosti preporučenih cena, što su oni i prihvatili. Na taj način su stranke u postupku zaključile restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane, čime su učinile povredu konkurencije iz člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona o zaštiti konkurencije.

Učesnicima na tržištu određena je mera zaštite konkurencije, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa, i to privrednom društvu Umbrella Corporation LTD d.o.o. u visini od 1.604.944,00 RSD, preduzetnici Nataši Mladenović u visini od 13.124,00 RSD i preduzetnici Zinaidi Konjević u visini od 13.445,00 RSD .

Takođe se zabranjuje ovim učesnicima na tržištu svako buduće postupanje kojim bi se moglo sprečiti, ograničiti ili narušiti konkurencija, izričitim ili prećutnim ugovaranjem odredbi koje sadrže obavezu kupca na primenu minimalne, zaštitne, fiksne i/ili preporučene cene, u daljoj prodaji.

Komisija je prilikom izricanja mera zaštite konkurencije uzela u obzir sve olakšavajuće okolnosti u korist stranaka u postupku, sledeći politiku da izricanje mera pre svega deluju preventivno protiv povreda konkurencije od strane učesnika na tržištu.

Viši savetnik u Komisiji za zaštitu konkurencije Marina Joksimović je učestvovala na panel diskusiji, “Tržište kablovske televizije i zaštita konkurencije u Srbiji” koje je u Radison Blu hotelu organizovao Danas konferens centar. Na panelu su učestvovali i viši pravni savetnik u Regulatornom telu za elektronske medije (REM) Marija Ćosić i šef pravne službe Slobodan Milinković iz provajdera Kopernikus tehnolodži.

Tema skupa bila je stanje na tržištu kablovske televizije, na kome je konstatovano da se tržište ukrupnjava, ali i da zbog novih tehnologija kao što su telefonske aplikacije, sve više opada broj kablovskih korisnika, kojih sada ima nešto manje od milion.

Predstavnica Komisije istakla je da je važno obezbediti jednake mogućnosti svim učesnicima na tom tržištu i objasnila da je uloga Komisije da kontroliše da na ovom tržištu ne dođe do „veštački izazvanih“ poremećaja, odnosno da utvrdi da li je došlo do zloupotrebe dominantnog položaja ili do zaključenja zabranjenog sporazuma. Naglasila je da nije sporan, odnosno zabranjen dominantan položaj, već njegova zloupotreba, pri čemu se položaj ne utvrđuje samo na osnovu udela na tržištu. Ona je rekla da ne postoji prag za koji može da se kaže da je neko dominantan na tržištu dodajući da je po ranijem zakonu postojala pretpostavka posedovanja dominantnog položja iznad praga od 40 odsto tržišnog udela.

Naglašeno je da je u ovoj oblasti regulator (RATEL) taj koji unapred reguliše tržište a Komisija samo naknadno utvrđuje da li su načinjene povrede prilikom distribucije medijskog sadržaja.

Slobodan Milinković iz provajdera Kopernikus tehnolodži, iskoristio je priliku da iznese nekoliko problema sa kojima se provjderi kablovskih operatera susreću u praksi, pored slabljenja kupovne moći stanovništva.

Prema rečima Marije Ćosić, višeg pravnog savetnika Regulatornog tela za elektronske medije-REM, Zakon o elektronskim medijima je dao regulatorima veći nadzor nad kablovskim operatorima ali u smislu omogućavanja što boljeg prava na informisanje, zaštitu autorskih prava i sl. U Srbiji ima 98 kablovskih operatora 142 izdate dozvole za pružanje medijskih usluga na zahtev domaćim kablovskim televizijama. “Operatori imaju pravo da određuju koji će program emitovati, jedino što je obavezno je da distribuiraju javni servis. I u ovom zakonu postoji pravni institut koji se zove “Must carry” i koji je prihvaćen u celoj Evropi i svetu a koji omogućava da država ustanovi koja vrsta programa predstavlja javni interes. U tom slučaju emiter može da zahteva da se takva vrsta programa koji je deo njegove ponude obavezno emituje na određenom području a RATEL je taj koji utvrđuje da li neki operator ima značajnu tržišnu snagu, a odbija da takav obavezan program emituje”, objasnila je Ćosić.

Cilj uputstva je da se olakša učesnicima na tržištu da izbegnu svaku situaciju u kojoj bi sklapanjem restriktivnih sporazuma mogli doći pod udar sankcija zaprećenih Zakonom.

Ovo Uputstvo sadrži preporuke u vezi sa podnošenjem zahteva za pojedinačno izuzeće restriktivnih sporazuma od zabrane i bazirano je na brojnim situacijama u kojima se Komisija u svom dosadašnjem radu susrela sa pitanjima i dilemama učesnika na tržištu a u vezi postojanja restriktivnih sporazuma i mogućnosti njihovog izuzeća od opšte zabrane definisane Zakonom.

Povodom usvajanja nove Uredbe o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije (Sl. gl. RS, 5/16) Komisija za zaštitu konkurencije ukazuje na obavezu učesnika na tržištu da prijave koncentraciju.

Zakonom o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“ br. 51/09 i 95/13), utvrđena je obaveza prijave koncentracije (notifikacija), na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom i Uredbom o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije („Službeni glasnik RS“ br. 89/09). Takođe je utvrđena dužnost učesnika u koncentraciji da prekinu sprovođenje koncentracije do donošenja rešenja Komisije, kao i njena nadležnost da u slučaju sprovođenja koncentracije suprotno ovim obavezama, odredi meru zaštite konkurencije učesniku na tržištu, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda.

Nepoštovanje obaveza koje se odnose na prijavu koncentracije u Zakonom propisanom roku (član 63.) i prekid sprovođenje koncentracije do donošenja rešenja Komisije, predstavljaju povredu Zakona i u slučajevima u kojima se utvrdi njeno postojanje, Komisija će rešenjem odrediti meru plaćanja procesnog penala, odnosno meru zaštite konkurencije, Ove obaveze odnose se, shodno odredbi člana 3. Zakona, na sve učesnike na tržištu, uključujući i javna preduzeća koja, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani članom 61. Zakona koji se odnose na ukupan godišnji prihod, moraju da prijave sticanje kontrole nad drugim učesnikom na tržištu.

Značaj poštovanja Zakonom propisanih obaveza koje se odnose na prijavu koncentracije i prekid njenog sprovođenja do donošenja rešenja Komisije, treba posmatrati prvenstveno u kontekstu mogućih negativnih efekata koji koncentracije za koje nije pribavljeno odobrenje Komisije mogu imati na konkurenciju, čije se nastajanje i sprečava upravo ex ante (prethodnom) kontrolom koncentracija u cilju zaštite od ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije, odnosno stvaranja ili jačanja dominantnog položaja učesnika koncentracije na relevantnom tržištu.

Komisija je 19. januara 2016. godine donela zaključak o prekidu postupka ispitivanja povrede konkurencije pokrenutog po službenoj dužnosti protiv A.D. Železnice Srbije i prihvatila Predlog obaveza koji je podnelo Akcionarsko društvo „Železnice Srbije“ iz Beograda, a koje je Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“, spremno dobrovoljno da preuzme radi otklanjanja moguće povrede konkurencije.

Akcionarskom društvu za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“, određene su obaveze i rokovi za izvršenje obaveza koje su definisane u 34 tačke Zaključka broj: 5/0-02-07/2016-1, Komisije za zaštitu konkurencije.

Učesniku na tržištu Akcionarskom društvu za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“ naloženo je da do 31.12.2018. godine Komisiji za zaštitu konkurencije redovno dostavlja periodične izveštaje o ispunjenju obaveza.

Vlada Republike Srbije je 23. januara 2016. usvojila Uredbu o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije. Uredba je objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije br. 5/2016 od 25. januara 2016. i stupiće na snagu 02. februara 2016. godine od kada će početi da se primenjuje u radu Komisije. Prijave koncentracije koje budu podnete od 2. februara moraju biti u skladu sa ovom uredbom. Novom uredbom predviđena je mogućnost prijavljivanja koncentracija u skraćenom obliku, što će učesnicima na tržištu olakšati podnošenje prijava, smanjenjem potrebne dokumentacije koja se dostavlja u prilogu prijave. Uslovi za podnošenje prijave u skraćenom obliku propisani su istom uredbom. Komisija je spremna da primenom instituta pre-notification meeting (konsultacije pre podnošenja prijave) učesnicima na tržištu otkloni nedoumice u primeni Uredbe.

Komisija za zaštitu konkurencije je po službenoj dužnosti nastavila postupak ispitivanja koncentracije koji je pokrenut na osnovu prijave društva „Industrija mleka i mlečnih proizvoda Imlek“ a.d., iz Padinske Skele.

Koncentracija je prijavljena zbog sticanja 100% udela u društvu „Niška mlekara“ d.o.o. od strane kompanije „Imlek“.

Nakon što je izvršila uvid u dostavljenu dokumentaciju i na osnovu svih činjenica koje proističu iz sadržaja podnete prijave, Komisija je utvrdila da bi sprovođenjem prijavljene koncentracije, društvo „Imlek“ učvrstilo svoj položaj na tržištima otkupa sirovog kravljeg mleka, proizvodnje i prodaje mleka i mlečnih proizvoda, budući da su društva „Imlek“ i „Niška mlekara“ direktni konkurenti kao i da je društvo „Imlek“ najsnažniji učesnik na relevantnim tržištima.

Komisija će zato u ispitnom postupku dodatno oceniti sve zakonom propisane kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje dozvoljenost koncentracije, a ne samo strukturu relevantnih tržišta i položaj učesnika u koncentraciji na njima. Komisija će konkretno ispitati da li prijavljena koncentracija ispunjava uslove dozvoljenosti iz člana 19. Zakona o zaštiti konkurencije, odnosno da li bi se sprovođenjem koncentracije značajno ograničila, narušila ili sprečila konkurencija na tržištu Republike Srbije ili njegovom delu.

Komisija za zaštitu konkurencije je 18.12.2015. godine u podrubrici „Market test“ u okviru rubrike „Povrede konkurencije“ objavila Obaveštenje o podnošenju predloga obaveza (u skladu sa članom 58. Zakona o zaštiti konkurencije) koje je društvo „Železnice Srbije“ spremno dobrovoljno da preuzme radi otklanjanja moguće povrede konkurencije, sa pozivom svim zainteresovanim stranama da dostave pisane primedbe, stavove i mišljenja koji se odnose na predložene obaveze.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije zvanično je dobila organizaciju seminara Regionalnog centra OECD-a za konkurenciju, koji će biti održan od 27. do 29. septembra 2016. godine u Beogradu. Komisija je izabrana između velikog broja nacionalnih tela za zaštitu konkurencije koje su se prijavile za domaćina ovog prestižnog skupa.

Na predlog naše Komisije ovaj seminar biće posvećen temi Javno zastupanje/zagovaranje politike konkurencije (Competition Advocacy). Tema ima poseban značaj s obzirom da još uvek nije dovoljno razvijena svest o važnosti i dobrobiti pravila konkurencije, (kako na nivou izvršne vlasti, poslovne zajednice, sudova i akademske zajednice), ali i kod građana (kao potrošača).

Seminar će biti prilika za razmenu iskustava zemalja sa različitim stepenom razvoja prava konkurencije i prakse u njegovoj primeni. Ovakvi skupovi su od velikog značaja za zemlje koje razvijaju primenu prava zaštite konkurencije, u koje spada i Srbija, kao i prilika da se šira javnost upozna sa osnovnim pitanjima konkurencije, njenom značaju i uticaju na ekonomski napredak društva.

Organizacija seminara je još jedno priznanje Komisiji za njen rad na međunarodnom planu, a posebno što se organizuje u godini u kojoj Komisija obeležava deset godina od njenog osnivanja.

Na seminaru se očekuje učešće velikog broja predstavnika tela za zaštitu konkurencije iz različitih zemalja regiona i Evropske unije.