Комисија за заштиту конкуренције је по службеној дужности наставила поступак испитивања концентрације који је покренут на основу поднете пријаве друштва „Sunoko d.o.o.“ из Новог Сада. Концентрација настаје стицањем 100% удела овог друштва над привредним друштвом „Star Šećer d.o.o.“ из Сенте. Реализацијом ове концентрације „Sunoko“ би истовремено стекао и контролу над његовим зависним друштвом, шећераном „Te-To a.d.“ из Сенте.

На основу свих чињеница које проистичу из садржаја поднете пријаве, Комисија је утврдила да би спровођењем пријављене концентрације, друштво „Sunoko“ додатно учврстило свој положај на тржиштима откупа шећерне репе, производње шећера прерадом шећерне репе и продаје шећера. Будући да су друштво „Sunoko“ и шећерана „Те-То“ из Сенте директни конкуренти на овим дефинисаним релевантним тржиштима и да је друштво „Sunoko“ најјачи учесник на њима, Комисија ће у испитном поступку додатно испитати и оценити све законом прописане критеријуме на основу којих се утврђује дозвољеност концентрације, а који су прописани чланом 19. Закона о заштити конкуренције.

Председник Комисије за заштиту конкуренције донео је, на основу члана 35. став 2 Закона о заштити конкуренције, Закључак о покретању поступка по службеној дужности против предузећа „МИП-РШВ“ из Ћуприје, „Интер-механика“ из Смедерева, „Татравагонка братство“ из Суботице и „Шинвоз“ из Зрењанина, која се баве ремонтом шинских возила, ради испитивања повреде конкуренције из члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Поступак је покренут након иницијативе коју је Комисија примила 14. марта 2016. године. Подносилац иницијативе навео је да је извршена повреда конкуренције намештањем понуда у поступку јавне набавке услуге ремонта вагона за превоз угља. Оваква врста понашања учесника у јавним набавкама представља посебан облик рестриктивног споразума из члана 10. Закона, јер представља забрањени договор између учесника на тржишту – конкурената о условима учешћа у поступцима јавних набавки.

Након детаљне анализе свих навода и документације, дана 11. маја 2016. године донет је Закључак о покретању поступка. У оквиру поступка су у Ћуприји, Смедереву и Зрењанину обављени ненајављени увиђаји у просторијама учесника на тржишту.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничног стања у овом поступку да исте доставе на адресу: Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Закључак о покретању поступка објављен је у „Службеном гласнику Републике Србије“ бр. 47 /18.05.2016.

Комисија за заштиту конкуренције је Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре доставила Мишљење на Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о комуналним делатностима, у којем је нагласила да би Закон требало да омогући да одређене услуге, које су повезане са комуналним делатностима, а могу se обављати самостално, буду јасно одређене као услуге комерцијалног карактера, које могу да пружају под једнаким условима сви који испуњавају прописане услове, а не само један учесник на тржишту. Услови и критеријуми морају бити дефинисани тако да не ограничавају приступ тржишту постојећим и будућим учесницима на тржишту, нити да намећу услове који нису оправдани.

Комисија је изразила забринутост због новог законског решења које, према њеној оцени представља додатну баријеру, како за улазак нових, тако и за наставак пословања постојећих учесника на тржишту, са могућим озбиљним последицама на рад учесника на тржишту који су регистровани за обављање комуналних делатности. Наиме, Нацртом Закона је прописано да испуњеност услова за обављање комуналних делатности утврђује Привредна комора Србије, ако законом за поједину комуналну делатност није другачије прописано. Такође је утврђено да Привредна комора Србије издаје акт о испуњености услова за обављање комуналне делатности јавном предузећу, привредном друштву, предузетнику или другом привредном субјекту, који је уз захтев достави доказе прописане подзаконским актом, као и доказ о уплати трошкова за издавање акта о испуњености услова.

Предложено законско решење, према мишљењу Комисије, мења положај и улогу ПКС, тако што ствара значајну додатну обавезу за учеснике на тржишту, а Комисија сваку препреку, посебно на овом, иначе специфичном тржишту које би требало отварати за улазак нових учесника, оцењује као непотребну и потенцијално негативну за стање конкуренције. Став Комисије је да овај закон не би требало да поверава послове државне управе Привредној комори Србије, па је у складу са наведеним, предложена измена овог члана.

Мишљења Комисије, како је наведено, треба да омогуће да се, кроз сарадњу са предлагачима, допринесе изради квалитетнијих решења прописа. Као генерална оцену, у мишљењу је изнето да је један од најважнијих циљева прописа да се на тржишту обезбеде равноправни услови за деловање свих учесника, наравно под претпоставком да испуњавају потребне услове. Комисија је поново истакла да се само кроз „борбу“ конкурената квалитетом и ценом, могу остварити економски напредак и добробит друштва, а нарочито корист потрошача, што представља не само циљ Закона о заштити конкуренције, већ и јасног опредељења Републике Србије да конкуренција представља неопходан услов за развој привреде у целини.

Институционална изградња националних тела за заштиту конкуренције у Југоисточној Европи централна је тема међународног скупа која ће, 2. и 3. јуна ове године, бити одржан у Београду.

Организатори конференције су Европска банка за обнову и развој и Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије, а уз техничку подршку Центра за либерално-демократске студије (ЦЛДС).

Конференција “Институционална изградња националних тела за конкуренцију Југоисточне Европе” биће одржана у хотелу Meтропол Пaлас.

Уз представнике националних тела за заштиту конкуренције Југоисточне Европе, на скупу ће своје виђење могућих праваца институционалног унапређења ових тела, али и политике И права заштите конкуренције дати бројни светски и домаћи стручњаци из ове области.

Председник Комисије за заштиту конкуренције донео је, на основу члана 35. став 2 Закона о заштити конкуренције, Закључак о покретању поступка по службеној дужности против 26 учесника на тржишту геодетских услуга, ради испитивања повреде конкуренције из члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Поступак је покренут након иницијативе коју је Комисија примила 12. априла 2016. године. Подносилац иницијативе навео је да је у више поступака јавних набавки геодетских услуга почев од краја 2015. године утврђено да понуђачи достављају понуде са ценама које значајно превазилазе процењену вредност јавне набавке, што даље води до обуставе поступака.

Након детаљне анализе свих навода и документације, дана 19. априла 2016. године донет је Закључак о покретању поступка. На неколико локација обављени су ненајављени увиђаји у просторијама учесника на тржишту.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Закључак о покретању поступка објављен је у „Службеном гласнику Републике Србије“ бр. 45 /06.05.16.

Поводом обележавања деценије рада Комисије гост Комисије за заштиту конкуренције био је Вилијам Ковачић (William E. Kovacic), професор Универзитета Џорџ Вашингтон и директор Агенције за конкуренцију и тржиште Уједињеног Краљевства (CMA). Том приликом дао је интервју за мајски број месечника Нова економија. Интервју са професором Ковачићем можете прочитати овде.

Запослени у Стручној служби Комисије за заштиту конкуренције учествовали су на дводневној радионици за коришћење најсавременијих форензичких алата приликом ненајављених увиђаја. На радионици су запослени пролазили кроз симулацију сценарија претраге, као и анализу резултата за коришћење форензичког софтвера и опреме.

Циљ додатне обуке је унапређење знања овлашћених службених лица Комисије за заштиту конкуренције о техникама прикупљања података и тријаже, као и проценe врсте и количине података који се траже помоћу форензичких алата, а како би се постигла што већа ефикасност поступка ненајављеног увиђаја.

Ненајављени увиђај је инструмент који је предвиђен Законом о заштити конкуренције, а којим се врши изненадна контрола просторија, односно података, исправа и ствари, о чему се обавештава странка тек у тренутку извођења увиђаја на лицу места. Овлашћена службена лица врше ненајављени увиђај ако се основано сумња да постоји опасност уклањања или измене доказа који се налазе код странке или трећег лица.

Службено лице које спроводи увиђај дужно је да покаже службену легитимацију и закључак о извођењу увиђаја у пословним просторијама, односно да захтева да се омогући несметан улазак. Ствари од значаја за одлучивање у поступку, могу се привремено одузети током ненајављеног увиђаја до утврђивања свих релевантних података и чињеница које те ствари садрже, а најдуже до краја поступка.

Овај инструмент је изузетно ефикасан за прикупљање доказа и откривање картелског договарања и других облика повреда конкуренције.

Комисија за заштиту конкуренције и Министарство унутрашњих послова Републике Србије потписали су Споразум о сарадњи и Уговор о сарадњи у области форензике.

Споразумом се уређује асистенција полиције приликом појединих радњи у поступку предвиђеним Законом о заштити конкуренције, разменa информација и пружање услуга, стручна едукација и тренинзи у области дигиталне форензике за службена лица Комисије.

Уговор о сарадњи у области форензике дефинише техничку помоћ форензичких службеника МУП-а овлашћеним лицима Комисије приликом ненајављених увиђаја као и помоћ приликом вештачења и доказивања одређених чињеница у поступку а у складу са законима који уређују заштиту конкуренције и рад полиције.

Овим документима се комплетирају формални услови за међуинституционалну сарадњу, што ће значајно олакшати будући рад и ефикаснију борбу против повреда конкуренције. Такође ове две институције желе да обезбеде услове за унапређење сарадње у спречавању и откривању повреда конкуренције и њихових учинилаца у оквиру својих законских овлашћења.

Комисија за заштиту конкуренције одредила је меру процесног пенала учеснику на тржишту, „MB-Gas OIL“ д.о.о., Београд, у износу од 12.000 евра због непоступања по Захтеву Комисије за давање информација, од 26. фебруара ове године. Поменутим захтевом је наложено достављање података за потребе Секторске анализе стања конкуренције на тржишту трговине на велико и мало дериватима нафте у Републици Србији.

С обзиром на то да је рок за достављање тражених података истекао дана 07. марта 2016. године, а да се наведено привредно друштво није обратило Комисији са захтевом за продужење рока за достављање података, нити на други начин известило Комисију о разлозима свог непоступања по Захтеву Комисије, Савет Комисије је, донео одлуку о одређивању мере процесног пенала. Новчани износ мере процесног пенала утврђен је 500 евра, за сваки дан непоступања по Захтеву Комисије.

Мера процесног пенала у износу од 500 до 5.000 евра за сваки дан понашања супротно налогу Комисије, односно непоступања по њеном налогу, дефинисана је одредбама члана 70. Закона о заштити конкуренције. Наведени износ „MB-Gas OIL“ д.о.о., Београд мора да уплати у року од два месеца од дана пријема решења под претњом принудног извршења. Новчани износ мере процесног пенала се уплаћује на рачун буџета Србије.

Приликом одређивања висине износа мере процесног пенала, Комисија примењује критеријуме прописане Законом о заштити конкуренције, Уредбом о критеријумима за одређивање износа који се плаћа на основу мере заштите конкуренције и процесног пенала, начину и роковима њиховог плаћања и условима за одређивање тих мера, као и Смерницама за примену наведене уредбе, које је Савет Комисије донео 19. маја 2011. године. Закон о зашитити конкуренције прецизира да процесни пенал не може да износи више од десет процената од укупног годишњег прихода обрачунатог на начин уређен Законом.

Поводом Дана конкуренције и обележавања десет година успешног рада Комисија за заштиту конкуренције организовала је међународну конференцију посвећену политици заштите конкуренције.

Конференцију су отворили потпредседница Владе проф. др Кори Удовички, председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић, др Александра Томић председница Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Народне скупштине и Штефан Худолин из Делегације Европске уније.

Председник Комисије за заштиту конкуренције Милоје Обрадовић најавио је том приликом доношење новог закон о заштити конкуренције, који би омогућио ефикаснији рад комисије. „Отворићемо широку расправу како би дошли до најбољих решења и идеја, које би резултирале предлогом новог, квалитетног Закона о заштити конкуренције“, рекао је он. Председник Обрадовић је оценио да је садашњи закон базиран на правним тековинама ЕУ, али је његова промена потребна, јер, ипак, има одређених слабости које утичу на могућу правну несигурност. Председник Обрадовић је рекао да верује да постоји значајан простор за унапређење институционалних капацитета Комисије и додао да је важна одржива функционална независност Комисије.

„Већ сада се можемо похвалити да је направљен квалитативан помак у погледу значаја покренутих поступака и њиховог стручног вођења пред Комисијом. Сматрамо значајним број потврђених решења, јер су ове одлуке Комисије директно усмерене на успостављање ефикасне конкуренције. Направљени су и крупни помаци у приближавању стандардима Европске уније, што је био и јединствени закључак након врло успешног билатералног скрининга за поглавље 8 у Бриселу. Комисија је почела и са применом значајног законског инструмента – ненајављеног увиђаја у борби против нарушавања правила конкуренције.“ истакао је он.

Потпредседница Владе Србије Кори Удовички изразила је подршку раду и функцији комисије. „Вољни смо да дамо подршку унапређењу регулаторног оквира за изградњу снажније конкуренције“, рекла је она. Према речима потпредседнице Удовички, важно је да оваква институција постоји, без обзира на крајњи исход пута ка ЕУ и да се активности и утицај Комисије прошире.

Потпредседница Удовички је рекла и да је највећи изазов за Србију изградња пословног амбијента, који ће бити пријемчивији и продуктивнији.

Председница скупштинског одбора за привреду др Александра Томић је навела да Скупштина Србије а посебно Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, имао у потпуности проактиван став који се односио посебно на – процес припреме и усвајања измена и допуна Закона о заштити конкуренције, учесшће у представљању Извештаја о раду Комисије и на крају, али не мање значајно, упућивање материјала од значаја за конкуренцију Комисији, од које смо очекивали и добијали аргументоване и правовремене одговоре.

Представник Делегације ЕУ у Србији Стефен Худолин оценио је да је Србија уз подршку ЕУ далеко догурала у заштити конкуренције и додао да су прописи у Србији коју регулишу ту област у великој мери ускладјени са европским законодавством.

На стручном делу конференције пред око 120 гостију су учествовали Теодор Танер (Theodor Tanner) председник аустријског тела за заштиту конкуренције, Вилијам Ковациц (William Kovacic) професор Универзитета Џорџ Вашингтон, Хасан Какаја (Hassan Qaqaya) бивши директор сектора за политику конкуренције и заштите потрошача Конференције УН за трговину и развој, Богдан Мариус Чиритоју (Bogdan Marius Chiritoiu) председник Савета за конкуренције Румуније, Јана Микхаилова (Jana Mikhailova) председница борда директора Савета страних инвеститора, Младен Церовац председник АЗТН-а Хрватске и Андреј Кашеваров (Andrei Kašavarov) заменик председника ФАС-а Руске Федерације, званичници регулаторних тела, научних установа, као и представници привредних комора, адвокатских канцеларија и пословних удружења.