Комисија за заштиту конкуренције у сарадњи са Европском банком за обнову и развој, уз техничку подршку Центра за либерално-демократске студије (ЦЛДС) организовала је међународну конференцију „Институционална изградња националних тела за заштиту конкуренције у Југоисточној Европи”.

Конференцију су отворили председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић, директор ЕБРД –а за Србију Даниел Берг и Тања Мишчевић, шеф Преговарачког тима са ЕУ.

Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић нагласио је, да после година рецесије , национална тела за заштиту конкуренције немају право на грешку, да морају обезбедити спонтано деловање правила конкуренције и реаговати само у мери и на начин да се то деловање што ефикасније омогући за добробит привреде и потрошача.

„Верујем да је једини одговор – управо кроз изградњу институционалних капацитета тела за заштиту конкуренције како би она на основу економских параметара, деловала што објективније. Потребна су нам нова знања, алати и инструменти за праћење тржишта и процену понашања његових учесника. Важне су нам што релевантније секторске анализе, о чему ћемо, на моје велико задовољство, разговарати током сутрашњег дана.“

Председник Обрадовић је рекао да верује да постоји значајан простор за унапређење институционалних капацитета националних тела региона.

“Размена искустава која доприносе уједначавању праксе, а која представља неопходност у времену повезаних тржишта и глобализације, презентација нових алатки, процедура, као и законских решења биће, неспорно, онај, неопходан корак даље у борби против све суптилнијих покушаја повреда конкуренције, чији смо сви, готово свакодневно, сведоци.”

Директор ЕБРД за Србију Даниел Берг изразио је подршку раду и функцији националних тела за заштиту конкуренције и истакао да је важно што у Србији постоји Комисија која је способна да одговори на изазове стварања равноправних услова за све учеснике на тржишту. Овакви скупови су, како је рекао Берг, у том смислу од суштинског значаја, јер омогућавају размену искустава која ће унапредити функционисање свих тела у региону СЕ Европе.

„Ако је тржиште регулисано, то је услов за већи привредни раст и благостање становништва. Ако је велики удео сивог тржишта, већи су изгледи за раст криминалитета“ закључио је Берг и додао да ЕБРД и друге међународне институције свесрдно помажу унапређење законске регулативе како би се побољшала инвестициона клима.

У том смислу, Србија је, по мишљењу Берга, изузетно успешна, јер је усвајање сета економских закона омогућено побољшање услова за конкурентност.

Шеф преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић истакла је да Србија неће имати већих проблема у преговорима у поглављу 8, а који се тичу конкуренције.

„Када је у питању само питање заштите конкуренције позиција Србије је, захваљујући квалитетном раду Комисије, неће имати никаквих проблема. Међутим, у оквиру овог поглавља разматра се и статус државне помоћи. Ту ће ствари бити много сложеније“, закључила је Мишчевић.

Она је констатовала да је Комисија за заштиту конкуренције Србије добар пример функционисања независног тела, иако су та тела, углавном, била непознаница за земље у транзицији.

На конференцији су учествовали угледни панелисти др Расел Питман (Russell Pittman) из Министарства правде САД, Лоренцо Кјари (Lorenzo Ciari) из Европске банке за обнову и развој, Грегор Лангас (Gregor Langus) из Европске комисија и још многи светски и домаћи стручњаци из ове области, представници адвокатуре као и пословне и академске заједнице у Србији.

Медијски пријатељи конференције су телевизија N1, агенција Фонет и магазини Недељник и Нова економија.

Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић и чланови Савета Комисије примили су данас Димитри Лоукас (Dimitri Loukas), потпредседника Комисије за заштиту конкуренције Грчке.

Теме разговора су биле размена искустава на пољу законодавног оквира и спровођења политике заштите конкуренције, али и унапређење даље сарадње ове две институције.

Договорени су и даљи кораци у тој сарадњи, а што би омогућило да политика заштите конкуренције у овом делу Европе буде још ефикаснија. Активности које следе омогућиће, неминовно, и да српско национално тело за заштиту конкуренције буде још ближе европским стандардима на пољу права и политике заштите конкуренције, који представљају битан сегмент преговарачког процеса за приступање у пуноправно чланство у Европској унији.

Гост Комисије за заштиту конкуренције био је др Расел Питман (Russell Pittman), директор сектора за економске анализе Министарства правде САД, један од водећих стручњака за питања заштите конкуренције.

Др Питман је одржао корисно предавање запосленима у Комисији о коришћењу економетрије у анaлизама тржишта, као и о искуствима у спровођењу политике конкуренције у САД.

Др Питман учествоваће на панелу „Улога економетрије у спровођењу Закона о заштити конкуренције“ у оквиру међународне конференције „Изградња институционалних капацитета националних тела за заштиту конкуренције Југоисточне Европе“ која ће се одржати 2. и 3. јуна 2016. године у Београду у сарадњи са Европском банком за обнову и развој.

Предавању су присуствовали чланови Савета Комисије, руководиоци и запослени Стручне службе Комисије. Након предавања је организована стручна дискусија и размена искустава о политици и праву конкуренције у Србији и свету.

2-3. јун 2016. Београд,
Хотел Метропол
14:00 часова

Конференцију ће отворити председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић, директор ЕБРД-а за Србију Даниел Берг (Daniel Berg), Тања Мишчевић шеф Преговарачког тима са ЕУ у четвртак 2. јуна 2016. године, у 14,00 часова, Хотел Метропол, Булевар Краља Александра 69, Београд.

Изградња националних тела за заштиту конкуренције у региону Југоисточне Европе представља велики изазов. Јер, транзиција ових земаља из социјалистичког и комунистичког начина вођења привреде у тржишни начин привређивања показала је неопходност формирања посебних тела, која су, углавном, потпуно одвојена од извршне власти, а која ће водити рачуна о обезбеђивању равноправних услова за све тржишне актере.

Зато ова тела у региону ЈЕ Европе немају дугу традицију. Нека од њих настала су пре 25, а нека (попут српске) пре само десет година.

Законодавни оквир према коме раде ова тела, по правилу је ослоњен на европско законодавство и праксу.

Оно што се од ове Конференције очекује је да, осим размене искустава, учесници представе и нове алатке и методе којим се тела за заштиту конкуренције боре против све софистициранијих покушаја повреда конкуренције. Тачније, представници 11 националних тела из региона ЈЕ Европе покушаће да током ове Конференције размене идеје како заштити конкуренцију у периоду након рецесије која је погодила Европу, која врста анализа тржишта на најбољи начин може дати слику која ће помоћи надлежнима у телима за заштиту конкуренције да препознају могуће повреде, како обезбедити доказе о постојању картела и злоупотреби доминантног положаја. Теме ће бити и намештање понуда у систему јавних набавки, али и подизање свести о важности јачања културе конкуренције.

На конференцији ће учествовати угледни панелисти др Расел Питман (Russell Pitman) Министарство правде САД, Лоренцо Кјари (Lorenzo Ciari) Европска банка за обнову и развој, Грегор Лангус (Gregor Langus) Европска комисија и још многи светски и домаћи стручњаци из ове области, представници националних тела за заштиту конкуренције Југоисточне Европе, представници пословне и академске заједнице у Србији.

Комисија за заштиту конкуренције је 24. маја 2016. године, одобрила концентрацију учесника на тржишту која настаје стицањем контроле друштва „He Steel Group Co Ltd“ из НР Кине над функционалном, производном и пословном имовином „Привредног друштва за производњу и прераду челика Железара Смедерево д.о.о.“, уз истовремено стицање и педесет процената удела у капиталу Привредног друштва за обраду и превлачење метала „Serbian Roll Service Company d.o.o.“, и над којим ће стицалац удела вршити непосредну заједничку контролу са другим чланом овог друштва.

Комисија је, приликом доношења одлуке о дозвољености ове концентрације, имала у виду чињеницу да њено спровођење неће ограничити, нарушити или спречити конкуренцију на тржишту Републике Србије, али је у процени њених ефеката посматрала и шири контекст спровођења комплетног пројекта, у смислу циља Закона, односно могућих погодности са становишта економског напретка и добробити друштва, као и користи потрошача.

Комисија за заштиту конкуренције је по службеној дужности наставила поступак испитивања концентрације који је покренут на основу поднете пријаве друштва „Sunoko d.o.o.“ из Новог Сада. Концентрација настаје стицањем 100% удела овог друштва над привредним друштвом „Star Šećer d.o.o.“ из Сенте. Реализацијом ове концентрације „Sunoko“ би истовремено стекао и контролу над његовим зависним друштвом, шећераном „Te-To a.d.“ из Сенте.

На основу свих чињеница које проистичу из садржаја поднете пријаве, Комисија је утврдила да би спровођењем пријављене концентрације, друштво „Sunoko“ додатно учврстило свој положај на тржиштима откупа шећерне репе, производње шећера прерадом шећерне репе и продаје шећера. Будући да су друштво „Sunoko“ и шећерана „Те-То“ из Сенте директни конкуренти на овим дефинисаним релевантним тржиштима и да је друштво „Sunoko“ најјачи учесник на њима, Комисија ће у испитном поступку додатно испитати и оценити све законом прописане критеријуме на основу којих се утврђује дозвољеност концентрације, а који су прописани чланом 19. Закона о заштити конкуренције.

Председник Комисије за заштиту конкуренције донео је, на основу члана 35. став 2 Закона о заштити конкуренције, Закључак о покретању поступка по службеној дужности против предузећа „МИП-РШВ“ из Ћуприје, „Интер-механика“ из Смедерева, „Татравагонка братство“ из Суботице и „Шинвоз“ из Зрењанина, која се баве ремонтом шинских возила, ради испитивања повреде конкуренције из члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Поступак је покренут након иницијативе коју је Комисија примила 14. марта 2016. године. Подносилац иницијативе навео је да је извршена повреда конкуренције намештањем понуда у поступку јавне набавке услуге ремонта вагона за превоз угља. Оваква врста понашања учесника у јавним набавкама представља посебан облик рестриктивног споразума из члана 10. Закона, јер представља забрањени договор између учесника на тржишту – конкурената о условима учешћа у поступцима јавних набавки.

Након детаљне анализе свих навода и документације, дана 11. маја 2016. године донет је Закључак о покретању поступка. У оквиру поступка су у Ћуприји, Смедереву и Зрењанину обављени ненајављени увиђаји у просторијама учесника на тржишту.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничног стања у овом поступку да исте доставе на адресу: Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Закључак о покретању поступка објављен је у „Службеном гласнику Републике Србије“ бр. 47 /18.05.2016.

Комисија за заштиту конкуренције је Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре доставила Мишљење на Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о комуналним делатностима, у којем је нагласила да би Закон требало да омогући да одређене услуге, које су повезане са комуналним делатностима, а могу se обављати самостално, буду јасно одређене као услуге комерцијалног карактера, које могу да пружају под једнаким условима сви који испуњавају прописане услове, а не само један учесник на тржишту. Услови и критеријуми морају бити дефинисани тако да не ограничавају приступ тржишту постојећим и будућим учесницима на тржишту, нити да намећу услове који нису оправдани.

Комисија је изразила забринутост због новог законског решења које, према њеној оцени представља додатну баријеру, како за улазак нових, тако и за наставак пословања постојећих учесника на тржишту, са могућим озбиљним последицама на рад учесника на тржишту који су регистровани за обављање комуналних делатности. Наиме, Нацртом Закона је прописано да испуњеност услова за обављање комуналних делатности утврђује Привредна комора Србије, ако законом за поједину комуналну делатност није другачије прописано. Такође је утврђено да Привредна комора Србије издаје акт о испуњености услова за обављање комуналне делатности јавном предузећу, привредном друштву, предузетнику или другом привредном субјекту, који је уз захтев достави доказе прописане подзаконским актом, као и доказ о уплати трошкова за издавање акта о испуњености услова.

Предложено законско решење, према мишљењу Комисије, мења положај и улогу ПКС, тако што ствара значајну додатну обавезу за учеснике на тржишту, а Комисија сваку препреку, посебно на овом, иначе специфичном тржишту које би требало отварати за улазак нових учесника, оцењује као непотребну и потенцијално негативну за стање конкуренције. Став Комисије је да овај закон не би требало да поверава послове државне управе Привредној комори Србије, па је у складу са наведеним, предложена измена овог члана.

Мишљења Комисије, како је наведено, треба да омогуће да се, кроз сарадњу са предлагачима, допринесе изради квалитетнијих решења прописа. Као генерална оцену, у мишљењу је изнето да је један од најважнијих циљева прописа да се на тржишту обезбеде равноправни услови за деловање свих учесника, наравно под претпоставком да испуњавају потребне услове. Комисија је поново истакла да се само кроз „борбу“ конкурената квалитетом и ценом, могу остварити економски напредак и добробит друштва, а нарочито корист потрошача, што представља не само циљ Закона о заштити конкуренције, већ и јасног опредељења Републике Србије да конкуренција представља неопходан услов за развој привреде у целини.

Институционална изградња националних тела за заштиту конкуренције у Југоисточној Европи централна је тема међународног скупа која ће, 2. и 3. јуна ове године, бити одржан у Београду.

Организатори конференције су Европска банка за обнову и развој и Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије, а уз техничку подршку Центра за либерално-демократске студије (ЦЛДС).

Конференција “Институционална изградња националних тела за конкуренцију Југоисточне Европе” биће одржана у хотелу Meтропол Пaлас.

Уз представнике националних тела за заштиту конкуренције Југоисточне Европе, на скупу ће своје виђење могућих праваца институционалног унапређења ових тела, али и политике И права заштите конкуренције дати бројни светски и домаћи стручњаци из ове области.

Председник Комисије за заштиту конкуренције донео је, на основу члана 35. став 2 Закона о заштити конкуренције, Закључак о покретању поступка по службеној дужности против 26 учесника на тржишту геодетских услуга, ради испитивања повреде конкуренције из члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Поступак је покренут након иницијативе коју је Комисија примила 12. априла 2016. године. Подносилац иницијативе навео је да је у више поступака јавних набавки геодетских услуга почев од краја 2015. године утврђено да понуђачи достављају понуде са ценама које значајно превазилазе процењену вредност јавне набавке, што даље води до обуставе поступака.

Након детаљне анализе свих навода и документације, дана 19. априла 2016. године донет је Закључак о покретању поступка. На неколико локација обављени су ненајављени увиђаји у просторијама учесника на тржишту.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Закључак о покретању поступка објављен је у „Службеном гласнику Републике Србије“ бр. 45 /06.05.16.